Srpsko-iranski poziv na čitanje
Međunarodni sajam knjiga u Beogradu otvoren je 23. oktobra pozivom na čitanje koje su uputili srpski pisac Dragan Stanić i iranska rediteljka i spisateljica Narges Abjar, ističući važnost knjige kako za razumevanje sopstvenog bića, tako i čitavog sveta.
“Došao je trenutak da 61. put po redu krenemo jedni drugima u susret: otvorimo se knjizi da ne bismo ostali zatvoreni u samome sebi!”, poručio je Stanić, dok je Narges Abjar iskoristila moto ovogodišnjeg Sajma knjiga u Teheranu “Sutra je kasno za čitanje” da bi pozvala sve da počnu da čitaju već danas.
Ceremoniji otvaranja 61. Sajma knjiga održana je u prisustvu zvaničnika ambasade Irana, zemlje-počasnog gosta, te ministra kulture i informisanja Srbije Vladana Vukosavljevića, predstavnika gradskih vlasti, verskih zajednica i drugih ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i građana koji su već od prepodnevnih sati imali priliku da obiđu štandove više od 450 izlagača iz Srbije i sveta.
“Beogradski sajam knjiga predstavlјa mesto stvarnoga susretanja učesnika književne komunikacije, a od toga suočavanja oči-u-oči svi učesnici imaju mnogostruke koristi i dragocenih podsticaja. Ovaj sajam označava trenutak slavlјa kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti”, rekao je na otvaranju 61. Sajma knjiga Dragan Stanić, pisac, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Matice srpske, poznatiji po pseudonimu Ivan Negrišorac.
“Otvorimo knjige, udubimo se u njih, pa će se i nama svet otvoriti pred očima i udubiti se u našu svest! Svet oko nas jeste upravo to – najsloženija moguća knjiga koju valјa iščitavati bez nade da će se ikada dočitati do nekakvog fiktivnog kraja. U tom iščitavanju, pak, valјa naučiti jezik kojim je knjiga napisana i jezik na kojem svet počiva. Jer, na Početku svega beše reč, logos, a tu logosnu suštinu sveta valјa očuvati ukoliko želimo da i svet, i lјudski rod, pa i knjige, i nadalјe postoje. Stoga čitanje knjiga, učenje jezika i razumevanje sveta jesu samo različiti aspekti iste stvari. Otvarajući knjige, mi otvaramo nas same i prepoznajemo ko smo i šta smo, po kakvom to jeziku kao smislenom sistemu znakova uređujemo naš svet, te kako taj svet uopšte izgleda i kakvi su izgledi za njegov dalјi opstanak”, naveo je Stanić, koji je ocenio i da “knjige čeznu za svojim čitaocima onoliko koliko čitaoci čeznu za knjigama”.
U tom prizivanju, kako je naveo, traga se za tajnovitom šifrom međusobnog prepoznavanja - prepoznavanja knjige u jeziku i svetu, prepoznavanja jezika u knjizi i svetu, prepoznavanja sveta u jeziku i knjizi. U tom prepoznavanju, ma koliko igrivo ono bilo, zbiva se nešto sudbinski važno i nešto, u egzistencijalnom smislu, neopozivo.
“Kad pisac ili pesnik uđe u nekakav svet i odgovarajući jezik, njemu izlaza iz tog tamnog vilajeta nema sve dok ne nastanu knjige koje mu taj izlazak nameću kao surovu i veselu neminovnost”, rekao je Stanić, dodajući da se o toj neopozivosti i neminovnosti može dosta saznati od filosofa ezgistencije i pisaca koji pišu u njihovom duhu, ali i od drevnih pesnika, mistika i mislilaca, poput persijskog pesnika Mevlane Dželaludina Rumija (1207-1273), koji je kroz svoju pesmu “Omer i stari pesnik” iskazao spremnost da dovede u pitanje svoja dotadašnja uverenja.
Pominjući u tom kontekstu i srpskog epskog pesnika Filipa Višnjića, Stanić je istakao da je knjiga uvek neka vrsta pisma, i to otvorenog pisma koje je upućeno svakome ko bi je uzeo u ruke i udubio se u njena značenja i smislove.
“Knjiga je otvoreni poziv na razgovor i razmenu iskustava”, istakao je Stanić, uveren da “niko ozbilјan neće osporiti važnost te razmene”, iako, kako je rekao, ima i onih koji – poput Žana Bodrijara, smatraju da “za smisao više nema nade” i da je “smisao smrtan”, pa se opredelјuju za strategiju zavođenja kao dominantnu u odnosu na strategiju utvrđivanja istine.
“Lakoća sa kojom bismo umesto Istine stvari ispostavili zavodlјivost Mnjenja o stvarima nije nešto što se javilo samo u eposi u kojoj živimo. Poznata je ona još iz antičke Grčke u kojoj su sofisti, tj. mudraci pokušali da lakoću govora o stvarima nametnu kao zamenu za napore filosofa, tj. prijatelјa mudrosti da se približe Istini stvari. Bez obzira kakvoga mišlјenja bili, bez obzira verovali da Istina još uvek suštinski opredelјuje napore čovekovog saznanja ili verovali da nam ništa drugo ne preostaje nego da se predamo strasti jezičkih igara, knjige i u jednom i u drugom slučaju predstavlјaju mesta odsudnih dešavanja”, naveo je Stanić.
