Uži izbor za NIN-ovu nagradu
Romani dvanaestoro autora ušli su u uži izbor za NIN-ovu nagradu za 2023. godinu, odlučio je žiri na čelu sa Goranom Korunovićem.
U užem izboru su romani Adnana Repeše “Godina bez proljeća” (Laguna), Filipa Grujića “I onda opet, iz početka” (Booka), Vladimira Pištala “Pesma o tri sveta” (Agora), Steva Grabovca “Poslije zabave” (Imprimatur), Nađe Petrović “Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate” (Geopoetika), Bojana Krivokapića “Vila fazanka” (Areté), Vladana Matijevića “Pakrac” (Laguna),
Marka Piševa “Tajni svat” (Orfelin izdavaštvo), Dejana Ognjanovića “Zadušnice” (Autorsko izdanje i štamparija “Sven”), Laure Barna “Skupljači slučajeva” (Niški kulturni centar), Srđana Srdića “Autosekcija” (Partizanska knjiga) i Ljubomira Koraćevića “U zemlji Franje Josifa” (Književna opština Vršac).
Najuži izbor biće poznat za sedam dana, a 29. januara oko podneva biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade, na osnovu odluke žirija u kojem su, uz Korunovića, i Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović i Tamara Mitrović.
Na konkurs za NIN-ovu nagradu za 2023. godinu stiglo je 188 romana, a u širem izboru bilo ih je 38.
NIN-ovu nagradu za 2022. godinu dobila je Danica Vukićević za debitantski roman “Unutrašnje more”, u izdanju kuće Nojzac. U najužem izboru bio je i roman “Papir sa vodenim znakom” (Laguna) Gorana Petrovića, ranijeg dobitnika NIN-ove nagrade, koji je prethodno dobio za "Papir" nagradu “Beogradski pobednik” Biblioteke grada Beograda za 2022. Žiri je u najuži izbor uvrstio bio i romane “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” (Booka) Mirjane Drljević, “Klara, Klarisa” (Bulevar books) Marijane Čanak, kao i “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” (Booka) Milana Trpkovića i "Koljka i Sašenjka" (Arhipelag) Uglješe Šajtinca, koji su dobili po jedan glas članova žirija.
Najuži izbor za NIN-ovu nagradu za 2022. godinu sačinjen je od 13 romana u užem izboru, među kojima su bile i knjige ranijih laureata Slobodana Tišme (nagrađen 2011) “Astal tiš riba friš. Život pesnika – Political nigredo” (Nojzac) i Bore Ćosića (1969) “Bergotova udovica” (LOM). U širem izboru bio je 31 roman, odabran od ukupno 177 primljenih na konkurs.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Dvostruki dobitnici su i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti, 2006; Kontraendorfin, 2020), a jedini trostruki laureat je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
Danica Vukićević je tek sedma žena koja je dobila NIN-ovu nagradu, posle Svetlane Velmar-Janković (Bezdno, 1995), Dubravke Ugrešić (Forsiranje romana reke, 1988), Grozdane Olujić (Glasovi u vetru, 2009), Gordane Ćirjanić (Ono što oduvek želiš, 2010), Ivane Dimić (Arzamas, 2016) i Milene Marković (Deca, 2021).
Dodela NIN-ove nagrade za 2023. godinu protiče u senci kolektivne ostavke redakcije tog nedeljnika, a prema rečima donedavne zamenice glavnog urednika NIN-a Vesne Mališić, nije izvesna subina tog priznanja. Vesna Mališić, koja će biti na čelu redakcije novog nedeljnika u okviru United grupe, rekla je za N1 da ima nagoveštaja da bi NIN-ovu nagradu moglo da preuzme Ministarstvo kulture. Naglasila je da ne bi bilo dobro da NIN-ova nagrada postane trofej bilo koje političke opcije.
Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2022.
(SEEcult.org)
