• Search form

18.09.2019 | 13:23

Upozoravajući, osećajan 53. Bitef

Upozoravajući, osećajan 53. Bitef

Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) ukazuje 53. izdanjem  na problem raspada društvene zajednice na svim nivoima – od političke do partnerske, ali i na moguće alternative, počev od predstave “Orest u Mosulu” proslavljenog Mila Raua, kojom zvanično počinje 18. septembra, do projekta “Pozvani” Sepa Bajensa, kojom će biti završen 26. septembra uz poruku o potrebi novog zajedništva. Uz 12 predstava u gotovo rasprodatom glavnom programu, 53. Bitef nudi i intenzivan i angažovan prateći program, kojim takođe nastoji da afirmiše danas uveliko zaboravljene humanističke vrednosti kao što su sloboda, jednakost, solidarnost, podrška, poverenje, razmena, kontakt, empatija, ljubav…

Program 53. Bitefa počeo je već 17. septembra predstavom Rimini protokola “Beograd na daljinski”, prema konceptu Štefana Kegija, u režiji Antona Rouza, koja će biti igrana i narednih dana u dva termina – u 11 i 17 časova, počev od Novog groblja. Kegijev site-specific projekat Remote X, koji se prilagođava gradovima u kojima se izvodi, odabran je za prolog, jer najavljuje i glavnu tematsku liniju 53. Bitefa - preispitivanje zajednice, njena kriza, odnos pojedinca i grupe, kao i glavnu umetničku nit festivala - imerzivno pozorište, koje podrazumeva brisanje granice između izvođača i publike.

Beograd na daljinski, Novo groblje, foto: SEEcult.org

Bitef će svečano otvoriti u Narodnom pozorištu jedna od vodećih svetskih koreografkinja Konstanca Makras, čija je predstava “Big in Bombay”  gostovala na 40. Bitefu, a umetnički direktor i selektor Bitefa Ivan Medenica tada je, kao pozorišni kritičar Vremena, naveo da su njene glavne odlike “eklektična forma, izraženi popkulturni senzibilitet, visok izvođački nivo i potpuno neodoljiv humor”. Konstanca Makras, inače, radi s Bitef dens kompanijom predstavu “Gradovi kojih više nema” koja će, odmah po završetku festivala, otvoriti novu sezonu Bitef teatra. Tim projektom se, 30 godina nakon smrti osnivačice Bitefa Mire Trailović ostvaruje njena zamisao  da poetike i autori Bitefa budu suštinski, dubinski, snažno vezani i za rad Bitef teatra.

Predstava “Orest u Mosulu” NT Gent, kojom 53. Bitef počinje, kao i komad “Pozvani” briselske kompanije Ultima vez, kojim će festival biti završen, zaokružuju dve glavne linije programskog festivalskog koncepta objedinjenog sloganom Počnimo ljubav iz početka prema čuvenoj pesmi Aleksandra Koraća, koju je proslavila Beti Đorđević, a izvešće je i uživo publici Bitefa na besplatnom koncertu 26. septembra na otvorenom, uz obalu Dunava.

Orest u Mosulu, foto: Fred Debrock

Rau je predstavu “Orest u Mosulu”, čija je premijera bila u aprilu ove godine, postavio u grad Mosul u Iraku, podjednako razoren i terorom Islamske države (ISIS), čija je bio prestonica, i napadima američke avijacije i njenih saveznika protiv islamista. Predstava kombinuje filmski materijal iz Mosula i živu scensku radnju koja obnavlja snimljene prizore, prožimajući priču o razaranju Troje i vladarskog doma Argosa sa razaranjem Mosula u kome se nalazi Niniva, hiljadama godina starija civilizacija od naše/grčke. Spajajući belgijske i iračke glumce, fikciju i dokument, Rau u toj predstavi, za razliku od Eshilovog optimizma, ne nudi izmirenje i uspostavljanje demokratije i pravde, već jasno ukazuje da su globalna razaranja, nasilje jednih koje rađa nasilje drugih, nepravda, urušavanje demokratije... sveopšte obeležja današnjeg sveta.

