Šta kaže Irena Ristić?
Premijera rada “Šta kaže Irena Ristić?” autorke Irene Ristić, koji ispituje granice ljudskog susreta u kontekstu iscrpljenog i atomiziranog društva, biće održana 17. januara u Kulturnom centru Rex.
U regionu Balkana pronađeno je 59 žena po imenu Irena Ristić koje su pozvane da se upoznaju i da odgovore na nekoliko pitanja. Njihove lične istorije razlikuju se po mnogo čemu: variraju iskustva, htenja i izbori, koliko i konteksti u kojima su odrastale. Razlikuju se i prema socijalnom, obrazovnom, profesionalnom i porodičnom statusu, prema uslovima u kojima žive, ukusima i stilovima, verskim, ideološkim i seksualnim opredeljenjima. Razlikuju se i njihovi doživljaji istorijskih kretanja i obrta na prostoru bivše Jugoslavije.
Ime su dobile u različitim vremenima, a odnos zajednice prema poreklu imena određivao je donekle i njihovo pozicioniranje u okruženjima u kojima se se nalazile tokom života. Sledstveno, nisu sve ni spremne da se upoznaju, ili da svoje mišljenje istaknu u javnom diskursu.
Ukrštanjem ličnih narativa o poreklu imena sa narativima svojih imenjakinja, autorka istražuje moguće tačke dodira: šta bi još moglo da ih spaja, sem imena koje su stekle sticajem okolnosti, i koje, mahom, nisu birale.
Rad “Šta kaže Irena Ristić?” postavlja pitanje mogućnosti zamene skarednih individualističkih modela novim vidovima solidarnosti, u kojima se nepoznate i udaljene osobe povezuju radi prepoznavanja i razmene mišljenja, kao i univerzalnih ljudskih iskustava.
Da li je uopšte moguć nastanak konstrukta koji osnažuju zajedničko delovanje na opštem i na lokalnom planu? Može li se stvoriti protivteža sve izrazitijoj društvenoj segregaciji, doživljaju izolovanosti, nemoći i prinudne ravnodušnosti? To su neka od pitanja koja postavlja rad Irene Ristić, nastao u produkciji organizacije Hop.La!
Rad je polimedijske strukture, zasnovan na ukrštanju performativnih i video elemenata.
Materijal za izvođenje nastao je na osnovu biografskih podataka, intervjua i odgovora učesnica na upitnike Maksa Friša iz njegovog “Dnevnika 1966-1971”.
Scenario potpisuju: Irena Ristić i Irena Ristić, a rad izvode Irena Ristić, Irena Ristić i Irena Ristić.
Na scenariju su sarađivali Anđelka Nikolić i Miloš Paunović, za kameru je bio zadužen Aleksandar Papajić, montažer je David Damjanović, a dizajn potpisuje Mihaela Drakulović. Muzika je sastava Ah Ahilej.
Rad je nastao uz podršku Orange studija, Quad-a i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
(SEEcult.org)
