Traganje za moralnim
Grupa istarskih umetnika gostovaće u Galeriji ’73 u Beogradu od 18. novembra izložbom “Pad - San o ljudskosti ili traganje za moralnim” o svetu izokrenutih vrednosti u današnjem društvu.
Grupa istarskih umetnika gostovaće u Galeriji ’73 u Beogradu od 18. novembra izložbom “Pad - San o ljudskosti ili traganje za moralnim” o svetu izokrenutih vrednosti u današnjem društvu.
Kroz radove devetoro likovnih autora Istre, izložba “Pad” vođena je idejom kustoskog dvojca Gordane Trajković i Tine Širec Džodan koje pokušavaju da ilustruju večnu i uvek prisutnu temu niskog stanja morala i sveopštih ljudskih vrednosti u društvu.
Autorke izložbe polaze od teze da je urušavanje nepisanog etičkog kodeksa, kao i neposluh spram onih pisanih, konstantno prisutan fenomen u čovekovoj intimnoj i društvenoj zbilji. To stanje individualnog ljudskog duha i civilizacije se u našoj tranzicionoj stvarnosti, hipertrofirano medijskim prenaglašavanjem, reflektuje kao naglo srozavanje svih moralnih i opštih ljudskih vrednosti u javnom i privatnom životu.
“Ta naša stvarnost uhvaćena vrtlogom neoliberalnog kapitalizma i diktaturom kapitala, kojoj je u socijalističkim ‘osamdesetima’ prethodio svojevrstan manirizam kao neminovno predstanje propasti nekog poretka, podseća na praznik površnosti u svim domenama čovekovog delovanja, čak štoviše nalik je karnevalu, gde su nekad važeće vrednosti, neke preko noći, a neke u dugom iscrpljujućem procesu, izokrenute i izvrgnute ruglu”, navele su autorke izložbe.
Problematizirajući sam pojam pada moralnih i ljudskih vrednosti, sve njegove permutacije u društvenom, istorijskom, kulturnom, političkom, javnom i ličnom kontekstu, te propitujući važeći sistem vrednosti, kao i situacije kojima se manifestuje, izložba “Pad” je zbir likovnih odgovora devetoro autora i njihovih dugogodišnjih likovnih preokupacija i promišljanja društvenih pojava.
Grupa devetoro autora, kako je istaknuto, predstavlja sam vrh recentnog istarskog likovnog stvaralaštva, a to su Hassan Abdelghani, Tomislav Brajnović, Petar Brajnović, Alen Floričić, Josip Ivančić - Pino, Marina Orlić, Robert Pauletta, Borut Skok i Bojan Šumonja.
Predstavljaju se najrazličitijim likovnim medijima - od klasičnog slikarskog izričaja i male plastike, performansa, instalacije i fotografije do savremenijih medija poput videa i holograma.
Da je ljudima malo toga sveto očigledno je u radu Hassana Abdelghanija koji crno-belim analognim fotografijama pod nazivom “Mined Nature” prikazuje ranjenu Prirodu, Veliku Majku svih majki koju je njeno vlastito dete, Čovek, desakralizovao destruktivnim i, konačno, autodestruktivnim činom.
U istom mediju fotografije, koja predstavlja dokumentaciju četiri intervencije (natpisa) u snegu, nastale tokom projekta “The Arctic Circle” kao reakcija na napušteni kamenolom na Svalbardu u Arktičkom okeanu, rad “Greed, Fire, Speed, History” Tomislava Brajnovića beleži nevidljivu prisutnost čoveka u tom za ljude izuzetno negostoljubivom kraju. To je komentar nekadašnje prisutnosti čoveka kroz ostatke koje je ostavio za sobom, a trag se iščitava u negativnom kontekstu, budući da je materijalni dokaz o onim tekovinama ljudske civilizacije koje svojim postojanjem ne oplemenjuju prostor, već ga, naprotiv, ponekad i trajno onečišćuju, te iza sebe ostavljaju tragove vlastite jalovosti i sve češćih uzaludnih nastojanja.
Brajnovićev drugi rad “In Gold We Trust” odnosi se na vekovima važeću, pa i danas aktuelnu zaluđenost zlatom kao osnovnim merilom vrednosti.
Taj mračni predmet želja, to globalno merilo vrednosti, javlja se kao motiv i u radu Petra Brajnovića, a implicira pitanje: Kako nešto tako čisto kao što je zlato u svom najčišćem elementarnom obliku može u čoveku, poput katalizatora, podstaći, ubrzati i pospešiti inverznu alhemijsku reakciju koja iz čoveka na površinu izvlači nečistoću i nečastivost?
U šuštanju skupocenih tkanina i zveckanju dragocenosti izgubili su se milenijumi iskrene ljudske religioznosti, a Borut Skok, zazivajući svetost Trojstva, razotkriva upravo to: površina platna višestruko je slikarski tretirana, no, centralnu vrednost nema slikarski sadržaj, već dekor i omotač tog sadržaja. Ono što na prvi pogled pleni pažnju nije trudom i umećem natopljeno platno, već zlatni izglancani okvir.
