Slovenačke mere podrške kulturi zbog korona krize

Slovenačkim interventnim zakonom o državnoj pomoći za ublažavanje posledica epidemije koronavirusa obuhvaćen je i sektor kulture, ali te vanredne mere nisu u potpunosti zadovoljile aktere kulturne i umetničke scene, koji su prvi u regionu i pokrenuli inicijative za podršku u vreme krize, posebno ubitačne za nevladine organizacije i samostalne umetnike.

Slovenački parlament je usvojio 2. aprila interventni zakon (ZZUSUDJZ) kojim su predviđene vanredne mere ukupno vredne tri milijarde evra, koje bi trebalo da budu sprovodene do kraja maja ili juna. Za samozaposlene, uključujući i one u kulturi, predviđena je pomoć u vidu osnovnog mesečnog dohotka od 350 evra za mart i 700 evra za april i maj, pri čemu u aprilu i maju neće morati da plaćaju doprinose za socijalno osiguranje. Korisnici pritom moraju podneti finansijskoj upravi izveštaj o najmanje 25% smanjenja prihoda u martu u odnosu na februar ili za bar 50% u aprilu i maju u odnosu na februar.

Neformalna grupa za pomoć samozaposlenima u kulturi, čiju je peticiju-apel potpisalo gotovo 12.000 ljudi, upozorila je pre zasedanja parlamenta na nedoslednosti u predlogu interventnog zakona koje se odnose na samozaposlene u kulturi, a posebne predloge za amandmane imala je i Asociacija, koja okuplja i nezavisne kulturne organizacije i samozaposlene. Ključne opaske odnosile su se na to što je rad samozaposlenih vezan za ugovore, pa njihovi prihodi variraju tokom godine. Stoga je predloženo da se smanjenje prihoda u vreme krize uporedi sa prosekom mesečnog dohotka iz 2019. godine, a ne sa prihodom u februaru ove.

Posebno je ukazano i na činjenicu da na sceni, osim zaposlenih i samozaposlenih - za koje je interventnim zakonom predviđena pomoć, ima i mnogo onih koji nemaju nijedan od ta dva statusa, već rade na osnovu autorskih ugovora, a sada su ostali bez bilo kakvog angažmana, budući da su gotovo svi programi i projekti obustavljeni zbog vanrednih mera u borbi protiv pandemije koronavirusa.

Krovna mreža nevladinih organizacija i samozaposlenih u kulturi Asociacija pozdravila je bila državni paket mera za ublažavanje posledica epidemije koronavirusa, ali je iznela i predloge za amandmane, imajući na umu, između ostalog, i to što mnogi pojedinci, posebno u polju kulture, rade u različitim odnosima, što znači da su često delimično zaposleni, a delom samozaposleni.

Predloge za popravku korona megazakona podržalo je bilo više od 20 strukovnih i drugih organizacija, među kojima su i Sindikat Glosa, društva naučnih i tehničkih, filmskih i televizijskih i književnih prevodilaca, Društvo pozorišnih reditelja, Društvo slovenačkih reditelja, UNIMA Slovenije, Društvo slovenačkog animiranog filma, Društvo slovenačkih kompozitora, Društvo pozorišnih kritičara i teatrologa Slovenije, Savez društava filmskih stvaralaca, Društvo filmskih producenata Slovenije, Udruženje dramskih umetnika Slovenije, Savez kulturnih društava Slovenije... S obzirom da nisu svi zahtevi prihvaćeni, Asoiacija poziva nadležne da u dijalog o novom paketu anti-korona mera, koji je u pripremi, uključe i predstavnike strukovnih organizacija i civilnog sektora u kulturi.

Kulturne organizacije na osnovu novih mera, koje je ministar kulture Vasko Simoniti predstavio 31. marta novinarima, imaju pravo, kao i ostali poslodavci, da dobiju pomoć države za plate zaposlenih koji su zbog smanjenog obima posla upućeni na odsustvo. Ti radnici moraju dobiti 80% prosečne mesečne plate u poslednja tri meseca, a poslodavcima taj iznos nadomešta država i plaća doprinose za socijalno osiguranje zaposlenih. Mera se odnosi i na one koji ne dolaze na posao zbog više sile, a obuhvata period od 13. marta do 31. maja.

Od te mere izuzete su finansijske korporcije, osiguravajuća društva i budžetski korisnici koji imaju više od 70% prihoda iz javnih sredstava, a oni na koje se odnosi moraju biti redovne poreske platiše i ne smeju biti u stečaju. Uslov za državnu pomoć u tom smislu je da im je prihod u prvoj polovini ove godine manji za 20% u odnosu na isti period prošle, te da u drugoj polovini ove godine nije veći više od 50% veći nego u istom periodu prošle.

