Vukosavljević o ulozi knjige u društvu na Forumu u Sankt Peterburgu
Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević istakao je 16. novembra na međunarodnom Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu, učestvujući na panelu o knjizi u 21. veku, da je potrebno delovati korektivno u svrhu podsticanja izdavaštva kao kulturne misije - kroz aktivnosti usmerene ka izgradnji širenja znanja, povećanje nivoa obrazovanja i izgradnju kulturnih potreba.
Navodeći da su porast pismenosti i opšteg obrazovanja doveli i do porasta čitalačke publike, Vukosavljević je rekao da su se, s druge strane, razvili književni žanrovi okrenuti upravo najvećem broju čitalaca koji po tiražima objavljenih dela danas i dominiraju izdavaštvom, pa se u tom smislu “može postaviti pitanje koliko je, naročito u našem dobu, knjiga pre svega izvor releventnih naučnih informacija ili literarno umetničko delo, a koliko pripada industriji zabave”.
“Mesta za prodaju knjiga postaju deo velikih tržnih centara i u njima se, pored knjiga, nude različiti komercijalni sadržaji”, rekao je Vukosavlević i dodao da prevagu u prodaji knjiga odnose publikacije koje nemaju odgovarajući književno-umetnički nivo da bi se mogla okarakterisati kao istinska umetnička ili saznajno utemeljena dela, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Uloga države u takvoj konstelaciji - da bi se omogućilo da knjige utiču na društvo, a ne da društvene okolnosti diktiraju izdavačke programe, jeste da stimulativno deluje na rad onih autora i njihovih izdavača koji su okrenuti knjizi kao umetničkom i naučnom delu, rekao je Vukosavljević na panelu “Literatura i čitanje – Velika revolucija knjige u 21. veku. Uticaj knjige na razvoj društva”.
“Njihove publikacije nisu najprodavanije, jer oni računaju na odabranu čitalačku publiku s izgrađenim vrednostima”, konstatovao je Vukosavljević i dodao da Ministarstvo kulture i informisanja Srbije iz tog razloga vrši dvostruku podršku izdavanju i plasmanu knjige: kroz konkurs za izdavanje kapitalnih i posebno vrednih dela, u okviru kojeg se finansijski podržava izdavanje dela od visokog umetničkog i naučnog značaja, te kroz otkup knjiga za javne biblioteke.
“Na ovaj način, selekcijom naslova objavljenih tokom jedne kalendarske godine, snabdevamo čitaoce knjigama srpskih izdavača”, rekao je Vikosavljević, dodajući da je cilj tih mera formiranje i očuvanje čitalačke publike, okrenute knjigama od dublje vrednosti. “Ako se u jednom društvu sačuva jezgro obrazovanih čitalaca, to će društvo napredovati, jer će imati nosioce kritičke svesti”, naveo je Vukosavljević.
“Ako smo, kao društvo, usmereni ka ostvarivanju prava i sloboda pojedinaca, građana, ako želimo da humane ideje preobražavaju društvo, ako želimo društveni dijalog između zastupnika različitih mišljenja i koncepcija, onda je neophodno ostvariti uslove da knjige, odnosno ideje istaknute u njima, osmišljavaju vreme i usmeravaju društvene tokove ka dobrom”, dodao je Vukosavljević, koji se osvrnuo posebno i na uticaj informatičke revolucije na pristup informacijama, realnost interneta sa svim pozitivnim stranama i veoma negativnim posledicama, kao i na to da se, osim nepoželjnom represijom, više ne može ograničiti pristupanje informacijama koje se na njemu nude.
Elektronska knjiga se, kako je rekao, javlja kao nova mogućnost, ali i kao pretnja za opstanak knjige u klasičnom, gutembergovskom obliku. Zasad elektronska izdanja zauzimaju deo javnog prostora kao posrednik znanja i umetničkih sadržaja, ali ipak ozbiljno ne ugrožavaju knjigu kao medijum, ocenio je Vukosavljević.
"Dok novim medijima vlada vizuelna i kratka tekstovna informacija, izgleda da milenijumska veza čoveka i knjige, onog nad svetom zapitanog čoveka počinje od intimnosti taktilnog kontakta sa knjigom kao predmetom, a vrhunac je u činjenici da čitajući ulazimo u posebne imaginativne i saznajne prostore koji ne trpe brzinu i površnost”, ocenio je Vukosavljević.
Šesti Kulturni forum u Sankt Peterburgu, koji se održava od 16. do 18. novembra, posvećen je 135-godišnjici rođenja ruskog kompozitora Igora Stravinskog, a deo programa je posvećen stogodišnjici Oktobarske revolucije u Rusiji.
Među učesnicima tog godišnjeg međunarodnog skupa su ministri kulture, šefovi diplomatskih misija, rukovodioci najvećih ustanova kulture, umetnici i stručnjaci u oblasti međunarodne kulturne saradnje.
(SEEcult.org)