Rau je u video poruci, emitovanoj na briselskoj promociji 53. Bitefa, naveo da njegova predstava postavlja pitanje da li je demokratija danas moguća.

Svojevrstan odgovor na to pitanje pružiće na zatvaranju 53. Bitefa predstava “Pozvani” Sepa Bajensa koja, prema rečima Medenice, postavlja pitanje da li teatar sam po sebi, sa svojim strategijama i formama, može da bude sredstvo za izgradnju novih zajednica u savremenom društvu koje se urušava politički. Gotovo do kraja te predstave ne zna se ko su sve izvođači, jer su različitih godina, pola, porekla… pritom pomešani sa gledaocima u zajedničkom, praznom prostoru.

U predstavi učestvuju tri muzičara i 12 izvođača, od kojih najmlađi ima 12, a najstariji 85 godina, dok za vreme izvođenja, nakon ulaska publike, na sceni bude u jednom trenutku i oko 150 ljudi.

Prema rečima Bajensa, osim pitanja kako napraviti zajednicu, tražio je odgovor i kako podeliti scenu, a izabrao je demokratsku formu u kojoj izvođači pozivaju publiku da im se pridruži.

Važan element u predstavi je i scenografija Iva Spincemajla, odnosno plavi konopac dugačak 65 metara, a težak oko 200 kilograma, na kojem ljudi mogu sedeti, nositi ga zajedno, kretati se... Na taj način Bajens je, kako je rekao na promociji Bitefa u Briselu, probao da uništi granicu izvođača i publike. Publika može da odluči šta da se radi na sceni, a to u jednom trenutku i postaje isključivo njena odgovornost, jer se izvođači povlače. “Ljudi postaju svesni da su i sami odgovorni za to što se dešava”, rekao je Bajens i dodao da se izvođači predstave vraćaju na scenu posle kraćeg vremena, u zavisnosti od toga kako publika na sceni reaguje.

Među zvezdama 53. Bitefa ponovo je i slavni nemački reditelj Tomas Ostermajer, koji se vraća posle 16 godina i Ibzenove drame “Nora” za koju je 2003. dobio “Politikinu” nagradu za najboljeg reditelja, te predstave “Disco Pigs” kojom je učestvovao na 34. Bitefu 2000.

Ostermajerovo matično pozorište, Šaubine am Leniner Plac iz Berlina predstaviće se publici 53. Bitefa 20. septembra u Pozorištu na Terazijama predstavom “Istorija nasilja” prema tekstu Eduara Luija.

Prema autobiografskoj priči Luija, student iz francuske provincije pokupi na nekoj pariskoj ulici mladog Alžirca i odvede ga u stan. Pored seksa, njima se dogode i naznake ljubavi, ali se sve završi krađom smartfona, silovanjem i nemogućnošću da se to silovanje adekvatno prijavi porodici i nadležnim službama... Ostermajer tu priču mladog francuskog pisca sklapa kao slagalicu, kombinujući vremenske perspektive i manje celine narativa, gradeći tako dramsku napetost, u čijem središtu nije sam erotsko-krimi zaplet, već različita društvena zla. Neka od njih su naizgled nevidljivija i iznutra razgrađuju građansko društvo, kao što su provincijska zatucanost i netolerancija, ksenofobija, neprofesionalnost i predrasude u javnim službama (medicinski sistem i policija)...

Ostermajer se, prema rečima Medenice, vraća tom predstavom u ranu, mladalačku fazu, koju su odlikovale savremene teme, žestoka glumačka igra, video-radovi i izvođenje muzike uživo.

Među autorima predstava u glavnom programu 53. Bitefa, koji se vraćaju pred beogradsku publiku su i regionalne pozorišne zvezde Borut Šeparović i Sebastijan Horvat.

Posle gostovanja na jubilarnom, 50. Bitefu predstavom “Nad grobom glupe Europe”, u produkciji HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke, Sebastijan Horvat se vraća u Beograd predstavom “Ali: strah jede dušu” Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane.