Sličan motiv koji razotkriva “greh struktura” i moralno posrnuće “prvih među jednakima” je Bojan Šumonja. “Abuse of Trust”, hologram koji promenom ugla gledanja menja i značenje viđenog gotovo je idealna ilustracija današnjeg trenda promenjivog valorizovanja nekih temeljnih vrednosti, te komentar na ponovnu popularizaciju institucije crkve kroz groteskne pokušaje osavremenjivanja, vizuelno podsećajući na ulične grafite ili išarane predizborne plakate, dok naziv pridonosi asocijaciji na danas već klišejski izlizanu zloupotrebu vere i vernika.
U tom momentu gubitka “Božjeg svetla” koje upućuje na “pravi put” našle su se i “Ovce”, lutajuće stado kao personifikacija savremenog globalnog društva i aluzija na hrišćanski motiv stada u potrazi za duhovnim pastirom.
Obe su grupacije globalna masa bez definisanog cilja, povodljiva u svetovnom, političkom i duhovnom smislu, na šta se nadovezuje Šumonjin rad “Are You a Small Teeth Cattle?”. Ta kombinacija holograma sa zvučnom instalacijom koja ritmičkom multiplikacijom naglašava šizofrenu i haotičnu političku stvarnost, prikaz je likova koji se poput staroslovenskih čudovišta “pretvaraju” jedan u drugoga sugerišući nadrealnost realnosti, a u stvari verno opisuju današnje političke pristupe i zahvate globalne političke scene - nema više ni levice ni desnice, ni pravice ni krivice, sve je vrlo mutno i nedefinisano, danas prijateljsko, sutra ne…
Doajen hrvatskog socijalnog performansa I.J. Pino, kao i Šumonja, komentariše tranzicionu stvarnost, kulturni i pre svega moralni pad društva i nove države. Nekad slavljeni simboli socijalne pravde i pravednosti, radništva i radničkog ponosa izdistorizovani su, iskrivljeni, a jedenje karanfila konačni je autokastracijski čin kojim nekad ponosan stub društva, danas “marva sitnog zuba”, čovek-radnik jede vlastitu prošlost, sadašnjost i budućnost. No future.
Zbunjeni čovek jučerašnjice, a posebno današnjice (za budućnost još nismo sigurni) tema je rada Alena Floričića koji u izuzetnom video opusu ustrajno tematizuje upravo ispraznost civilizacijskih postignuća, bilo da je reč o pitanjima duha, tela ili tehnike. Vizuelnim jezikom u maniru kompjuterskih igrica predstavljena je sitna ljudska figura koja umnožena prelazi preko ekrana uz iritirajuću zvukovnu podlogu nalik na zvuk pisaće mašine ili telegrafa (aluzija na birokratiju u najširem smislu). Repetitivnost besmislenog trka koji nigde ne vodi ironični je komentar na već poznati scenario prema kojem savremeni Sizifi iliti dehumanizovano ljudstvo, slede diktat tehnoloških mogućnosti s nipodaštavanjem zanemarujući način života “po meri čoveka”, po kojima su tehnološke mogućnosti te koje diktiraju naš način percepcije i prikazivanja stvarnosti, a posledično i razumevanja ljudskog duha i svesti, uništavajući i ono malo ljudskosti koje nam je ostalo.
“Zlatna medalja” Marine Orlić prikaz je setne figure neposredno nakon osvojene pobede sa zasluženom medaljom oko vrata, a u stvari dubokom “ranom” u prsima. Deluje gotovo tragično samo tren nakon ostvarenog cilja, a ponor “medalje” na mestu solarne čakre, poput silom iščupane duše, upozorava na pitanje o istinskim vrednostima i “drugoj strani medalje”.
Grupa figura gotovo duhovitog naziva “Turbo trio”, iako prvom asocijacijom upućuje na trivijalizaciju pop kulture na različitim područjima ujedno je i neupitna aluzija na mitološki motiv tri Gracije. Tri boginje u nadmetanju za naslov najlepše u svom vremenu opisane, vlastitom sujetom verovatno nisu bile ništa manje groteskne od samog Trija. Bilo da su botičelijevski vitke i poletne, rubensovski bujne i razodevene ili pak turbotriovski besciljnih pogleda i pomalo zbunjene, pitajući se da li zaigrati na stolu ili ne, kroz kritiku “lakih” žena, danas popularno nazvanih “sponzorušama”, provlači se komentar lakomosti društva, potkupljivosti i pohlepe.
Robert Pauletta daje doprinos negativističkoj slici ljudskog društva autoportretima cele figure na beloj podlozi, koja ga razotkriva u “nereprezentativnim” trenucima: u trenutku dok urinira, stidi se i okreće nam leđa krvavih dlanova. Objedinjeni u formi triptiha ovi slikarski autoportreti delom su i portret čovečanstva – setnog, zbunjenog, drskog, ciničnog, bešćutnog i povrh svega taštog, koje posmatrača prisiljava da učestvuje u egzibicionističkom užitku razotkrivanja “prljavih” delova svoje intime, a prečesto posmatra zbivanja oko sebe sa rezignacijom i čak indignacijom, navele su autorke izložbe u tekstu u katalogu.
Izložba će biti otvorena do 1. decembra.
U PRILOGU - tekst iz kataloga
(SEEcult.org)
