Slavistički duh

Međunarodni festival slavenskih kultura “Slavistički duh” biće održan od 20. do 22. novembra u Zagrebu, u organizaciji Kluba studenata južne slavistike A-302, a obuhvata okrugli sto, izložbe, čitanje poezije, modnu reviju, koncerte i DJ nastupe, koji bi trebalo da skrenu pažnju na kontekst vlastite u sklopu kultura susednih zemalja.

Međunarodni festival slavenskih kultura “Slavistički duh” biće održan od 20. do 22. novembra u Zagrebu, u organizaciji Kluba studenata južne slavistike A-302, a obuhvata okrugli sto, izložbe, čitanje poezije, modnu reviju, koncerte i DJ nastupe, koji bi trebalo da skrenu pažnju na kontekst vlastite u sklopu kultura susednih zemalja.

Pozivajući posetioce da isprate mobilnost studenata i interkulturalni dijalog na delu, organizatori su najavili zvanično otvaranje festivala na Filozofskom fakultetu, a potom izložbu slovenačkog umetnika Aleksandra Legena “Život u 4. Reichu” u Klubu SC-a, koja kritički progovara o aktuelnim društvenim problemima.

Prvo veče biće završeno u Koldingu čitanjem poezije Matka Abramića koji će predstaviti prvu i jedinu objavljenu zbirku “Ono je samo olujne boje…” i drugu neobjavljenu radnog naslova “Totalna rasprodaja ideja”. Budući da je pobornik samog uživanja u poeziji (i umetnosti), Abramić poručuje, između ostalog, da bez muzike nema poezije i da se u ritmu poznaju junaci.

Okrugli sto 21. i 22. novembra biće posvećen tradiciji i eksperimentu u poeziji Ivana Negrišorca, “jugo/nostalgiji u supermarketima”, zahtevima za besplatno obrazovanje, univerzitetskom slavističkom “(zlo)duhu” danas, nagrađivanom romanu “Sitničarnica Kod srećne ruke” Gorana Petrovića i simbolizmu u jugoslovenskoj i mađarskoj književnosti, a biće predtavljen i časopis “Megri” iz Mađarske i dodeljene zahvalnice.

O tradiciji i eksperimentu u poeziji Negrišorca, kao jednom od
najznačajnijih srpskih neoavangardnih pesnika, govoriće Biljana Turanjanin, koja će pokazati kako se u literarnim eksperimentom u potpunosti uklopio u savremena evropska stremljenja, dok je s druge strane, korišćenjem epskih narodnih pesama za podtekst, ponudio evropskoj neoavangardi nešto potpuno novo.

Ivica Baković ukazaće na nostalgiju kao savremenu pojavu ne samo u političkom životu, gde je mnogi vole smestiti kao nostalgiju za komunizmom, nego i na tržištima postkomunističkih zemalja. Nakon određivanja pojma nostalgije, te kontekstualizovanja tzv. jugonostalgije u kontekst susednih (posebno slavenskih) nostalgija, pristupiće se p/opisu njenih artikala na policama biblioteka, knjižara i supermarketa.

Delegat plenuma Hrvatska ukazaće na okruglom stolu da je obrazovanje javno dobro, a ne roba, te da kao takvo mora biti dostupno svima pod jednakim uslovima, dok će Ivan Majić govoriti na temu “Univerzitetski slavistički (zlo)duh danas: oduševljenje ili odušmanjenje?”, uz primere iz različitih sredina u Evropi, Severnoj Americi i Australiji, na osnovu kojih će preispitati modele studiranja slavistike, slavenskih jezika, kultura i književnosti.

Kakva je budućnost slavistike, da li je njena kriza i kriza ideologije ili je rezultat smene ideologijā, kako se univerzitetska slavistika nosi sa izazovima savremenih teorijskih kretanja, a kako sa socijalno-političkim promenama i odgovara li bolonjski sistem studiranja slavistici, koje su mogućnosti, kakvi su rezultati u različitim sredinama i šta se danas od slavistike očekuje, te može li kulturna stereotipizacija oživeti interes za studiranje slavistike?, neka su od pitanja Majićevog izlaganja.

Marina Kanić govoriće o intertekstualnom raslojavanju “Sitničarnice Kod srećne ruke” Gorana Petrovića, posebno kultu čitanja i kultu knjige koji dominiraju u tom romanu, a postoje i kod izuzetnog italijanskog pisca Itala Kalvina (Italo Calvino) u romanu “Ako jedne zimske noći neki putnik” (Se una notte d’ inverno un viaggatore, 1979) i veštog španskog pripovedača Karlosa Ruisa Safona (Carlos Ruiz Zafon) u bestseleru “Senka vetra” (La Sombra del Viento, 2001).

Tendencija da se stvori roman koji će biti sav od interteksta i metateksta, sa punom samosvešću o stvaranju, gde svi pisci pišu jednu knjigu, a čitalac čitajući jednu, zapravo čita celu svetsku književnost, objedinjuje u sebi pogled na književno delo kao na biljku koja zahteva brigu i pažnju, i na biblioteku kao na vrt, rajski vrt, rasadnik znanja i izjednačavanje čitaoca i junaka koji prodiru u tkivo teksta..

Biće reči i o simbolizmu u jugoslovenskoj i mađarskoj književnosti, o čemu će govoriti Karolina Ferlindeš, osvrćući se i na dela Krleže, Crnjanskog, Javorova, Andyja i posebno Andrića kao interkulturalnoga pisca. Na primerima najpoznatijih balkanskih pisaca, prikazaće razvojni potencijal Balkana i dokazati kako on nikada u kulturološkom smislu nije zaostajao za Evropom.

Osim okruglog stola, čiji su moderatori Ivan Majić i Maja Mastnak-Car, 21. novembra biće održana i revija istorijskih kostima studenata
Tekstilnotehnološkog fakulteta, izrađenih povodom 500-godišnjice rođenja Marina Držića, a najavljen je i nastup Nine Romić, modni performans Natalija Đangradovića, predstavljanje bugarske nacionalne manjine i svirka benda Viktor Fogg, dok će 22. novembra u Klubu SC-a nastupiti studenti Muzičke akademije okupljeni u Saxophone Street Quartet, a završna proslava biće održana potom u klubu Močvara, uz šibenskog DJ-a Per Le Clera i zvuk indie muzike i alter roka.

Dugoročni cilj festivala “Slavistički duh” je nastavak tradicije u organizovanju slavističkih događaja koja se neće bazirati samo na književnosti i jeziku kao jedinim prepoznatljivim elementima kulture, već će podsticati i saradnju studenata sa područja likovne i muzičke umetnosti.

Prema navodima organizatora, “naglasak na manifestaciji kao međunarodnom projektu leži u činjenici i nastojanju da se takve manifestacije prošire i van okvira Lijepe naše”.

Klub studenata južne slavistike A-302 osnovali su 2003. studenti Odseka za južnu slavistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a njihov sajt je www.a-302.ffzg.hr

Program festivala “Slavistički duh” nalazi se u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)