Reč je o jednoj od dve predstave glavnog programa 53. Bitefa koje su zasnovane na delima Rajnera Vernera Fazbindera.

U scenskoj adaptaciji Fazbinderovog filma, Horvat zadržava izvorni društveni milje i osnovnu melodramsku radnju, ali u priču uvodi i "treće lice", ono koje "sreću kvari", a to je kontekst, društvena stvarnost, odnosno - mi, gledaoci. Tako je drugi deo predstave potpuno imerzivan - gledaoci doslovno, fizički ulaze u fikcionalni svet ljubavnika i iznutra ga, kao nekakav tumor, razaraju.

Horvatova predstava biće igrana 23. i 24. septembra u Luci Beograd – gde će inače i biti izveden veliki deo programa 53. Bitefa.

Na Bitef se vraća još jedan od miljenika beogradske publike Borut Šeparović, čija će predstava “Mladež bez Boga” biti izvedena 19. septembra u Ateljeu 212, a produkcija je Zagrebačkog kazališta mladih i Montažstroja koja razvija polemički diskurs o uzrocima, manifestacijama i posledicama nasilja među mladima u današnjem svetu, uzrokovanom neoliberalnim kapitalizmom, opsesivnom samopromocijom, raspadom humanističke ideje zajednice, kao i darvinističkim instinktom opstanka u džungli.

Šeparović je dobro poznat publici Bitefa, pre svega zahvaljujući izvođenjima predstava u produkciji Montažstroja. Na 46. Bitefu učestvovao je produkcijom 55+, dok je 47. Bitef otvorila predstava “A gdje je revolucija stoko?”, a obe predstave žiri Bitefa nagradio je specijalnom nagradom “Jovan Ćirilov”.

Nastavljajući da promoviše i domaću produkciju u širem međunarodnom kontekstu, 53. Bitef obuhvata i predstave “Zašto je poludeo gospodin R?” Jugoslovenskog dramskog pozorišsta, koju je prema Fazbinderu režirao Bobo Jelčić, te “Tartif” Igora Vuka Torbice, u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Predstava “Zašto je poludeo gospodin R?”, koja je na programu 19. septembra, scenska je adaptacija istoimenog Fazbinderovog filma (Warum läuft Herr R. Amok, 1970) o “malom čoveku u raljama kapitalizma”, antijunaku koji pokušava da se odupre izazovima iz spoljašnjeg sveta, vezanih za njegovu karijeru, finansijski status, bračni život... Ti napori su dirljivi, komični i apsurdni, ali je ishod neminovno fatalan.

Jelčić je rediteljski koncept zasnovao na “razlici između glumačkog tumačenja likova iz okruženja Gospodina R, koji su izvor njegovih frustracija (automatizovano, brzo..) i igre Borisa Isakovića, koji naslovnog junaka glumi s emocionalnim pokrićem, dramskom razradom, komičkim bravurama”. U njegovoj igri se i iskoračuje iz sveta fikcije, probija četvrti zid, traži podrška od gledalaca. Ona, međutim, izostaje, čime gledaoci postaju pasivni saučesnici te nesreće.

Prvi put na Bitefu učestvuje Igor Vuk Torbica, jedan od najtalentovanijih reditelja mlađe generacije u regionu, čiju je verziju Molijerovog “Tartifa” većina domaćih pozorišnih kritičara proglasila pozorišnim događajem sezone, а do sada nije igrana u Beogradu. Torbica je kreirao tu predstavu kao ovovremenu srpsku priču o društvenom licemerju, lažima i pristajanju, a na programu 53. Bitefa je21. septembra na velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Domaće pozorište biće zastupljeno i u okviru pratećih programa 53. Bitefa, pa će publika imati priliku da vidi najznačajnija ostvarenja umetnika nezavisne scene, ali i njihove saradnje sa institucionalnim pozorištima, kao što su “Bela griva” Šabačkog pozorišta, u režiji Irene Ristić, autorski projekat Nikole Zavišića “Mikrokozma” i “Autentična tumačenja: '68”, u režiji Ane Miljanić.

