Uručenje Dobričinog prstena Mirjani Karanović u JDP-u
Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) za životno delo "Dobričin prsten" za 2019. godinu biće svečano uručena dramskoj umetnici Mirjani Karanović 19. februara na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, nakon izvođenja predstave "Mamu mu j...., ko je prvi počeo".
Mirjana Karanović je 32. laureat tog najvišeg glumačkog priznanja u Srbiji, a u konkurenciji su bili i Saša Torlaković, Radmila Živković, Tihomir Stanić, Gordana Đurđević Dimić, Rade Šerbedžija, Branislav Lečić i Miodrag Krivokapić. Sedmočlani žiri odlučio je o dobitnici 10. decembra 2019. tajnim glasanjem i to većinom glasova, a radio je u sastavu: Svetlana Bojković, jedna od prethodnih dobitnika, Vida Ognjenović (predsednica žirija), Nada Šargin, Boris Isaković, Goran Marković, Vojin Ćetković i Dragan Bjelogrlić.
Branislav Lečić i Mirjana Karanovć u predstavi Mamu mu j... ko je prvi počeo, foto: Nenad Petrović
Nagradu “Dobričin prsten” ustanovili su 1980. godine Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Savez dramskih umetnika Srbije, a od 1994. dodeljuje je samostalno UDUS, čuvajući trajnu uspomenu na Dobricu Milutinovića (1880-1956), velikana srpskog glumišta.
Dosadašnji dobitnici su: Ljuba Tadić, Mira Stupica, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Nevenka Urbanova, Rahela Ferari, Branko Pleša, Danilo Bata Stojković, Marija Crnobori, Mata Milošević, Ljiljana Krstić, Petar Kralj, Olivera Marković, Rade Marković, Stevan Šalajić, Mira Banjac, Vlastimir Đuza Stojiljković, Stevo Žigon, Mihailo Miša Janketić, Petar Banićević, Svetlana Ceca Bojković, Borivoje Bora Todorović, Ksenija Jovanović, Predrag Ejdus, Vojislav Voja Brajović, Jelisaveta Seka Sablić, Ružica Sokić, Predrag Miki Manojlović, Jasna Đuričić, Milena Dravić i Nebojša Glogovac.
M.I.R.A. Bitef teatar
Priča o naslednom Dobričinom prstenu seže do 30-ih godina 20. veka, kada je Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije dodelilo 1937. godine zlatan prsten Dobrici Milutinoviću, povodom 40-godišnjice njegovog umetničkog rada. Udruženje je, prema navodima mr Ksenije Šukuljević-Marković, smatralo da Milutinovića treba izvdojiti iz plejade velikih glumaca i ovenčati nesvakidašnjom nagradom koja će se pamtiti i simbolizovati njegovu umetničku ličnost. Odlučilo je da prsten bude prelazni, odnosno da se dodeljuje najboljem glumcu i da se na taj način sačuva trajna uspomena na Milutinovića. Donet je pravilnik prema kojem je trebalo da Milutinović odredi narednog dobitnika prstena, ili da to učini odabrana tročlana komisija.
Prsten je izradio beogradski kraljevsko-dvorski juvelir Milivoje T. Stefanović kao poklon slavljeniku. Izrađen je od 18-karatnog zlata, u težini od 44 grama. Na prednjoj strani prstena ugraviran je reljef lika Dobice Milutinovića, sa bočnih strana su likovi njegovih proslavljenih uloga: Šajloka u Šekspirovom "Mletačkom trgovcu" i Orlić u Rostanovom "Orliću", a sa unutrašnje strane ugraviran je tekst: "Nasledni prsten Dobrice Milutinovića, 16. 10. 1937.“ i dva žiga zlatare M. T. Stefanovića.
Prsten je, međutim, ubrzo nestao sa Dobričine ruke nestao, što ga je dovelo u očajanje. Nameravao je da založi svoj dragocen portret, rad Uroša Predića, i tako izradi drugi prsten. Udruženje to nije dozvolilo i odmah je poručilo izradu drugog prstena kod istog juvelira, po uzoru na prethodni. Ali, kalupi prstena, poslati u Italiju na izradu, zagubili su se i uručenje je kasnilo godinu i po dana. Na prstenu više nije bilo Dobričinog lika u sredini, nego zlatan lovorov venac na crnom oniksu u čijem središtu je zlatnim slovima ispisano ime Dobrice Milutinovića.
Svečanost je održana 24. februara 1939. u Kolarčevom univerzitetu. Glumac Petar S. Petrović je za Milutinovića rekao da je "on bio i jeste naš ponos i naša perjanica kao što je to bila Sara Bernar u Francuskoj“ i da "današnja slava Dobrice Milutinovića ima nešto od sjaja žeženog zlata". Izrazio je i želju da "prsten i ubuduće ponese najdostojanstveniji među nama, ne samo po prevashodstvu svoga talenta, već i po osobinama čoveka, kao što je to među nama Dobrica Milutinović". Predsednik Udruženja Boža Nikolić uručio je prsten Milutinoviću i istakao da se prsten "daruje najboljem među najboljima”.
Zlatan prsten Milutinović je nosio i čuvao ga, neodlučan kome od velikih glumaca da ga podari: Raši Plaoviću, Milivoju Živanoviću ili Ljubiši Jovanoviću. Posle Milutnovićeve smrti 1956. godine, vođena je anketa u štampi, koja je ostala bez rezultata. Milena Jovanović-Nikolić, osnivač i upravnica Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, prihvatila je prsten na čuvanje i on se od tada nalazi u tom muzeju.
Na dan stogodišnjice rođenja Dobrice Milutinovića 1980. godine, nagradu "Prsten Dobrice Milutinovića“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo, ustanovili su Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Savez dramskih umetnika Srbije, kojima se pridružila Zlatara Majdanpek, koja je do 2014. godine za svakog dobitnika izrađivala prsten, po uzoru na prsten iz 1939, ali izmenjen.
Sticajem neverovatnih okolnosti, originalni prsten Dobrice Milutinovića iz 1937. godine pronađen je u Zagrebu 1998. godine. Zaslugom reditelja Ljubomira Draškića i glumice Svetlane Bojković, prsten je vraćen u Beograd. Otkupila ga je u Zagrebu Kompanija Zepter. Oba prstena - iz 1937. i iz 1939. godine, čuvaju se u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu.
UDUS od 1994. godine (tada SDUS) samostalno dodeljuje "Dobričin prsten" i naručuje izradu replike zlatnog prstena iz 1939. Izradu kopije prstena od 2016. godine preuzima Zlatara Jokić.
Podršku dodeli nagrade “Dobričin prsten” dali su i ove godine Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda, a organizaciju svečanosti pomoglo je JDP, saopštio je UDUS.
(SEEcult.org)
