Sloboda za nebesko pecivo

Beogradski umetnik Saša Stojanović predstavlja se od 19. marta u Galeriji Kolarčeve zadužbine izložbom slika, crteža, plakata i fotografija sa performansa, koja je ujedno i predlog da se ljudi sretnu i svoje živote ne vezuju za robovlasnički sistem države, u kojem se kontroliše i manipuliše strahom.

Izložba “Sloboda za nebesko pecivo” je i poziv svima da organizuju sebi život zasnovan na solidarnosti i odbijanju da se i dalje održava lažni svet.

“Da odemo u sopstvene samoodržive i od sistema nezavisne zbegove. Ako posmatramo oblake kao nebesko pecivo, hranu naše mašte, ovo može biti i sloboda za maštu koja je ukinuta agresivnošću ekonomije i politike. Samo slobodan čovek je srećan čovek. Odsustvo mašte ukazuje na diskontinuitet sa detinjstvom kao iskustvom stvarne radosti prema životu”, naveo je Stojanović povodom izložbe, za koju ističe i da nije medijska manipulacija o boljem životu, već predlog za oporavak smisla i vraćanje samima sebi kako bismo “čuli svoja srca kako kucaju i ponovo osetili jedni druge”.

Živiš u oblacima, mali – ulje na platnu 50 x 45 cm, 2019.

Smatrajući da je u postojećem poretku stvarnosti čovek izgubio oslonac u sopstvenom duhu i drugim bićima, Stojanović konstatuje da se svuda oseća emocionalna razjedinjenost, ali ljude zato povezuju bankarski operateri.

“Ne postoji cenzura, ali postoji ignorisanje kao novi oblik cenzure. Izgubili smo integritet i nismo u stanju da svojim životom garantujemo misli i reči koje govorimo. U oblacima u kojima živimo, mi smo mirotvorci i altruisti. Ali, prizemljenje pruža sasvim drugu sliku sveta. Koliko god da smo veliki, ne možemo biti veći od sebe. Proizvodnja privida da je sve isto i da su promene nemoguće počiva na pasivnosti, odnosno uverenju da ovaj način života može organizovati samo nekakva vlast. Moramo se naučiti da sami odlučujemo o svojim životima i menjati se da bismo ostali isti. Lepo razotkriva ružno. U očima sve piše, u duši još više. Važno je i afirmisati ljubav. Ali ne kao romantičarsko-utopijski patos, već kao najdublji smisao života”, poručio je Stojanović povodom izložbe radova iz kojih se čuju priče i sugestije Marka Brecelja, Slobodana Tišme, grupa Obojeni program i Pink Floyd, Džona Lenona i Joko Ono, Nila Janga… a mogu se videti i dimni signali Gojka Mitića Winetoua.

Vizuelni umetnik, performer i aktivista, Saša Stojanović (1968) diplomirao je slikarstvo 1997. godine, a svoj rad zasniva na afirmaciji ljubavi i komunikacije, kao i kritičkog i autorefleksnog odnosa prema životu, društvenoj stvarnosti i institucijama.

Iz druženja i bliskosti s Bogdankom Poznanović i Miroslavom Mandićem, primio je "radost stvaranja, rafiniranost i hrabrost". Značajan deo njegovog stvaralaštva čine performansi realizovani tokom 90-ih i početkom 2000-ih godina, koji su bili deo konteksta angažovane alternative. Ti radovi su kritikovali vrednosti koje je promovisao dominantni režim. Stojanovićeva praksa nakon 2000-ih usmerena je protiv potrošačkog društva i neoliberalnog kapitalističkog društva koje pokreću ekonomski interesi manjine i koje proizvodi siromaštvo, seksizam, marginalizacije, institucionalizovano nasilje i subordinacije svih vrsta.

Deo aktivnosti Stojanovića je i serija predavanja “Nebesko pecivo sluša ploče i razgovara sa ljudima”, na kojima se sluša rok muzika manje poznatih izvođača iz perioda 1966-1969. godine.

Stojanović je i autor plakata i omota za album “Sva sreća general voli decu” grupe Obojeni program, a likovno je opremio knjigu “Tri čvora na trepavici” Ljubivoja Ršumovića.

Sa izdavačkom kućom Clio 2016. godine realizovao je projekat Gral biblioteka čuda, progovarajući svojim likovnim predlozima i slobodnim duhom protiv banalnosti dekorativnih potrošačkih trendova u dizajniranju knjiga.

Izložbu u Galeriji Kolarčeve zadužbine, koju će otvoriti publicista i rok kritičar Žikica Simić, biće moguće obići do 6. aprila.

(SEEcult.org)