Umetnost i ozbiljna društvena pitanja

Postavka Srbije na 53. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji zvanično je otvorena 6. juna, a izazvala veliku pažnju i tokom vernisaža za stručnu javnost, posebno ćebadima od ljudske kose, predstavljenim u okviru projekta “Toplina” Zorana Todorovića.

Postavka Srbije na 53. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji zvanično je otvorena 6. juna, a izazvala veliku pažnju i tokom vernisaža za stručnu javnost, posebno ćebadima od ljudske kose, predstavljenim u okviru projekta “Toplina” Zorana Todorovića.

Postavka u srpskom paviljonu otvorena je 7. juna i za najširu javnost, koja ima priliku i da upozna proces izrade ćebadi od ljudske kose i kupi primerke.

Osim Todorovića, u Paviljonu Srbije predstavila se i mlada umetnica Katarina Zdjelar, koja živi u Holandiji, a projektom “Ali ako mi oduzmeš glas, šta će mi ostati? 2006-2009”, istražuje procese samorealizacije, dislociranosti i upostavljanja ličnih odnosa.

Otvarajući nacionalnu postavku, državna sekretarka u Ministarstvu kulture Srbije Nadica Momirov istakla je 6. juna da je reč o umetnicima koji u najvećoj meri poštuju i promovišu individualnu i društvenu interakciju u polju kulture, artikulišući zajednički odgovor savremene umetnosti na ozbiljna društvena pitanja.

“Izazovi kojima se Todorović i Zdjelar bave u svojim radovima, a koji se pojavljuju usled zrelih razmatranja u okvirima društvenog i kulturološkog konteksta u oblasti umetnosti, očigledno su suprotstavljeni i suočeni. Ovi umetnici, međutim, dele vrednosti društvenog angažmana”, rekla je Nadica Momirov, dodajući da oba projekta preispituju norme, etičke i estetičke standarde, bilo da je reč o korišćenju biološkog materijala - ljudske kose ili ljudskog glasa, industrijskom procesu ili visokoj tehnologiji, društvenoj brizi ili samoostvarenju.

Todorovićev projekat “Toplina” podrazumevao je sistematsko i višemesečno prikupljanje oko dve tone ljudske kose - u frizerskim salonima, ali i u kasarnama, pri čemu je šišanje predstavljalo normu discipline, kontrole ili “društvenog staranja”.

Uslovi pod kojima se taj proces odvijao u jednom zatvorenom sistemu detaljno su dokumentovani, a taj biootpad “recikliran” je potom kao materijal za ćebad neobičnog izgleda koja se gomilaju i stavljaju na raspolaganje u svrhu izlaganja, korišćenja, inspekcije ili, hipotetički, DNK testa kojim bi se svako telo koje je tu “upisano” možda moglo identifikovati.

Todorović se i u ranijim projektima bavio načinima sprovođenja biopolitičke kontrole i istraživao načine na koje institucionalni prostori kontrole i disciplinovanja bivaju upisani u telo. Koristio je proizvode/ostatke tela kao “sirovine” za uznemirujuće protivakcije. Kao i u drugim projektima, istraživao je sopstveni skepticizam prema idejama o društvenom progresu, emancipaciji i naizgled benevolentnim propisima, preispitujući norme predstavljanja i participacije; etičke i estetičke standarde, istakla je Nadica Momirov na otvaranju izložbe u nacionalnom paviljonu na Đardinima.

Za veliku količinu industrijski napravljenog filca od ljudske kose, odnosno ukupno 1.080 primeraka ćebadi, bilo je potrebno oko 200.000 šišanja, a iskorišćeno je dve tone sirovine.

Ukupna površina ćebadi je 1.200 metara kvadratnih, a samo za jedno bilo je potrebno 400 šišanja. Svako ćebe ima deklaraciju od čega je sastavljeno i uputstvo o održavanju.

Ćebad su dimenzija 120x80 i 120x160 cm, a biće prodavana po ceni od sto, odnosno 200 evra.

Katarina Zdjelar, s druge strane, istražuje procese samorealizacije, sa svim njihovim paradoksima, obećanjima i neuspesima.

Kao strana umetnica koja živi u Holandiji, ona nalazi načina da sopstveno iskustvo dislociranosti locira istražujući regulisane sisteme komunikacije i učenja, umesto da se usredsredi na gubitak koji ta dislociranost proizvodi.

Učenje jezika je od posebnog značaja za Zdjelarovu, pošto je to kodifikovan metod kulturne integracije koji uključuje ne samo simbolički “obred prelaza” za pojedinca lišenog korena, već i telesni afekt koji oblikuje ovo “telo koje govori”.

Njeni video radovi razmatraju norme uspostavljanja ličnih odnosa, od pokušavanja (neuspešnog) da se izgovori nečije ime (Nema tu iz), pa do procedure uklanjanja akcenta u nastojanju da se ukloni element “stranog” iz govora subjekta (Savršeni zvuk). Takođe, bavila se situacijama u kojima se čini grupni napor da se povrate ili poboljšaju sposobnosti koje ne motivišu dominantne vrednosti uspeha i konkurencije, uzimajući u obzir neželjeni višak nedoraslosti zadatku, nesigurnosti i nedelotvornosti (u radovima Sve će biti i Devojka, sunce i avion avion).

Za izložbu su napravljena dva kataloga, u zajedničkom povezu, koja bi trebalo da stvore neku vrstu napetosti između dvoje umetnika i naglase tu dvojnost.

Urednik Todorovićevog kataloga je Stevan Vuković, a katalog Zdjelarove urednila je Anka Bangma.

Sajt Todorovića je www.zorantodorovic.com, a Zdjelarove www.katarinazdjelar.wordpress.com

Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org

(SEEcult.org)