Osim mera predviđenih vanrednim megazakonom, Ministarstvo kulture obavestilo je 3. aprila nevladine organizacije koje deluju u javnom interesu u oblasti kulture i da je rok za izveštaje produžen, pa tako one koje su taj status dobile 2018. godine imaju rok za izveštavanje osam dana nakon prestanka važenja interventnog zakona.

Prve inicijative u regionu za podršku kulturi pokrenute su upravo u Sloveniji, koja je u međuvremenu dobila novu vladu, pa su prvobitni zahtevi i upućeni novom ministru Vasku Simonitiju koji je stupio na dužnost 16. marta. Simoniti je najpre odgovorio da nema ništa od posebnog interventnog zakona za samozaposlene u kulturi, jer je “na prvom mestu zdravlje svih građana”.

Peticija-apel Vladi Slovenije za pomoć samozaposlenima u kulturi zbog posledica epidemije koronavirusa, pokrenuta 14. marta, ima gotovo 12.000 potpisa, a podseća da je reč o 12% radno sposobnog stanovništva (oko 100.000), koje je aktuelna kriza teško pogodila jer su ostali bez posla zbog zatvaranja ustanova, kulturnih centara i drugih programa u kojima su učestvovali. To im stvara i teškoće u podmirivanju obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje, naveli su pokretači peticije Maja Megla, Beti Žerovc, Urška Jurman, Marko Jenko i Vladimir Vidmar.

Na Vladu Slovenije apelovano je da hitno preduzme mere koje bi važile od 1. marta do zvaničnog proglašenja kraja epidemije i obnove javnog, privrednog i kulturnog života, a odnose se na izuzeće samozaposlenih u kulturi od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u visini zakonskog minimuma, kao i na pomoć onima koji su iznenada izgubili posao. Predloženo je da oni koji zarade manje od 20.000 evra tokom 2020. godine budu oslobođeni plaćanja minimalnih doprinosa za socijalno osiguranje, a onima koji zarade više da bude omogućeno vraćanje poreza na dohodak. Budući da su neki samozaposleni iznenadnim gubitkom posla ostali bez sredstava za preživljavanje i da im treba pomoć, predloženo je da im država – ako su prethodnog meseca zaradili manje od neto minimalne plate – pruži pomoć u iznosu koji bi pokrio tu razliku.

Mreža nezavisne kulture u Sloveniji Asociacija već 10. marta je pisala Vladi Slovenije i tadašnjem ministru kulture Zoranu Pozniću, strahujući od posledica zabrane okupljanja više od sto osoba u zatvorenom prostoru, koja je pokrenula lavinu otkazivanja predstava, emisija, rasprava, čitanja i drugih kulturnih događanja. Kako to znači veliki gubitak prihoda, posebno za nezavisne kreativce, kao i za nevladine organizacije i ostale proizvođače kulture, Vladi i Ministarstvu kulture ukazano je javnim pismom da su samozaposleni u kulturi i slobodni umetnici uključeni u različite kreativne procese, od pozorišnih predstava do javnih rasprava, otvaranja izložbi, čitanja, predstava i drugih događanja. Samo izvođenje jedne predstave uključuje i glumce, i tehničare, i osoblje recepcije, i kritičare, fotografe... Svi oni su uglavnom samozaposleni, koji neće moći da pokriju gubitak prihoda iz drugih izvora, jer su zabranjeni svi povezani događaji u koje bi mogli biti uključeni.

Takođe, kako je upozorila Asociacija, otkazivanjem različitih kulturnih događanja smanjuje se raspoloživi prostor, kao i vreme za sprovođenje programa i projekata nevladinih organizacija za 2020, što znači da, ako zabrana održavanja javnih događanja u zatvorenom prostoru traje mesec dana, za toliko će biti manje vremena i prostora za obavljanje prijavljenih aktivnosti. Kao još veći problem navedene su već najavljene aktivnosti, koje su zbog krize korone otkazane, a često su uključivale i gostovanja umetnika i inostranstva.

