Srbija na 18. Bijenalu arhitekture – U refleksijama…
Srbiju će na 18. Bijenalu arhitekture u Veneciji predstavljati autorski tim Iva Njunjić i Tihomir Dičić izložbom “U refleksijama…” čiju okosnicu čini Međunarodni sajam u Lagosu, odnosno projekat koji je osmislio i vodio sredinom 70-ih arhitekta Zoran Bojović.
Projekat Sajma u Lagosu, koji je izabran na međunarodnom konkursu i izgrađen između 1974. i 1976. godine, podrazumevao je urbanizaciju 350 hektara močvarnog područja. Sam objekat je predstavljao simbol, tek uspostavljene multinacionalne države, a arhitektonski je predstavljao refleksiju nezavisne budućnosti, ostavljajući za sobom kolonijalnu prošlost.
Prema navodima autora izložbe “U refleksijama…”, od početka im je privukao pažnju jedinstven period u jugoslovenskoj prošlosti, kada su arhitekte sa ovih prostora bile u prilici da oblikuju prostore širom sveta. Mondijalizacija arhitekture koja je svoja saznanja razvijala u odnosu na druge kulture.
“Društvene i političke okolnosti u kojima mi radimo imaju malo veze sa prošlošću o kojoj se ovde govori, a koja nama generacijski i ne pripada. Privukle su nas dinamične promene koje su ovaj projekat u poslednjih 20 godina preoblikovale, iz internacionalnog sajma u haotični hipermarket. Hteli smo o svemu da saznamo od ljudi koji o ovom prostoru imaju neposredno iskustvo i da pokrenemo procese koji će ovaj projekat reaktuelizovati”, naveli su Iva Njunjić i Tihomir Dičić.
Masterplan, Internacionalni sajam u Lagosu, autor: Zoran Bojović, privatna arhiva Ljiljane Bojović
Jugoslovenske arhitekte imale su zapaženu ulogu u transformaciji gradova mladih nezavisnih afričkih država, pod uticajem politike nesvrstanosti 60-ih i 70-ih godina 20. veka. Pokret nesvrstanih, kao specifična međunarodna organizacija, bio je promoter politike oličene u antikolonijalizmu, antiimperijalizmu, nezavisnosti, emancipaciji i koegzistenciji među državama. Jugoslavija je, kao jedan od predvodnika Nesvrstanih, kreirala aktivnu saradnju među državama članicama, koja je realizovana kroz brojne graditeljske poduhvate modernizacije, odnosno industrijalizacije i urbanizacije mladih multinacionalih država u Africi. Jednu od najvećih građevinskih delatnosti imala je beogradska firma Energoprojekt. Brojne arhitekte iz te firme gradile su u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, a neki od izvedenih objekata, zamišljeni kao refleksije budućnosti, postali su simboli modernizacije i nezavisnosti tih država. Veliki broj objekata koje je izgradio Energoprojekt bili su u ulozi međunarodne saradnje, kao što su kongresni centri, hoteli, aerodromi i međunarodni sajmovi. Ti projekti upisali su afričke gradove na globalnu mapu nakon perioda kolonizacije. Jugoslovenske arhitekte delovale su u duhu nesvrstanosti i međunarodne saradnje, a projekte su pratile i analize lokalne kulture, ankete sa lokalnim stanovništvom i implementacija znanja stečenih na licu mesta.
Među njima je bio i Međunarodni sajam u Lagosu kao odredište na kojem su se nekada sastajali posetioci Svetske izložbe. Danas je mesto koje grad pritiska težinom narasle demografske strukture. Opasane neurednim barakama, i dalje stoje sajamske hale čiju arhitekturu je potrebno ponovo čitati.
Kalup za livenje trougaonih prefabrikovanih ploča koje su bile osnovni modul za izgradnju sajamskih hala, privatna arhiva Ljiljane Bojović
Autori izložbe “U refleksijama…” posetili su Lagos u februaru. Njihovi susreti sa arhitekturom Sajma imaju za cilj sagledavanje i aktiviranje procesa u vezi sa tim prostorom danas. Autori kroz istraživanje nastoje da ustanove prostorne i vremenske refleksije i kao rezultat predstave arhitektonsku identitetsku celinu koja bi trebalo da afirmiše hitnost i potencijal sadašnjeg trenutka u kontekstu izazova budućnosti u kojima se ta arhitektura može prepoznati kao resurs.
Projekat “U refleksijama…” usmerava pažnju na arhitekturu kreiranu kroz međunarodnu saradnju, posmatrajući je kao potencijal i resurs za budućnost.
