Srbija na PQ - Proces

Srbija učestvuje na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora projektom “Proces” koji okuplja i umetnike iz regiona, a inspirisan je fenomenom politike, odnosno pozicijom i značajem politike u savremenom društvu, kao i relacijom koju ona uspostavlјa sa umetnošću i kulturom danas.

Postavka je posvećena i ispitivanju pojma proces, shvaćenom u najširem smislu reči - od direktne reference na kapitalno delo Franca Kafke - u čijoj će kući biti i postavljena i nacionalna i studentska selekcija, preko shvatanja stvaralačkih procesa i procesualnosti u savremenoj umetnosti i kulturi, a pre svega u pozorištu i izvođačkim umetnostima, do uspostavlјanja odnosa prema procesima koji određuju društveni, politički, ekonomski i ideološki karakter današnjeg sveta i posebno Srbije u tom kontekstu.

Nacionalnu postavku Srbije, čiji je kustos Mia David, arhitekta i scenograf, čini niz umetničkih/autorskih projekata, koji će se nizati jedan za drugim, dan za danom, formirajući celinu kako na značenjskom, tako i na tehničko- produkcionom nivou. Odabrani umetnici imaće na raspolaganju prostor galerije i jedan dan za realizaciju umetničkog dela. Izvođenje rada će putem sigurnosnih kamera biti u celini zabeleženo, čime se stvaralački čin deprivatizuje i izmešta iz situacije “atelјea”, ličnog, stvaralačkog prostora umetnika u birokratizovani “javni” prostor činovnika. Na kraju svakog dana materijal će biti arhiviran i odlagan u arhivu do završetka Kvadrijenala.

Osim dokumentacije nastale arhiviranjem proteklog vremena u prostoru izlaganja, biće prikazivan “živi” prenos (live stream) onoga što se u tom trenutku dešava u galeriji.

Umetnici koji predstavlјaju Srbiju u okviru nacionalne sekcije su Siniša Ilić, Kartakatag, umetnička grupa Diaprojektor, Vladimir Miladinović, Darinka Mihajlović i Draško Adžić, Andrej Nosov, Tijana Đuričić i Andrija Pavlović, Oliver Frlјić, Tomi Janežič i Katja Legin, Dalia Dukanac i Ivan Jelčić.

Prema navodima Mie David, nastup Srbije na PQ bavi se politikom, jer "živimo u svetu kontinuiranih ratova fabrikovanih da bi se povećao profit, u kojem ideje poput jednakosti, prava na zdravstvo ili školstvo postoje samo u Occupy pokretima i doktorskim disertacijama".

“Sve ostalo je neprekidna trka za posedovanjem. Novca, materijalnih dobara, ljudi. Politika je ostala bez ideologije, izjednačena sa biznisom. U tom svetu najveći otpor je biti slobodan. Sloboda je neposedovanje. Sloboda je moć da se ne pristane. Da se ode. Da se naglas kaže. Sloboda je politički izbor. Ako usvojimo Brehtovu tezu da oni koji se izjašnjavaju kao apolitični zapravo pristaju na politiku koja se nad njima sprovodi, onda je svaka odluka politička, pa tako i umetničko delovanje”, navela je Mia David u obraloženju selekcije, kojom ukazuje da je umetnost danas jedan od medija delovanja.

“Posle 60-ih godina, u kojima je umetničko delovanje imalo specifičan društveni značaj, politika je, suočena sa moći koju umetnost potencijalno ima, izvršila aproprijaciju umetnosti premeštajući je u polje ‘slobode’ i odvajajući je od života, smatrajući da oslobođanje od odgovornosti i posledica istovremeno znači i oslobađanje od uticaja. Danas, međutim, ni ta minimalna sloboda više nije politički prihvatljiva, što paradoksalno ponovo gradi uticaj umetnosti na polje života”, navela je Mia David.

Rad koji će predstavlјati Srbiju na PQ u obe kategorije ishod je složenog višemesečnog stvaralačkog procesa, pa će pitanja razvoja, interpretacije i reinterpretacije radova, kao i načina njihovog predstavlјanja ostati otvorena do trenutka susreta sa publikom u Pragu.