Asociacija je stoga pozvala nadležne da osiguraju odgovarajuće mere za nevladin sektor i samozaposlene u kulturi po ugledu na one koje je najavilo Ministarstvo privrede ili koje su već počele da primenjuju neke druge evropske zemlje. Zatražena su stoga bespovratna sredstva za sve kulturne radnike koji su finansijski oštećeni aktuelnom situacijom i koji su pretrpeli  najveći gubitak prihoda. Spektar mera za samozaposlene u kulturi trebalo bi pritom da ide od naknada za bolovanje do konkretnog pokrivanja gubitka prihoda.

Budući da je širenje koronavirusa dodatno radikalizovalo situaciju, te da će kriza trajati nedeljama, pa čak i mesecima, Asociacija je 13. marta zatražila od nadležnih usvajanje interventnog zakona za kulturu, poput onog koje je Ministarstvo privrede i tehnologije pripremilo za pomoć firmama.

U pismu Vladi, Ministarstvu kulture, županijama i gradonačelnicima, Asociacija je pozvala sve donosioce odluka da prilagode politiku plaćanja u skladu sa situacijom i osiguraju da sve kulturne organizacije i ustanove imaju garantovani priliv sredstava iz budžeta za aktivnosti, čak i ako možda nisu u potpunosti sprovedene. Ta mera bi osigurala i kontinuirano funkcionisanje nevladinog sektora, koji je bio prisiljen da otkaže mnoge događaje i pre izbijanja epidemije, a teško će moći da realizuje sve što je predviđeno u prijavama na konkurse, jer neće biti ni vremena, ni prostora. Pozdravljajući stoga primer Ministarstva državne uprave koje je obavestilo svoje korisnike da će se situacija u vezi sa koronom uzeti u obzir u sprovedbi programa, Asociacija je izrazila očekivanje da će sličan stav zauzeti i Ministarstvo kulture i opštinska odeljenja za kulturu. Takođe, predložila je da se vreme sprovođenja projektnih aktivnosti produžiti na 2021. godinu, te da se aktivira shema garancija i za samozaposlene u kulturnim i nevladinim organizacijama tako da pojedinci i organizacije mogu pristupiti premošćavanju krize kreditima pod povoljnijim uslovima. Međutim, kako je upozoreno, šteta će u mnogim slučajevima biti nepovratna i čak i krediti neće biti dovoljni, posebno u slučaju velikih međunarodnih događaja i konferencija. Asociacija je stoga pozvala Vladu i Ministarstvo kulture da osiguraju bespovratna sredstva za takve slučajeve.

Ministarstvo kulture odgovorilo je na prve zahteve za pomoć da izvođači programa i projekata koje ono sufinansira treba da slede uputstva Ministarstva zdravlja i Nacionalnog instituta za javno zdravlje - da se brinu o sebi, kolegama i voljenima. Takođe, od njih je traženo da obaveste potpisnike ugovora u Ministarstvu kulture o bilo kakvim odstupanjima od rasporeda sufinansiranih projekata. Ministarstvo kulture navelo je i da je svesno da je situacija u kulturnom sektoru i u normalnim okolnostima već teška, a da je kriza dodatno pogoršava. Stoga je obećalo da će biti aktivno u međuresorskoj koordinaciji interventnog zakona za ublažavanje posledica epidemije koronavirusa, koji se odnosi i na funkcionisanje sektora kulture.

Hrvatska je takođe uvela niz hitnih mera povodom posledica pandemije koronavirusa, ali akteri kulturne scene, koji su i skrenuli pažnju javnosti na posebno težak položaj kulture, nisu sasvim zadovoljni.

Kultura je stala širom regiona i sveta zbog pandemije koronavirusa, a dok se od nje očekuje da se preseli u virtuelno okruženje i tako olakša građanima period izolacije, učestali su apeli kulturnih radnika i umetnika za podršku u uslovima krize kako bi uopšte opstali. Na apele, peticije i zahteve sektora kulture, koji je hronično marginalizovan, a i ovoga puta jasno pokazuje zašto je od životne važnosti za svako društvo i njegovo mentalno zdravlje, još nema adekvatnih odgovora, iako su nadležni u pojedinim zemljama u regionu pokazali dozu svesti. Slična je situacija i širom Evrope, gde po pomoći sektoru kulture prednjači Nemačka. I velike međunarodne mreže u različitim oblastima umetnosti pokreću apele za pomoć kulturi, koja će biti itekako potrebna i po završetku aktuelne krize, s obzirom na velike gubitke zbog otkazanih programa, odlaganje, pa čak i otkazivanje pojedinih konkursa za sufinansiranje projekata, kao što je slučaj sa gradskim u Beogradu za 2020.

*Foto: Pixabay, SEEcult

(SEEcult.org)