U glavnom programu 53. Bitefa su i predstave iz drugih evropskih zemalja, kao i plesne produkcije iz Brazila i Nigerije.

Kompanija Q iz Lagosa učestvuje prvi put, a predstaviće se 21. septembra koreografijom Kuduza Onikekua “Yuropa” na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta. Ova kamerna i dirljiva predstava bavi se pitanjem izbeglica, i to iz ugla žrtava migrantske krize.

Kompanija Non nova iz Nanta prikazaće performans-instalaciju “Nemoralne priče – 1. Deo: Kuća majka” francuske konceptualne umetnice i performerke Fije Menar koja će u Luci Beograd kreirati scensku metaforu raspada vrednosti zapadne civilizacije.

Njen projekat “Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka”, koji će otvoriti 22. septembra deo programa 53. Bitefa u Luci Beograd, podrazumeva i učešće publike, kao i još nekoliko predstava u glavnom programu.

“Velikim fizičkim i misaonim naporom nastaće objekat koji će momentalno biti uništen, u prisustvu svih nas. Umetnica će ga stvarati, ali ga neće braniti. Prepustiće njegovu odbranu svima nama, a pitanje je da li ćemo nešto kao zajednica uspeti da sačuvamo”, rekao je Medenica na nedavnoj konferenciji za novinare, dodajući da u Parizu, gde je gledao taj komad, niko iz publike nije izašao na scenu kako bi sprečio destrukciju. Predstava je, uostalom, i zamišljena tako da objekat Fije Menar, koji pravi od kartona, ne može da bude sačuvan, simbolišući krah zapadne civilizacije koji ne uspevamo da sprečimo.

Fija Menar je rekla da je suština pitanje da li jedan umetnik uopšte može da spasi svet. “Kroz umetnost pokušavamo da ukažemo na osetljive tačke. Govorimo o tome da su svi osetljivi. I svetski lideri su osetljivi. Obraćamo se i njima i nama”, rekla je Fija Menar, dodajući da “katastrofu koja se odvija pred nama samo posmatramo sa velikim strahom, umesto da odreagujemo da bismo je sprečili, i to ne da bismo preispitali našu odgovornost, već našu želju za ljubavlju”. “Potrebno je i da vi imate strah za mene, da budete razočarani, jer uvek posle razočaranja dolazi ljubav”, poručila je ona.

Iz Brazila stiže predstava kompanije Anti Status Kvo “O mesu i betonu”, u koreografiji Lusiane Lare, koja predstavlja poziv da se u potpunosti uroni i aktivno učestvuje u iskustvu koje se bavi ispitivanjem trenutnog ljudskog stanja iz perspektive tela. Nekoliko muških i ženskih tela - u većem delu predstave golih, bori se sa alternativnim prostorom izvedbe omeđenim betonskim zidovima, meso se pripija uz beton, pokušava da se uz njega uspuže, da se iznad njega izdigne...

Na granici savremenog plesa, izvođačke umetnosti, vizuelne umetnosti i društvenog eksperimenta, taj rad postavlja pitanja o načinu života u velikim urbanim centrima, kao i na koji način aktuelni ekonomski sistem oblikuje naše ponašanje. Publika je pozvana da uđe u izvođački prostor pod maskama napravljenim od papirnih kesa. Od tog trenutka počinje neka vrsta igre u vidu sociološkog eksperimenta. Fikcija i stvarnost se mešaju i delo polako počinje da izranja. Prostor, vreme i publika su deo predstave. Telo, ponašanje, koegzistencija i odnos sa nama samima, sa drugima i sa okruženjem predstavljaju centralni deo dramaturgije.

U okviru priprema za izvođenje koreografije “O mesu i betonu”, Bitef organizujei i akciju sakupljanja smeća sa beogradskih ulica koje će biti korišćeno u samoj predstavi.

Jedna od najtraženijih predstava glavnog programa 53. Bitefa je “Retke ptice” trupe Vuk za čoveka iz Lila, koja pripada pravcu novog cirkusa, a zbog velikog interesovanja, biće izvedena i 25. i 26. septembra u Luci Beograd.  

