Strateško udruživanje galerista
Galerija Drina okupila je nedavno u Beogradu grupu kolega iz privatnog, javnog sektora i nezavisnog sektora koji su se odazvali na poziv za iniciranje strateškog dijaloga o problemima u toj oblasti i udruživanja radi njihovog rešavanja i unapređenja profesionalne prakse.
Teme “Nacionalnog simpozijuma galerista”, održanog 23. decembra u formi okruglog stola, bili su problemi i ciljevi razvoja profesionalne galerijske prakse, porezi i doprinosi u galerijskom sektoru, umetnički ugovori, usluge i standardizacija usluga, kustoska praksa i umetničko tržište, izlagačka politika po uzoru na zadate modele i nezavisne umetničke inicijative, saopštila je Galerija Drina, otvorena 2016. godine.
Galerije i izložbeni prostori navedeni su i u Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027. kao najvažniji segment sistema za predstavljanje vizuelnih umetnosti i multimedije, a predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, kao i gradskih vlasti Beograda, prisustvovali su skupu u Galeriji Drina, koji je održan 23. decembra, a završen zaključkom da je potrebno povezivanje galerijskog sektora i najskorije stvaranje udruženja galerista, umetničkih agenata i dilera Srbije, kao i nastavak i dalje inicijative da do toga i dođe.
Kustoskinja Aleksandra Lazar iz Galerije Drina objasnila je u uvodnom izlaganju da je skup fokusiran na širu struku - galeriste, kustose i umetnike, s obzirom na preklapanje njihovih srodnih zanimanja i blisko poznavanje svih aspekata rada. Simpozijum je nacionalnog, a ne internacionalnog karaktera, jer je važno pronaći lokalna rešenja za profesionalnu praksu i ustanoviti zajedničke protokole i modele rada u okviru sektora.
Ustanovljena je potreba za inicijativom za regulisanje galerijske profesije u Srbiji. Slično osnivanju Udruženja filmskih umetnika i filmskih radnika Srbije i Društva arhitekata Srbije, kao i primeru francuskog Profesionalnog komiteta za umetničke galerije (Comite Profešionel des Galleries d’Art), zaključeno je da je potrebno uspostaviti udruženje galerista, umetničkih agenata i dilera Srbije, i to sa ciljem da: doprinosi razvoju i unapređenju galerijske kulture i prakse, kao i afirmaciji svih ogranaka vizuelne umetnosti; obavlja poslove reprezentativnog udruženja prema Zakonu o kulturi; doprinosi zaštiti i regulaciji galerijske profesije, profesije umetničkih agenata i dilera umetnosti; podstiče i podržava stvaralačku aktivnost i afirmaciju živih umetnika i zaštiti legat umetnika koji su preminuli; razvija kulturno-poslovne aktivnosti i saradnju sa ustanovama kulture i drugim institucijama sa kojima članovi udruženja sarađuju ili u kojima rade; pokreće i aktivno učestvuje u donošenju zakonske regulative u vezi sa galerijskom profesijom i statusom, kao što je prodaja umetničkih dela, standardizacija ugovora o izlaganju i afirmaciji, osiguranje i druga pitanja u okviru sektora; radi na zaštiti i delimičnoj regulaciji tržišne vrednosti umetničkih dela i licenci radi ostvarivanja legalnog i stabilnog umetničkog tržišta u Srbiji, kao i funkcionisanja tržišta u inostranstvu; te da ostvaruje saradnju sa srodnim stručnim udruženjima u zemlji i
inostranstvu.
Na skupu je konstatovano da svaka karika u lancu (umetnici, produkcija, galerije, dileri, klijenti) moraju imati beneficije da bi tržište zaživelo.
Kako je rečeno, stope oporezivanja umetnika i galerija su previsoke da bi tržište zaživelo i opstalo bez pomoći države. Visoke poreske stope blokiraju rast sektora i samim tim ga čine zavisnim. Navedeni su primeri Holandije (povećavanje poreza na umetnička dela je prouzrokovalo krizu u galerijskom sektoru 80-ih), Hong Konga (uvođenje 0% PDF na umetnička dela rezultiralo je time da Hong Kong postane neksus tržišta), Belgije i Francuske, kao i primeri stimulacije poreskih olakšica za donacije umetnosti u Americi i Evropi.
Potrebno je, kako je zaključeno, osloboditi se poreza na umetničko delo. Stope oporezivanja umetnika, a posebno onih u drugoj i trećoj kategoriji (umetnici u radnom odnosu i umetnici na birou), negativno utiču na formiranje nerealnih i neodrživih cena. Takse za umetnike onemogućavaju stvaranje i održavanje profesionalnih radnih umetničkih studija. Pomenute su i moguće olakšice za umetnike, a u tom kontekstu navedeni su pozitivni primeri iz Rumunije (Plan B) i drugi.
Navedena su i finansijska ograničenja u galerijskom poslovanju, kao i problemi zastarelih zakona, vremenska i stručna ograničenja. Troškovi galerijskog poslovanja (PR, zakup prostora, publikacije, onlajn prisustvo, transport, izvozni troškovi, zaposleni, investicije u sajmove umetnosti i bijenale i sl.) onemogućavaju galerije da postanu mesta stimulacije i podrške umetnosti i da opstanu i kao biznis, a ne samo kao stožer i agent umetnika.
Takođe, iznete su opasnosti neregulisanog, nelegalnog i polulegalnog tržišta i beneficije delimične deregulacije. Ukazano je i na određene tenzije, kao i na problem korupcije, ali i to da u slučaju loše prakse ne postoje vidovi garancije i kompenzacije regulisani zakonom.