Dok se u početnim fazama industrije knjige razmena obavlјala na sajmovima, pijacama, vašarima i saborima, vremenom se uspostavlјala i mreža knjižara, čitaonica i biblioteka, a u našem dobu, posredstvom radija, televizije i interneta, konstituisan je virtuelni, ali u praktičnom smislu veoma efikasni prostor susretanja pisaca, izdavača, knjižara i čitalaca, rekao je Stanić, dodajući da beogradski Sajam knjiga predstavlјa mesto stvarnog susretanja učesnika književne komunikacije, a od toga suočavanja oči-u-oči svi učesnici imaju mnogostruke koristi i dragocenih podsticaja.
“Ovaj sajam označava trenutak slavlјa kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti”, rekao je Stanić, otvarajući 61. Sajam knjiga.
Iranska gošća Narges Abjar, koja će 24. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci otvoriti i reviju iranskog filma svojim ostvarenjem “Roj 143”, istakla je na primeru romana “Na Drini ćuprija” nobelovca Ive Andrića značaj knjige za povezivanje ljudi širom sveta, ali i pripadnika različitih generacija.
Navodeći da je roman "Na Drini ćuprija" još pre 40 godina preveden i objavlјen u Iranu, ona je rekla da “nenametlјiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života i, zatim, taj isti most produži do svake kuće u svetu, do svakog jezika i kulture. Listanje ove knjige, dok sedim u svom domu udalјenom nekoliko hilјada kilometara, poput ptice me odvodi na reku: u letnju žegu, 15. vek, u maštarije dece koja love ribu, među otiske stopala drevnih junaka...”, navela je Narges Abjar, koja je iznela i impozantne podatke o izdavačkoj produkciji i interesovanju za knjige u Iranu.
Podsećajući da istorijat pisanja u Iranu seže još u vreme kada su knjige ispisivane na kamenim pločama, a kasnije na životinjskim kožama, te da prevođenje potiče još od epohe Ahemenida oko pet vekova pre nove ere, Narges Abjar je rekla i da se u drevnom Iranu reč knjiga upotreblјavala za "svetu knjigu", a pisanje i pismenost su takođe smatrani svetim.
U poslednje četiri godine u Iranu je objavlјeno oko 300.000 naslova, među kojima je 160.000 onih kojima je to prvo izdanje.
Žene u Iranu počele su da pišu pre oko 70 godina, a danas ih je tri na pet muških pisaca, čija se dela objavlјuju i intenzivno čitaju.
“Pisci, bilo da su muškarci ili žene, stvaraju knjige. Knjiga je ono magično i besmrtno dostignuće lјudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje, i po rečima Voltera: ‘Nјeni listovi su poput krila koja naš duh uznose u blistavi svet’”, rekla je Narges Abjar, koja je pozvala zvaničnike Sajma knjiga u Beogradu i izdavače iz Srbije da dođu na Međunarodni sajam knjiga u Teheranu koji svake godine, kako je istakla, poseti čak oko šest miliona ljudi.
Iran će na 61. Sajmu knjiga predstaviti svoju viševekovnu kulturu i tradiciju, ali i savremena dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika.
Na 61. Sajmu knjiga, pod sloganom “Knjige u ruke”, učestvuju i izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Češke i drugih zemalja.
Domaći izdavači su, uz tradicionalne popuste, najavili i bogat program na svojim štandovima, a među gostima će biti Zahar Prilepin, Erlend Lu, Vil Firt, Aleksandar Mekol Smit, Aleksandra Poter, Rumjana Ebert, Marketa Hejkalova, Jani Virk, Eugen Šuljgin, Tanja Stupar-Trifunović, Slavko Goldstein, Miljenko Jergović, Vedrana Rudan…
Posebno će se predstaviti i Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU Info centar koji su program na svom štandu (hala 4) fokusirali na Dunav kao reku koja predstavlja priliku za razvoj regiona i koja nudi putovanje kroz evropsku kulturu i istoriju.
Na 61. Sajmu knjiga tradicionalno će biti dodeljene i nagrade za najboljeg izdavača, izdavački poduhvat godine, najbolju knjigu za decu i najlepšu knjigu, kao i nagrada za najboljeg izdavača iz dijaspore, te posebno priznanje za najbolju knjigu u oblasti nauke. Posebno će biti uručena i nagrada “Dositej Obradović” stranom izdavaču za kontinuiran doprinos u objavljivanju i promociji srpske književnosti.
Pojedinačne ulaznice koštaju 250 dinara, ulaznice za grupne posete su 150 dinara, a 900 dinara je cena ulaznice koja omogućuje svakodnevnu posetu Sajmu knjiga. Parking je 100 dinara po započetom satu. Za vreme porodičnih dana cela porodica može ući sa jednom porodičnom ulaznicom (600 dinara bez obzira na broj članova porodice).
Tokom poslednja tri dana Sajma knjiga radno vreme je od 10 do 21, a tokom radnih dana otvoren je do 20 časova.
Uporedo s Međunarodnim sajmom knjiga, tradicionalno se održavaju i alternativni sajmovi koje organizuju knjižara Beopolis u Domu omladine Beograda i Biblioteka XX vek u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Sajt Sajma knjiga je sajamknjiga.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilozima ovog teksta: sale “Ivo Andrić”, “Borislav Pekić”, “Vasko Popa” i “Janko Veselinović” (hala 1a), plato Miloša Crnjanskog (Arena hale 1) + štandovi izdavača
(SEEcult.org)