U predstavi “Retke ptice” nema ni scenografije, ni rekvizite - tela cirkuskih umetnika su njen jedini materijal. Kao i arena šatre u kojoj se odvija, tako je i dramaturgija predstave kružna: počinje i završava se bojažljivim telesnim dodirom dva ljudska bića. Između te dve tačke nižu se, zapliću, granaju i raspliću razne akrobatske i plesne figure, umetnici hodaju jedni po drugima, vrte se u vazduhu, penju jedni drugima na leđa i ramena... I na doslovnom, izvođačkom planu, kao i na metaforičkom, sve te radnje svode se na bazične pretpostavke međuljudske razmene – pažnju, saradnju, podršku, čime funkcionišu kao vežbaonica nekih humanijih odnosa.

Snimak predstave “Retke ptice” će nakon Bitefa biti emitovan na Drugom programu RTS-a, koji je pre dve godine prenosio čuveni 24-časovni spektakl “Olimp”, a 2018. prikazao je  predstavu “Prljavština”.

U Luci Beograd, odnosno u tri hangara i cirkuskoj šatri, biće ceo drugi deo programa 53. Bitefa, koji će, prema rečima Medenice, biti zapravo jedan "Bitef grad, nalik na onaj u Sava centru kada je igran ‘Olimp’".

Predstave u glavnom programu pratiće Susreti sa autorima – javni razgovori autora i izvođača sa publikom koje će moderirati Milena Bogavac, a kao i prethodnih godina, posvećeni su razotkrivanju tema i procesa rada.

Nakon prošle godine uspostavljene saradnje sa hrvatskim filozofom i političkim aktivistom

Luka Beograd biće prostor i za veliki deo angažovanog pratećeg programa, koji takođe podrazumeva aktivno učešće publike, a pruža i priliku za opuštanje od teških tema današnjice i moguće katastrofične budućnosti.

Dometi imerzivnih pozorišnih praksi, odnosno predstava koje podrazumevaju učešće publike, a čine veliki deo 53. Bitefa, tema su i tribine koju će 19. septembra u okviru pratećeg programa voditi Irena Ristić, takođe u Luci Beograd. Među učesnicima su najavljeni Adam Alston, Rose Bigin, Lusijana Lara, Sepe Bajens i Milica Ivić, koji će razgovarati o želji da se u umetnosti učestvuje, da se produkuje i bira, da se pomeraju granice građanskog pozorišnog okvira… Učesnici će pokušati da objasne gde su tačke ukrštanja imerzivnog pozorišta i praktikovanja zajedničkog.

Interakcija izvođača i publike primarni je cilj i jubilarne, 20. Bitef polifonije, tradicionalnog pratećeg programa Bitefa koji je, kako je istakao Medenica, izrastao u svojevrsni festival unutar festivala, a i ovoga puta sastoji se od prestava, performansa, radionica, razgovora, okruglih stolovam odlazaka na lice mesta i pokretanja novih inicijativa. U skladu sa Bitefovim sloganom “Počnimo ljubav iz početka, 20. Bitef polifonija biće održana pod sloganom “Od prvog zagrljaja”.

Poseban deo pratećeg programa 53. Bitefa čini i festival savremenog cirkusa Cirkobalkana, koji već nekoliko godina organizuju zajednički beogradska Cirkusfera i zagrebačka Cirkorama, u saradnji sa francuskim kolegama i uz podršku Francuskog instituta.

Program Cirkobalkane u cirkuskom šatoru u Luci Beograd, koji će biti i prostor za druge segmente pratećeg programa 53. Bitefa, fokusiran je na različitosti kreativnih procesa u skladu sa umetničkom kulturom i okruženjem u kojem se stvaraju cirkuske predstave, a obuhvata sedam predstava, tri masterklasa i prezentacije zajedničkog rezidencijalnog programa mladih umetnika iz regiona i Francuske.

