• Search form

10.08.2009 | 11:17

Umetnost na deonicama

U Rusiji bi uskoro trebalo da se formira prvi u svetu deoničarski investicioni fond namenjen za investicije u umetnost, a za to su stvoreni uslovi nakon što je federalna služba za finansijska tržišta donela uredbu po kojoj je omogućeno da se i za kupovinu umetničkih dela mogu koristiti sredstva iz investicionih fondova.

Umetnost na deonicama

U Rusiji bi uskoro trebalo da se formira prvi u svetu deoničarski investicioni fond namenjen za investicije u umetnost, a za to su stvoreni uslovi nakon što je federalna služba za finansijska tržišta donela uredbu po kojoj je omogućeno da se i za kupovinu umetničkih dela mogu koristiti sredstva iz investicionih fondova.

Odmah posle te uredbe uprava agencije “Lider” koja se specijalizovala za promet umetničkim delima najavila je da je zainteresovana za korišćenje novca iz Deoničarskog investicionog fonda (DIF), koji će inače biti zatvorenog tipa, sa rokom investiranja od 10 godina, a cena jedne deonice je 500 hiljada rubalja.

Ta novost je zainteresovala ne samo potecijalne investitore nego i ruske muzeologe, istoričare umetnosti i kustose. Agencija ”Lider” uparvo namerava da sa tim espertima razvije intezivnu i sadržajnu saradnju. U toj agenciji planiraju da se prilkom korišćenja sredstava investicionog fonda za otkup umetničkih dela koriste savetima muzejskih stručnjaka, polazeći pri tom od obostranih interesa.

Kupljene art objekte će potom izložiti u muzejima, što će po mišljenju osnivača fonda privući publiku, a samim tim doći će i do porasta cena i opšte kapitalizacije Deoničarskog investicionog fonda za umetnost.

To, sa tačke gledišta svetskog iskustva i nije nova Ideja. Još 1904. godine je u Francuskoj osnovan fond La Peau de L’ours (Medveđa koža) koji je uspeo da desetak godina nakon kupovine proda Pikasova i Matisova platna nekoliko puta skuplje, a godišnji prihodi engleskog Fin Art Fund osnovanog 2004. godine uvećavaju se za više od 50 odsto godišnje.

B. Rakočević

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r