Videlo sveta - Vinaverovi dani evropske kulture

Manifestacija “Vinaverovi dani evropske kulture” u Šapcu, nazvana ove godine “Videlo sveta” prema jednom od najbitnijih stvaralačkih projekata Stanislava Vinavera (1891-1955), nudi od 23. do 25. maja intenzivan naučni, ali i muzički, likovni i edukativni program, uz poruku o potrebi otvaranja ka svetu, što je bila i jedna od osnovnih ideja samog Vinavera.

Budući da je Vinaver bio ispred svog vremena i da je pri obeležavanju njegovog lika i dela neophodno gledati unapred i okrenuti ka svetu, stoga je i misao vodilja ovogodišnjeg programa “Vinaverovih dani evropske kulture” bila “Videlo sveta”, izjavio je član Gradskog veća Šapca Igor Marsenić, vizuelni umetnik i koautor programa te manifestacije.

Okosnica manifestacije je naučni skup “Stanislav Vinaver u/o srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi”, koji će početi 23. maja u Biblioteci šabačkoj promocijom knjige “Avangardistkinja” dr Žarke Svirčev, a biće završen 25. maja u Gradskoj kući okruglim stolom povodom izlaska iz štampe prvog kola Sabranih dela Radomira Konstantinovića, na inicijativu i uz veliko zalaganje dr Gojka Tešića.

Prema rečima Marsenića, polazna tačka koncepta manifestacije “Videlo sveta” je da se prošlošću i kulturnim nasleđem treba baviti na dinamičan način, oživljavanjem misli i ideja i njihovom interpretacijom u slobodnom savremenom duhu, kako ne bismo bili zatočeni unutar prošlosti i slavne tradicije. “Vinaver je bio neobična, pitoreskna ličnost i svođenje genija na biografsku crticu i pomen bilo bi skrnavljenje. Interpretativni pristup koji smo izabrali ostavlja dosta prostora autorima da se iskažu u različitim medijima - od nauke ili muzike do stripa, štampe, pisanja ili dizajna svetla, i to je nešto što me kao umetnika raduje”, naveo je Marsenić.

Novina programa u odnosu na prethodne godine je to što je prvi put organizovan svakodnevni muzički, ali i likovni program, kao i različiti edukativni projekti za sve generacije.

U okviru muzičkog programa, 23. maja u Muzeju šabačkih Jevreja nastupiće Jan Nemeček, jedno od najznačajnijih imena klupske i elektronske scene u regionu, koji će uživo predstaviti projekat Recurrencies, zasnovan na njegovom poslednjem albumu koji je izdat 2018. godine za švajcarski OUS.

Za 24. maj najavljen je bandoneonista Branko Džinović, poreklom Šapčanin, ali možda najveće ime savremene harmonike u Severnoj Americi, kompozitor, izvođač i predavač na eminentnim svetskim univerzitetima. Vizuelni ugođaj stvoriće video radovi koji nastaju uživo u saradnji dizajnera svetla Miroslava Sretenovića i video umetnika Izvanrednog Boba, najavili su organizatori.

Program Vinaverovih dana obuhvata i izložbe i radionice stripa, sito-štampe, poezije i pisanja.

Radionica narativnog, nenarativnog i kolažnog stripa “Gromobran svemira”, nazvana prema jednom od Vinaverovih dela, prvi put u Šapcu predstaviće autore okupljene oko festivala Novo doba, kao i ekipe udruženja Matrijaršija i Kosmoplovci (Aleksandar Opačić, Milena Janošević i Aleksandar Denić). Uz pomoć umetnice Johanne Marcade-Mot, oni će voditi radionicu posvećenu aktivaciji lokalne strip scene i istraživanju tog likovnog medija.

U Narodnom muzeju Šapca 23. maja predstaviće se i Fijuk platforma, a za 24. maj najavljena je radionica sito štampe tematski posvećena novim viđenjima Vinavera, koju će voditi grafički umetnici kolektiva Matrijaršija - Mileta Mijatović i Johanna Marcade-Mot. Posetioci će imati priliku da donesu svoje majice ili torbe na kojima će poneti “otiske” umetničkog rada. Posle radionice biće otvorena kolektivna izložba više od 20 umetnika okupljenih oko Fijuk platforme, a prvi put u Šapcu biće održan Fijuk sajam, na kojem će, uz muziku i razgovore, biti moguće nabaviti savremenu grafiku, fotografije, plakate...

Poslednji festivalski dan počinje 25. maja Pesničenjem - treningom aktivne poezije koji će u muzičkom paviljonu Velikog parka voditi Dragan Protić Prota iz grupe Škart. Radionica je otvorenog tipa.

Edukativni program Vinaverovih dani evropske kulture zaokružiće završetak konkursa kreativnog pisanja i početak rada na projektu medijske edukacije za mlade “Videlo”, na kojem će se srednjoškolci upoznati sa osnovama savremene medijske kulture i početi rad na usavršavanju svog glasa u javnosti. Autorka projeka “Videlo” je autorka i teoretičarka umetnosti i medija Marija Ratković, koja više od deset godina radi na javnoj sceni, a deo je kreativnog tima koji stoji iza ovogodišnjeg “Videla sveta”.