Izneta je i potreba edukacije umetnika o njihovim dužnostima i obavezama, budući da najčešće nisu upoznati sa zakonskim stopama oporezivanja dok ne pristupe galeriji ili ne potpišu ugovor o prodaji.
Takođe, iznete su određene ideje u vezi sa standardizacijama usluga u okviru galerijskih delatnosti. Ocenjeno je da postoji monopol tih usluga i potreba za razvojem profesija i zanata koji bi radili u sklopu sa galerijama i muzejima.
U ime organizatora, na skupu su učestvovali kustoskinja Aleksandra Lazar i umetnik Đorđe Stanojević, direktorka Galerije Haos Borka Božović, direktorka Muzeja Zepter Ivana Ćelić, viši kustos u Kući legata Ana Popović Bodroža, profesorka dr Milena Dragićević Šešić (Unesko katedra za kulturnu politiku i menadžment, Univerzitet Umetnosti Beograd), Ana Zarubica (TransformArt galerija), kustosi Miroslav Karić (Remont), Nikola Šuica, Vladimir Bjeličić, Marijana Kolarić, Senka Latinović i Ljubomir Vučinić iz Galerije Bel Art, galerista Marko Lađušić, kustoskinja ULUS-a Olivera Vukotić, Ivana Dedić iz Ministarstva kulture (Sektor za savremenu umetnost), gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić, umetnički kolekcionar i diler Ninko Radosavljević, umetnici Mihal Milunović i Nikola Božović i predstavnici galerije Laufer II Eugster.
Sledeći susret, prema navodima organizatora, zakazan je za početak 2018. godine, u cilju ostvarenja dugoročnih ciljeva, kao što su stvaranje udruženja galerista Srbije, kao i evaluacija nacionalne kulturne scene u cilju jačanja kulturnog sektora i umetničkog tržišta.
Predlogom strategije razvoja kulture, inače, ocenjeno je da, i pored sve intenzivnijeg korišćenja interneta i virtuelnog prostora, kao i različitih negalerijskih in situ projekata, galerije i izložbeni prostori ostaju najvažniji segment sistema za predstavljanje vizuelnih umetnosti i multimedije.
Kao jedan od većih problema sistema, navedena je “nedovoljna prilagodljivost savremenim tokovima u Evropi i u svetu”.
“Institucije, galerije i pojedinci iz Srbije tek sporadično učestvuju u međunarodnoj razmeni i na sceni savremene umetnosti u svetu”, ocenjeno je u Predlogu strategije, u kojem je navedeno i da u Srbiji deluje 58 samostalnih galerija, a posebno je pomenuto da Vlada Srbije obezbeđuje uslove za rad Galerije umetnosti u Prištini.
“Položaj savremenih umetnika veoma je opterećen nefunkcionalnim sistemom podrške samostalnim umetnicima, neuređenim tržištem savremene umetnosti, kao i malim brojem privatnih kolekcionara, agenata i menadžera”, navedeno je u delu Predloga strategije koji se odnosi na opis stanja u oblasti vizuelnih umetnosti.
Kako je ocenjeno, nedostatak prostora za izlaganje čest je problem, kao i smeštaj umetničkih zbirki (depoi), naročito u galerijama unutar drugih ustanova. Ocenjeno je i da su nedovoljna sredstva za izložbe, nabavku tehničke opreme, zapošljavanje stručnih kadrova, kao i za materijalne troškove.
Uz konstataciju da savremeno stvaralaštvo “posebnu snagu dobija kroz aktivno učešće umetnika i njihovih dela u međunarodnim tokovima”, u Predlogu strategije ocenjeno je da je potreban podsticaj mobilnosti umetnika, njihovom usavršavanju i specijalizacijama, posebno deficitarnih profesionalnih umetnika i umetničkih saradnika (menadžeri u kulturi, osobe zadužene za odnose s javnošću, za korišćenje digitalnih alata u prezentaciji, medijaciji i animaciji i dr.).
Kao ciljevi i mere u oblasti vizuelnih umetnosti, navedeni su: profesionalizacija i modernizacija sistema vizuelnih umetnosti i jačanje kapaciteta rada ustanova i organizacija (podrška razvoju izlagačke infrastrukture i tehničke opremljenosti; doedukacija stručnih kadrova u oblasti vizuelnih umetnosti kroz programe celoživotnog učenja i razmene, a u skladu sa Planom razvoja ljudskih resursa; realizacija novih konkursa i drugih vidova podrške (za uređenje prostora galerija i izlagačkih prostora, za kustoske projekte, za mlade umetnike i njihove prve projekte, za nove inicijative, galerije i izlagačke prostore); podrška razvoju projekata i jačanje kapaciteta ustanova i organizacija za kritičko mišljenje, kritiku, praćenje i kontekstualizaciju umetničkog i kulturnog stvaralaštva); ravnomeran razvoj sistema vizuelnih umetnosti na ukupnoj teritoriji Srbije (podrška kvalitetnim projektima koji se realizuju u manjim i nerazvijenim sredinama i koji omogućavaju povezivanje stvaralaca iz različitih lokalnih sredina; osavremenjivanje koncepta likovnih kolonija i njihovo umrežavanje na nacionalnom i na međunarodnom nivou); internacionalizacija i regionalno povezivanje (podrška projektima prezentacije domaćeg stvaralaštva u inostranstvu; podrška projektima koji povezuju domaće stvaraoce s profesionalcima iz regiona i drugih zemalja, baziranim na stvarnim profesionalnim potrebama i interesima), te razvoj publike, unapređenje participacije i amaterizma (podrška projektima s višim stepenom participacije i rada sa publikom: savremena umetnost u javnom i negalerijskom prostoru i ustanovama koje se primarno ne bave kulturom; razvoj amaterskog stvaralaštva u ovoj oblasti).
(SEEcult.org)
*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