Bitef će u okviru pratećeg programa odati 20. septembra i poštu nedavno preminuloj dramaturškinji Borki Pavićević, jednoj od prvih voditeljki okruglih stolova na tom festivalu, na kojem je bila od osnivanja, kao njegov svojevrsni “dobri anđeo” – kako je emotivno rekao Medenica.

Program Borka na Bitefu obuhvata predstavu “Autentična tumačenja: ‘68”, u režiji Ane Miljanić, koja će biti izvedena u Centru za kulturnu dekontaminaciju koji je Borka Pavićević osnovala i vodila do smrti. U CZKD-u će biti održan i razgovor o njenom učešću na Bitefu, a govoriće ljudi sa kojima je radila ili koje je na Bitefu upoznala - Vera Konjović, Beka Vučo, Katarina Pejović, Ana Miljanić i Ivan Medenica, te dramaturg CZKD-a Adam Ranđelović u ulozi moderatora.

Mira Trailović i Borka Pavićević, foto: Bitef

Nakon prošle godine uspostavljene saradnje sa hrvatskim filozofom i političkim aktivistom Srećkom Horvatom, autorom koncepta Filozofskog teatra, publika će imati 19. septembra novu priliku da u Bitef teatru prisustvuje zanimljivom dijalogu – ovoga puta sa nemačkim piscem i scenaristom Normanom Olerom, čija je knjiga o Trećem rajhu i narkoticima (Blitzed - Drugs in Nazi Germany) svetski bestseler preveden na više od 30 jezika, a najavljena je i kao filmska verzija sa Leonardom Dikapriom.

Bitef će u okviru pratećeg programa pozvati publiku i na svojevrsnu ekskurziju u Novi Sad, gde će biti predstavljen pobednički projekat 14. Praškog kvadrijenala - “Ova zgrada govori istinu” kustoskinje Ivane Vaseve i umetnika Filipa Jovanovskog iz Severne Makedonije, kojim je otvoren ovih dana i 44. festival Mlad otvoren teatar u Skoplju.

Ova zgrada govori istinu, 44. MOT, foto: Viktor Sokolovski/SEEcult.org

Posebnom tribinom u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu biće predstavljen projekat kojim je Srbija učestvovala na 14. PQ, objedinjen temom “Samo(iz)gradnja”, a u razgovoru će učestvovati: član kustoskog tima nacionalne postavke Siniša Ilić, članica autorskog tima nacionalne postavke Mirjana Dragosavljević, te članice tima studentske postavke Romana Bošković Živanović i Maja Ivanović, kao i komesari nastupa Srbije Ljiljana Miletić Abramović i Tatjana Dadić Dinulović (moderator).

Prateći program 53. Bitefa drugu godinu zaredom obuhvata i Bitef biblioteku, ali ovoga puta u formi svojevrsnog maratona – tri uzastopne promocije odabranih knjiga u oblasti kulture i izvođačkih umetnosti. Tako će 23. septembra biti predstavljene knjige “Umetnost i kultura otpora” Milene Dragićević Šešić, “Surova klasika – rediteljski zaokreti u tumačenju dramske klasike” Ksenije Radulović i “Put izvođača: Od ja ka svojstvu” Tine Perić.

Bitef će pratećim programom omogućiti publici i da se opusti i bar na kratko otkloni od ozbiljnih tema, a uz koncert Beti Đorđević na zatvaranju, kada će biti dodeljene i nagrade, najavljene su i tradicionalne tematske žurke (After Ten), te koncert No Border Orchestra “B Matinee” 22. septembra, koji je deo turneje te grupe po Zapadnom Balkanu i ostatku Evrope. Objedinjujući savremenu klasičnu muziku i klupsku kulturu, na programu su porudžbine NBO - nova dela pet mladih kompozitora iz regiona: Darije Andovske iz Skoplja, Drinora Zimberija iz Prištine, Davora Branimira Vincea iz Zagreba, Danijela Žontara iz Sarajeva i Draška Adžića iz Beograda.