Manifestacija “Videlo sveta”, koja ove godine prerasta u festival umetnosti i znanja, kao i saradnje lokalnih i internacionalnih umetnika, biće simbolično završena žurkom u Narodnom muzeju koju će vizuelno i muzički oblikovati VJ Izvanredni Bob i DJ Bob, šabački muzičar i vizuelni umetnik.  

U završnici “Videla sveta” u Sokolskom parku biće svečano predstavljena skulptura beogradskog vajara Marka Crnobrnje, nastala kao rezultat rezidencijalnog programa Kulturnog centra u Šapcu za umetnike.

Prema rečima Filipa Kovačevića iz Kulturnog centra, za razliku od konvencionalnih oblika prezentacije umetnosti, rezidencijalni programi nisu fokusirani isključivo na rezultat, već na proces stvaranja, u kojem se prelaze granice i otvaraju kanali za razmenu informacija i mišljenja, grade dugoročne veze i partnerstva. “Ona obogaćuju život kako lokalnih, tako i gostujućih umetnika, ali i lokalnu umetničku i kulturnu scenu i utiču na izgradnju ili ponovno uspostavljanje veza različitih delova društva, koje su nužne za zajedničko delovanje, u cilju ostvarivanja pozitivnih promena u društvu i kulturi”, istakao je Kovačević.

Ističući da je Vinaver bio čovek sveta, koji je ceo život proveo boreći se protiv svake uskogrudosti i mračnjaštva, Igor Marsenić je u ime organizatora izrazio želju da Vinaverovi dani evropske kulture pruže Šapcu, ali i celoj zemlji “malo sveta”. Stoga je želja da se uključi što veći broj ljudi, te da “kultura bude živa, savremena, prisutna i neposredna”, dodao je Marsenić. “Grad i sve njegove institucije uključene su kao posrednici, a ne kreatori sadržaja, mi smo ti koji otvaramo vrata sveta i upoznajemo autore, a dugoročni rezultati nastaće tek iz budućih saradnji”, izjavio je Marsenić, dodajući da je cilj i da ta manifestacija ne traje samo nekoliko dana, već mnogo duže, kroz razvoj lokalne scene u oblastima književnosti, umetnosti, muzike i žurnalistike – oblastima koje je delo Vinavera nemerljivo obogatilo.

“Mi pokazujemo da poštujemo njegov rad, nastavljajući njegove težnje ka svetu”, istakao je Marsenić.

Koautorka programa Marija Ratković istakla je povodom naučnog skupa o Vinaveru da i u njegovom delu, ali i u delu Radomira Konstantinovića, koncept sveta kao potpuno idealne kulturalne otvorenosti igra značajnu ulogu.

“U tom smislu, pozvali smo autore koji deluju u okviru više različitih kolektiva, na više lokacija da dođu i u Šapcu otvore vrata nekih novih saradnji. Svuda, a ne samo u Šapcu, za razvoj je konstantno potrebna saradnja lokalnog i regionalnog, i neophodno je afirmisati otvorenost ka svetu i ka budućnosti, čak i kada se to čini kao utopija. Svi umetnici koje smo pozvali i naš autorski projekat medijske edukacije ‘Videlo’ teži da publici i učesnicima posreduje svet, ono što su najsavremenije tendencije. Ako smo u nečemu uspeli, ako imamo kontakte ili simboličku moć, mi možemo da budemo posrednici, mentori uključivanja u svetske tokove”, navela je Marija Ratković.

Stanislav Vinaver bio je intelektualac širokog obrazovanja, erudita evropskog formata (književnik, matematičar, fizičar, pijanista, poliglota, novinar, diplomata) i neumoran borac za intenzivan dijalog srpske sa evropskim kulturama. Sa ostalim značajnim stvaraocima svog vremena (Petar Dobrović, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Sima Pandurović, Tin Ujević, Todor Manojlović...) često je razmenjivao mišljenja i vodio žučne polemike. Sukobljavao se s konzervativizmom i tradicionalističkom književnom mišlju nacionalnih institucija, pokušavajući da odbrani modernistički duh generacije 20-ih godina 20. veka. Jezik i njegovi izražajni potencijali bili su najjače Vinaverovo oružje u polemičko-majstorskim i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva ondašnje Srbije, zbog čega je i ostao upamćen kao uporni reformator srpske književnosti prve polovine 20. veka i borac za urbani izraz srpskog jezika. Iako je jezik bio Vinaverova stalna tema, pisao je i o politici, istoriji, umetnosti, muzici... Između ostalog, rubrika “Beogradsko ogledalo” u listu “Republika”, koju je pisao tokom tri poslednje godine života bila je svojevrsna kritička panorama kulturnog i umetničkog života Beograda u kojem je ostao do kraja života, odbijajući ponude da živi u velikim evropskim metropolama.

Program "Vinaverovih dana evropske kulture" sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)