Izložba predstavlja anatomiju Međunarodnog sajma u Lagosu, odnosno Sajam kao projekat grada, Sajam kao projekat arhitekture (ekosistem, projekcija nove društvene budućnosti, nezavisnosti, nukleus budućeg urbanizma) i Sajam kao projekat koji formira čoveka, kao deo svesti i neposrednog iskustva.
Ulaskom u paviljon, posetilac se zatiče u elipsi, vremensko-prostornoj mapi.
Postoje tri sekvence izložbe: Nema karta – prazan prostor, Arhiva – bivša sadašnjost. Arhivski crteži projekta koji postepeno ispunjavaju nemu kartu, te Put u Lagos – aktuelna sadašnjost (video snimci sa putovanja u Lagos).
Refleksija je simetrija sekvence, ona omogućava sagledavanje iz drugog ugla i trenutak je prošlosti najbliži sadašnjosti. Ponavljanje sekvenci u refleksiji formira elipsu; ona je simbol globalnog, ciklus, izvrnuta mapa sveta, svod, spoljni omotač formiran oko čoveka.
Jugoistočni paviljon, Internacionalni sajam u Lagosu, 2023, autor fotografije: Tolulope Fatunbi
Rad “U refleksijama…” izabran je u decembru 2022. godine na konkursu za predstavljanje Srbije na 18. Bijenalu arhitekture u Veneciji. Žiri su činili: Biljana Jotić, Dubravka Đukanović, Jelena Ivanović Vojvodić, Miljana Zeković, Snežana Vesnić, Ana Đurić i Jelena Mitrović.
Kao i prethodnih godina, izložbu u Paviljonu Srbije realizovaće Muzej primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije. Komesar Paviljona Srbije je Slobodan Jović.
Autori projekta “U refleksijama…” Iva Njunjić (1994) i Tihomir Dičić (1993) završili su master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Iva Njunjić sticala je profesionalno iskustvo kroz arhitektonsku praksu u Beogradu i Parizu, a Dičić u arhitektonskim biroima u Bukureštu i Beogradu. Oboje su učestvovali na međunarodnim i nacionalnim konkursima, na kojima je Dičić dobio i više nagrada i priznanja. Radovi su mu objavljivani u stranim i domaćim časopisima, a izlagao je na izložbama u zemlji i inostranstvu. Aktivista je udruženja Ulice za bicikliste.
Međunarodni sajam u Lagosu, inače, bio je tema brojnih izložbi, publikacija i predavanja, kao što su izložba “Tri tačke oslonca: Zoran Bojović” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića 2012. godine, publikacija “Tri tačke oslonca” Dubravke Sekulić (MSUB, 2013), predavanje Rema Kolhasa u Centru Pompidu 2017, izložba jugoslovenske socijalističke arhitekture u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku “Ka konkretnoj utopiji” 2018…
Centralni paviljon, Internacionalni sajam u Lagosu, 2023, autor fotografije: Tolulope Fatunbi
Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji biće održana od 20. maja do 26. novembra, a tema je “Laboratorija budućnosti” – prema konceptu umetničke direktorke i kustoskinje Lesli Loko (Lesley Lokko).
Prema navodima Lesli Loko, nove tehnologije, koje se stalno pojavljuju i nestaju, pružaju nam uvide, bez filtera, u život u delovima sveta koje verovatno nikada nećemo posetiti, a još manje razumeti. Međutim, mogućnost da se istovremeno vidi i ono što je blizu, i ono što je daleko, takođe je - kako su to Du Boa (Du Bois) i Fenon (Fanon) sročili, oblik “dvostruke svesti”, unutrašnji sukob svih podređenih ili kolonizovanih grupa, što je opis koji važi za najveći deo sveta, i ne samo za ono što je “tamo”, u takozvanom svetu u razvoju, trećem svetu i arapskom svetu, već i za ono što je “ovde”, u metropolama i predelima severnog dela sveta.
“U Evropi govorimo o manjinama i raznolikosti, ali je istina zapravo da su manjine na Zapadu globalna manjina i da je raznolikost naš standard. Postoji jedno mesto na ovoj planeti na kome se sva ta pitanja jednakosti, rase, nade i strahova sastaju i spajaju. To je Afrika. Na nekom antropološkom nivou, mi smo svi Afrikanci. A to što se događa u Africi, događa se svima nama”, navela je Lesli Loko povodom teme 18. Bijenala arhitekture.
*Naslovna fotografija: Koncept postavke izložbe u Paviljonu
(SEEcult.org)
