Vek Milene Pavlović Barili
Stogodišnjica rođenja Milene Pavlović Barili (1909-1945) biće obeležena reprezentativnom izložbom u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, nakon čega će slike, crteži i drugi radovi te znamenite slikarke biti izlagani širom Srbije i u inostranstvu. To je dogovoreno na prvom sastanku Odbora za obeležavanje sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili, održanom 13. maja u Ministarstvu kulture Srbije.
Stogodišnjica rođenja Milene Pavlović Barili (1909-1945) biće obeležena reprezentativnom izložbom u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, nakon čega će slike, crteži i drugi radovi te znamenite slikarke biti izlagani širom Srbije i u inostranstvu.
To je dogovoreno na prvom sastanku Odbora za obeležavanje sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili, održanom 13. maja u Ministarstvu kulture Srbije.
Planirano je da delo Milene Pavlović Barili bude promovisano i naučnim skupom na temu njenog stvaralaštva, kao i izradom monografije, a posebna pažnja biće posvećena književnom stvaralaštvu te umetnice. Predviđene su i aktivnosti u oblasti pozorišne umetnosti i vizuelnog stvaralaštva inspirisanog njenim delom, saopštilo je Ministarstvo.
Ministar Nebojša Bradić rekao je da se u osvetljavanju života, sudbine i dela Milene Pavlović Barili ima na umu činjenicu da je, zbog dugog stranstvovanja i prerane smrti, ona kasno ušla u srpsku kulturu.
“Pre nešto više od 50 godina novinski članak Miodraga B. Protića, a potom i izložba slika Milene Pavlović Barili, skrenuli su pažnju javnosti na ovu osobenu umetnicu. Bilo je to vreme kada uticaji moderne evropske umetnosti više nisu bili proskribovani kanonima socrealizma ili optužbama da bi mogli biti opasni za narodno ime i kulturu. Proboj novog romana i nove drame i uticaji modernizma u likovnim i muzičkim umetnostima predstavljali su plodnu osnovu za ovaj povratak iz tuđine”, rekao je Bradić, dodajući da je otvaranjem Galerije u Požarevcu, Milena Pavlović Barili prestala da bude tuđinac.
Bradić je naglasio da su “dileme koje su postojale u odnosu na njeno delo bile u domenu da li je ona naša ili tuđa, a da za života, kao poznati stranac, nije primljena niti prihvaćena u srpskoj sredini i u srpskoj kulturi”.
“Mi, danas, obeležavajući sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili, sve češće govorimo o nacionalnoj i transnacionalnoj kulturi. U tom svetlu, dilema da li je Milena Pavlović Barilli naša ili tuđa - ne postoji, jer je kultura jednog naroda tek onda osnov svake posebne kulture kada potvrđuje i izražava identitet naroda kome pripada i povezuje ga sa kulturama sveta. Zbog toga je Milena Pavlović Barili - nedvosmisleno naša”, rekao je Bradić.
Bradić je i predsednik Odbora za obeležavanje jubileja Milene Pavlović Barili, a sastanku su prisustvovali i članovi: pomoćnica ministra kulture Dušica Živković, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Branislava Anđelković Dimitrijević, istoričarka umetnosti Lidija Merenik, pisac Sanja Domazet, upravnik Galerije Milena Pavlović Barili u Požarevcu Radoslav Stanojević, pisac Adela Macola i savetnica u Ministarstvu kulture Sanja Grujičić - Cupać.
Milena Pavlović Barili bila je jedan od prvih slikara nadrealizma u Srbiji i jedan od najznacajnijih autora srpskog slikarstva 20. veka.
Rođena u Požarevcu, bila je među retkim umetnicima sa ovdašnjih prostora koji su tokom prve polovine 20. veka radili u duhu svog vremena, družeći se i izlažući sa najistaknutijim predstavnicima evropske umetničke scene.
Spojila je u slikarstvu uticaje različitih kultura, srpske, nemačke i italijanske, stvorivši jedinstveno delo visoke vrednosti. Uspešno je sledila nove trendove i u modnom dizajnu, za vreme boravka u Americi, a pisala je i poeziju.
Studirala je u Beogradu i Minhenu, a živela u Parizu i Rimu, družeći se sa avangardnim umetnicima, intelektualcima i piscima.
Krajem 30-ih godina 20. veka otišla je u Ameriku, gde je ostala sve do prerane smrti 1945. godine u Njujorku.
U Njujorku je sarađivala s najpoznatijim modnim žurnalima (Vogue, Harper's Bazaar...), radeći i kostime za balet i film, modele haljina, reklame, dekorativne ilustracije...
Izlagala je u Beogradu, Londonu, Rimu, Parizu, Njujorku…
Njeni posmrtni ostaci prebačeni su 1949. godine u Italiju, odnosno Rim.
(SEEcult.org)