Hrvatski pozorišni reditelj Oliver Frljić bavi se u radu “Izdajnik” pitanjima identiteta, njegove konstrukcije i izdaje, polazeći od pitanja: “Šta danas znači izlagati na Praškom kvadrijenalu za nekoga tko je nominalno iz Hrvatske, ko ima specifičnu institucionalnu poziciju (direktor je Hrvatskog narodnog kazališta Ivan pl. Zajc u Rijeci) u okviru srpske nacionalne reprezentacije?" U kontekstu konstrukcije nacionalnih identiteta, koji se na prostoru bivše Jugoslavije događaju po pravilu kroz negaciju Drugog, Frljić afirmiše poziciju izdajnika - onoga koji je spreman ući u prostor koji je već identitetski određen i zauzet.

Slovenački pozorišni reditelj Tomi Janežič, u partnerstvu sa Katjom Legin, učestvuje radom “Politike intimnosti” koji ispituje prostor unutar prostora, unutra i spolja, pojedinca i društva. Oni ispituju kako pojedinac egzistira u prostoru sa drugim bićem u danačnjem društvenom kontekstu i kakve su političke posledice toga. Pritom se ne misli na dnevnu politiku, već na proces koji kroz lični odnos gradi društvo-polis.

Beogradski likovni umetnik Siniša Ilić, aktivan i u polju izvođačkih umetnosti, učestvuje radom “Prostor neposlušan nadgledanju” kojim ukazuje na današnju prezasićenost i prostora i vremena materijalnim i značenjskim informacijama koje je skoro nemoguće sagledati.

Nagomilavanjem i hipertrofijom (arhivski, privatni, umetnički, politički, dokumentarni ili fiktivni materijal...), njegovom režijom – manipulacijom, sadržaj izmiče kontroli posmatrača, u isto vreme tražeći mesta i načine kako da kreira “nesporazum” u nadziranoj slici. Na taj način zasićen, prostor ne može da se razume kao jedinstven narativ, čiji sadržaj može da se shvati letimičnim pogledom. Prostor gledalocu nudi perspektivu iz koje teško razume celovitu sliku ili informaciju, već vidi fragmente njenog sadržaja. Čak i kada bi “sve” video, kamere zabeležile i hard drajvovi arhivirali, danas, gledalac (različiti organi kontrole) često nema vremena ni kapaciteta da procesuira razuđenost podataka, signala, lažnih ili pravih tragova i putanja nagomilanog materijala.
 
Umetnička grupa Diaprojektor iz Zagreba predstavlja se scenografskim radom “Shared Space” čiji je konačni oblik rezultat pregovora, interakcije i materijalizacija odnosa i (ne)moći različitih aspekata.

Dalia Dukanac iz Zagreba i Ivana Jelić iz Beograda učestvuju radom “Beograd u sobi” kojim predstavljaju grad kao scenu, relativizujući ulogu građana u predetermisanom urbanom scenariju. “Beograd u sobi” predstavlja savremenu satiru, ali ipak projektuje želju da Beograd iz sobe izađe. Pozivajući građane da učestvuju u “igri” stvaranja gradova, autorke ukazuju na to da Grad i misao o prostoru pripadaju svima i da je građanski aktivizam kada su u pitanju urbane politike neophodan. 

Karkatag kolektiv predstaviće rad “From safety to where?” - studiju slučaja potpunog ignorisanja svih protokola bezbednosti – velike reči savremenog političkog govora, u čije se ime vode i ratovi. U simulaciji haotične i nebezbedne situacije publika će imati priliku da prati i učestvuje u nastanku haosa, biološki nepredvidivom kretanju, odsustvu svesti i snazi koja prati haos.

Kostimografkinja Darinka Mihajlović i kompozitor Draško Adžić učestvuju radom “Institucija” kojim ispituju ulogu Crkve u društvu liberalnog kapitalizma. Publika predstavlja izvođača i posmatrača baš kako je to inače postavljeno u religioznom kontekstu institucije Hrama/Crkve. Posetioci Crkve svojim ponašanjem u ''svetom hramu'' izvode ritualnu praksu odnosa prema određenom kanonizovanom kontekstu. Isto tako, posetioci izložbe uzimaju učešće recipijenta, a slobodnim kretanjem i opažanjem konzumiraju i konstituišu ponuđeno umetničko delo. Opažanje ''eksponata'' vrši se čulima vida, sluha i mirisa. Publika izvodi ritualnu praksu ponašanja posetioca umetničke postavke, u takođe zadatom i kanonizovanom ključu izložbe.

