• Search form

26.03.2012 | 12:26

Šta je čovek i kako živimo?

Šta je čovek i kako živimo?

Svetski dan pozorišta obeležava se širom sveta 27. marta, a tradicionalnu poruku za jubilarni, 50. praznik pozorišne umetnosti uputio je američi glumac, producent, dramski pisac i reditelj Džon Malkovič (John Malkovich), pozivajući na promišljanje pitanja šta danas znači biti čovek i kako živimo.

“Želim vam da ono što radite bude neodoljivo i originalno. Neka vaša dela budu duboka, dirljiva, promišljena i jedinstvena. Neka nam pomognu da razmislimo o pitanju šta znači biti čovek, a ta misao neka bude iz srca, prožeta iskrenošću, slobodoumnošću i blagonaklonošću. Želim vam da pobedite nedaće, cenzuru, siromaštvo i nihilizam, što će mnogi od vas izvesno morati. Neka vam bog podari talenta i neumoljivosti da nas naučite kako kuca ljudsko srce u svoj svojoj složenosti, kao i poniznosti i ljubopitljivosti da taj zadatak učinite svojim životnim delom. I neka najbolji među vama – pošto će to biti samo najbolji od vas, i tad samo u najređim i najkraćim trenucima – uspeju da daju okvir onom najvažnijem od svih pitanja: 'Kako živimo?' Srećno”, poručio je Malkovič.

Svetski dan pozorišta, 27. mart, obeležava se širom sveta čitanjem poruke koju upućuje svake godine pozorišna ličnost svetskog ugleda.

Malkovič je otkrio pozorište početkom 70-ih godina 20. veka, a 1976. osnovao je Steppenwolf Theatre Company sa Terijem Kinijem, Džefom Perijem i Gerijem Sinisom.

Filmsku slavu stekao je ulogom Valmona u “Opasnim vezama” Stivena Frirsa, sa Mišel Fajfer i Glen Klouz, a posle te uloge igrao je u više od 70 filmova u SAD i inostranstvu.

Imao je dve nominacije za Oskara - za najbolju mušku sporednu ulogu u filmu “Mesta u srcu” (1984) i “Na liniji vatre” (1993), a nagrađivan je za uloge u filmovima “Opasne veze”, “Polja smrti”, “Biti Džon Malkovič”, “Zamena”...

Uporedo sa filmskom karijerom, nastavio je da radi i u pozorištu - režirao je predstave “Histerija” (2002) i “Dobri kanarinac” (2007), za koju je dobio Molijerovu nagradu za najbolju režiju, a 2011. godine postavio je na scenu Théâtre de l'Atelier u Parizu i predstavu “Les Liaisons Dangeureuses”.

Svetski dan pozorišta ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI).

Na taj dan pozorišta širom sveta organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.

Malkovič je pročitao svoju poruku 22. marta na svečanosti u sedištu UNESKO-a u Parizu, u prisustvu drugih pozorišnih umetnika.

Povodom jubilarnog, 50. Svetskog dana pozorišta, i generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova poručila je da pozorište ima snagu da pomeri, insipiriše, transformiše i edukuje na načine na koje to ne može da učini nijedna druga umetnička forma. “Pozorište odražava i izuzetnu raznolikost kultura i naše zajedničke ljudske uslove života u svoj njihovoj krhkosti i snazi”, poručila je Bokova.

Ovogodišnja poruka povodom Svetskog dana pozorišta prevedena je na više od 20 jezika i prosleđena posredstvom mreže ITI-ja koja broji više od 90 centara, kao i posredstvom pozorišnih kuća širom sveta.

Raznovrsne aktivnosti povodom Svetskog dana pozorišta i posebno sve veća mobilizacija zajednice izvođačkih umetnosti predstavljeni su na sajtu posvećenom Svetskom danu pozorišta

Takođe, različite globalne aktivnosti uključene su i na onlajn platformu “I am Theatre” koju je kreirala TCG (Theatre Communications Group), američki centar ITI-ja, pozivajući pozorišne ljude širom sveta da podele svoje priče i izraze na taj način vitalnost međunarodne zajednice.

Prošle godine poruku povodom Svetskog dana pozorišta uputila je umetnica iz Ugande Jessica Kaahwa, koja je istakla ulogu pozorišne umetnosti u uspostavljanju mira i pomirenja, pozivajući sve da razmisle o teatru kao o univerzalnom oruđu za dijalog, društvene promene i reforme.

*Foto: ©photo Christian Coigny 

(SEEcult.org)

Raša Todosijević, SEEcult.org i Savo Popović, 54. Bijenale, Venecija
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r