Umrla Antonina Pirožkova
Antonina Pirožkova, udovica pisca Isaka Babelja, preminula je u 102. godini u Sarasoti na Floridi. Pirožkova je preminula 12. septembra, a vest o smrti preneo je “Njujork tajms” 11 dana kasnije, pozivajući se na njenog unuka, Andreja Malajeva Babelja.
Antonina Pirožkova, udovica pisca Isaka Babelja, preminula je u 102. godini u Sarasoti na Floridi.
Pirožkova je preminula 12. septembra, a vest o smrti preneo je “Njujork tajms” 11 dana kasnije, pozivajući se na njenog unuka, Andreja Malajeva Babelja.
Pirožkova i Isak Babelj upoznali su se 1932. godine, u vreme kada se taj ruski i sovjetski pisac jevrejeskog porekla rastao sa suprugom Jekatarinom Gronfejn. Babelj i Antonina dobili su 1937. kćerku Lidiju, a u maju 1939. godine autor “Odeskih priča” uhapšen je pod optužbom za antisovjetsku zaveru. Pirožkova je 15 godina posvetila razjašnjavanju sudbine nestalog muža, a 1954. dobila je potvrdu o njegovoj smrti sa lažnim datumom (17. maj 1941.). Kasnije je te iste godine (1954.) uspela da izdejstvuje Babeljevu rehabilitaciju, ali se tek 1990. godine rasvetlilo da je pisac “Crvene konjice” streljan još 27. januara 1940.
Antonina Pirožkova je radila kao vodeći inženjer konstruktor u Metroprojektu, projektujući pored ostalog i prvu deonicu moskovske podzemne železnice. Penzionisala se 1965. godine i posvetila izdanjima Babeljevog književnog nasleđa.
Objavila je i knjigu uspomena savremenika o Babelju, piščeve dnevnike i sopstvene memoare “Godine provedene zajedno”.
U SAD se preselila s kćerkom 1996. godine, a proletos je posetila Odesu, rodni grad Babelje, gde se upoznala sa projektom spomenika koji će biti podignut velikom ruskom piscu.
Tada je u intervjuu za ruski list “Izvestija” govorila o uzrocima hapšenja Babelja i sudbini njegove zaplenjene arhive.
Prema njenim rečima, Babelj nije bio sposoban da sarađuje sa vlašću, ali nije bilo ni zaplašivanja.
“Dostava je bilo, ali to je kasnije objašnjeno kad je rasvetljen njegov ‘slučaj’. Do hapšenja stan mu nije pretresan. Zvanična optužba zbog koje je i uhapšen 15. maja 1939. bila je da je navodno japanski špijun. Prijave sa optužbama i zapisnici o ‘slučaju Babelj’ objavljeni su u više izdanja. Njemu je kao ‘dever’, pratilac, bio dodeljen, kako se kasnije obelodanilo, književni kritičar Jakov Ersberg koji je dovođen u vezu i sa hapšenjima drugih pisaca”, rekla je Pirožkova.
B. Rakočević