Vizuelni umetnik Vladimir Miladinović učestvuje radom “Izvođenje arhiva” koji se bavi odnosom između dokaza pohranjenih u velikim sudskim arhivima i njihove upotrebe u umetničke svrhe. Cilj je dovođenje u pitanje i naknadno promišljanje faktografije čvrstih dokaza, odnosno njihova reinterpretacija.

Među učesnicima Nacionalne selekcije je i Andrej Nosov (I bi reč. I ništa), režiser, aktivista za ljudska prava i osnivač Hartefakt fonda, kao i pijanista Andrija Pavlović, član LP Dua, koji će sa sopranom Tijanom Đuričić predstaviti delo “’Clothes does (not) make the (wo)man’ better”. Oslanjajući se na prakse Džona Kejdža (John Cage) i Benoa Mobreja (Benoit Maubrey), njihov rad putem zvuka problematizuje pitanje identiteta. Pitanje (ne)moći komunikacije, proces stvaranja muzičkog dela i kroz zvučni asemblaž odgovara na kompleksne odnose muzika-vreme-prostor-politika.

Program počinje nastupom Siniše Ilića, a slede Karkatag, Diaprojektor, Miladinović, Darinka Mihajlović i Draško Adžić, Nosov, Tijana Đuričić i Andrija Pavlović, pa Frljić, Tomi Janežič i Katja Legin, te Dalia Dukanaz i Ivana Jelić, a 28. juna, u završnici, biće predstavljena arhiva celog projekta, koji će biti sniman kamerama za nadgledanje.

Studentsku postavku “Proces ili šta je stvarno VAŽNO za mene” čini perfomativna instalacija 14 studenata sa različitih fakulteta i univerziteta u Srbiji koji, pomoću više od 80 ličnih predmeta – artefakata, pričaju u prostoru Kafkine kuće priču o formiranju identiteta - ličnih, grupnih i kolektivnih - nastalih pod uticajem političkih okolnosti.

Studentski autorski tim čine: Natalija Bogdanović, Pavle Dinulović, Katarina Đorić, Iva Ilić, Dejan Kostadinović , Anđelka Marković, Sofija Mitrović, Vladan Perić, Nikola Radosavlјević, Aleksandra Rakić, Vladimir Savić, Milica Stojšić, Luna Šalamon i Tamara Tomanić.

Nastup Srbije na Praškom kvadrijenalu organizuju Muzej primenjene umetnosti u Beogradu i Centar za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju (Scen) Fakulteta tehničkih nauka (FTN) Univerziteta u Novom Sadu.

Komesari nacionalnog nastupa su istoričarka umetnosti i direktorka MPU Ljilјana Miletić Abramović i arhitekta i profesor FTN u Novom Sadu Slobodan Danko Selinkić.

Programski savet nastupa, osim komesara, čine i vizuelni umetnik i scenograf Branko Pavić, kostimografkinja Tatjana Radišić, istoričarka umetnosti Marija Bujić, arhitekta i scenska dizajnerka Romana Bošković i glumac i reditelј Nemanja Ranković.

Kustoski tim studentske sekcije čine teoretičarka scenskog dizajna Tatjana Dadić Dinulović, akademski vajar Marko Lađušić, dizajner zvuka Dobrivoje Milijanović, arhitekta Dejan Milјković, fotografkinja Vesna Mićović, pozorišni producent Janko Ljumović, scenograf Dragan Stojčevski, pozorišni reditelј Oliver Frlјić i arhitekta i scenografkinja Sanja Malјković.

Praško kvadrijenale, jedna je od najznačajnijih svetskih manifestacija posvećenih scenskoj umetnosti, biće održano od 18. do 28. juna na temu “Zajednički prostor: Muzika-Vreme-Politika” (SharedSpace: Music-Wheather-Politics), a prestaviće više od 70 nacionalnih učesnika.

Osnovano 1967. godine, PQ danas predstavlјa široku platformu za istraživanje različitih oblasti scenskog stvaralaštva – od artikulacije fizičkog prostora za igru i dizajna dekora, kostima, zvuka i svetla u pozorištu, preko umetničkih i kustoskih praksi iniciranih ukrštanjem i preklapanjem arhitekture, scenskih i vizuelnih umetnosti, do sitespecific projekata i upotrebe prostora savremenog grada kao pozornice.

*Foto: Kafkina kuća, Nemanja Knežević

(SEEcult.org)