53. Bitef je, inače, jedno od najskupljih izdanja tog festivala u poslednjih deset godina, a obećana mu je još veća pomoć gradskih vlasti, koje su osnivač.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl ocenio je na nedavnoj konferenciji za novinare da se Bitef “radi u jako dobrim organizacionim i finansijskim uslovima, što ovogodišnji program i pokazuje”, te najavio još veću podršku ubuduće. Karl je rekao da je Grad Beograd, kao osnivač, izdvojio 27 miliona dinara, a Ministarstvo kulture i informisanja Srbije putem konkursa 13 miliona, te da će Grad dogodine povećati ulaganje u Bitef na 30 miliona. Ujedno, nada se da će Ministarstvo pratiti taj trend.

“Najveći broj festivala ima uvozni karakter, a Bitef ima i izvoznu crtu i jako je dobro pozicioniran na međunarodnoj sceni”, rekao je Karl, izrazivši zahvalnost čitavom timu festivala i umetničkom direktoru, jer “ovo sve što rade jeste da na najbolji način nastavljaju ono što je započela Mira Trailović i posle godinama nastavio Jovan Ćirilov”.

Direktor Bitefa i Bitef teatra Miloš Latinović zahvalio je Sekreterijatu za kulturu i Gradu Beogradu na dobroj saradnji.

“Značajno je što ćemo dogodine imati više novca, ali neću o sumi. Bitno je da znamo unapred kako bismo lakše planirali i uspeli da dobijemo neke predstave koje se moraju rezervisati dosta ranije. Nekada naši pregovori s trupama traju i po godinu dana, a bivali smo sputani bez finalne finansijske konstrukcije. Verujem da budućnost Bitefa u tom segmentu ide u dobrom pravcu”, rekao je Latinović.

Latinović je izjavio da Bitef vodi ozbiljne razgovore na ovu temu s kabinetom predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i njenim timom iz Saveta za kreativne industrije. “Oni prepoznaju da je kultura važan segment ne samo u okviru jedne države nego i kao značajan momenat kulturne diplomatije. Nadam se da će nas i oni podržati na način na koji to čini Grad Beograd i očekujem viši nivo saradnje”, izjavio je Latinović.

Direktor Bitefa je istakao i podršku stranih kulturnih cenatra i ambasada i mnogobrojnih sponzora koji “prepoznaju Bitef  kao jedan od najvažnijih događaja tokom godine u Beogradu, Srbiji, a ja mislim i šire” (Delegacija EU u Srbiji, ambasade Švajcarske, Nemačke, SAD i Belgije, Gete institut u Beogradu, Francuski institut u Srbiji, Britanski savet, Fondacija za otvoreno društvo...).

Prošle godine, na 52. Bitefu, međunarodni žiri proglasio je najboljom predstavu “Zaostavština, komadi bez ljudi Štefana Kegija i Dominika Ibera, navodeći da je ostao je pod snažnim utiskom angažovanog festivalskog programa posvećenog problemu globalnog porasta ekstremne desnice, koji je podsetio da “politički zadatak pozorišta danas možda nije da nas nauči ono što mi ne znamo, već da se suočimo sa osnovnim problemom zašto se ne bavimo onim što je tu pred našim očima”.

Specijalna nagrada “Jovan Ćirilov” ravnopravno je dodeljena instalaciji “Večna Rusija” berlinskog pozorišta HAU, u režiji Marine Davidove, i muzičkoj predstavi “Rekvijem za L.Alena Platela, kojom je 52. Bitef završen u Sava centru, uz ovacije duboko dirnute publike tom nesvakidasnjom verzijom Mocartove nezavršene mise za mrtve.

Publika je proglasila najboljom kritičku predstavu o urušenim vrednostima u Evropskoj uniji “Svita br. 3 'Evropa'” reditelja Žorisa Lakosta, kojom je 52. Bitef “Svet bez ljudisvečano otvoren, uz poziv filozofa Srećka Horvata na povratak politike u pozorište kako bi doprinelo promeni stvarnosti.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*U prilogu: Kako do Luke Beograd - mapa

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r