Skuplja kultura u EU
Kultura je u proteklih pet godina u zemljama Evropske unije poskupela u proseku za 11,9 odsto, uključujući cene usluga (ulaznice za bioskope, pozorišta, koncerte, muzeje, zoološke vrtove, RTV pretplatu i iznajmljivanje opreme), kao i knjiga i štampe. Prema statistici Eurostata za period od 2005. do 2010. godine, kultura igra važnu ulogu u svakodnevnom životu građana EU, ali se podaci o njenim potencijalima i cenama bitno razlikuju od zemlje do zemlje.
Kultura je u proteklih pet godina u zemljama Evropske unije poskupela u proseku za 11,9 odsto, uključujući cene usluga (ulaznice za bioskope, pozorišta, koncerte, muzeje, zoološke vrtove, RTV pretplatu i iznajmljivanje opreme), kao i knjiga i štampe.
Prema statistici Eurostata za period od 2005. do 2010. godine, kultura igra važnu ulogu u svakodnevnom životu građana EU, ali se podaci o njenim potencijalima i cenama bitno razlikuju od zemlje do zemlje.
Najveće poskupljenje zabeleženo je u zemljama kandidatima za ulazak u evropsku porodicu - na Islandu, koji se drastično suočio sa posledicama globalne finansijske krize, proizvodi i usluge u kulturi u širem smislu poskupeli su proteklih pet godina za 52,8 odsto, a u Turskoj za 51,4 odsto.
Za razliku od te dve zemlje, u Hrvatskoj došlo do znatno nižeg nivoa poskupljenja (15,9 odsto).
Da opšta finansijska kriza nije uticala na isti način na članice i kandidate za članstvo u EU, pokazuje primer Grčke, koja je bila na ivici bankrotstva prošle godine, a kultura je u toj zemlji u proteklih pet godina poskupela 17,7 odsto.
Među 27 zemalja EU po povećanju cena u kulturi prednjače Letonija (37,9 odsto), Bugarska (36,6), Rumunija (35,2), Mađarska (29,7), Litvanija (28,6), Estonija (27,0), ali da ni situacija među mlađim članicama nije ista, pokazuje podatak da je u Sloveniji, na primer, zabeleženo poskupljenje od svega 15,6 odsto.
Najmanja poskupljenja proizvoda i usluga u kulturi zabeležena su u Švajcarskoj (4,1), Irskoj (5,4, Holandiji (7,6), Nemačkoj (8,4), Francuskoj (8,8), Portugalu (8,9) i Austriji (9,5), a ostalim zemljama je indeks ispod 20 odsto, uključujući Veliku Britaniju, gde je 14,5.
Ukupno gledano, u zemljama EU i kandidatima za članstvo u EU, u proteklih pet godina najmanje su poskupele knjige - 6,5 odsto, a najviše novine - 17,5 odsto. Ostali proizvodi i usluge (ulaznice za bioskope, pozorišta, koncerte, muzeje, zoo, RTV pretplatu i iznajmljivanje opreme), poskupeli su 13,3 odsto, što u svim zemljama obuhvaćenih istraživanjem ukupno iznosi povećanje cena u proseku od 11,9 odsto.
Malta je jedina zemlja EU u kojoj je zabeležen pad cena i knjiga i usluga u kulturi (za oko 7,5 odsto), ali ukupno poskupljenje i u toj zemlji, s obzirom na povećanje cena štampe od 20 odsto, iznosi za proteklih pet godina 12,4 odsto.
Knjige su nešto jeftinije nego pre pet godina i na Kipru, Malti, u Holandiji, Norveškoj i Švajcarskoj, dok su najviše poskupele u Letoniji (43,2 odsto), Bugarskoj (33,4), Majdraskoj (31,1), Litvaniji (20,5), Slovačkoj (20,3), Rumuniji (19,3)...
Novine su najviše poskupele u Rumuniji - čak 80,1 odsto, a samo su u Poljskoj pojeftinile u proteklih pet godina (za oko dva odsto).
Statistika Eurostata odnosi se i na broj zaposlenih u kulturi, broj studenata umetničkih fakulteta, kao i na uvoz i izvoz.
U zemljama EU 2009. godine zabeležen je 1,5 milion zaposlenih pisaca i kreativnih stvaralaca (vajari, slikari, kompozitori, muzičari, pevači, koreografi, plesači, glumci, režiseri i drugi kreativci, uključujući novinare), što je 0,7 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Najveći broj ih je u Nemačkoj (330.000), Velikoj Britaniji (200.000), Francuskoj (180.000), Italiji (120.000), Holandiji (110.000) i Španiji (100. 000).
Među zemljama-članicama EU, broj pisaca i umetnika u ukupnom broju zaposlenih kreće se između 0,1 odsto (Rumunija) i 1,5 odsto (Finska i Švedska).
U 27 zemalja EU tokom školske 2007/2008. ukupno je registrovano 725.000 studenata umetnosti, što je 3,8 odsto ukupnog broja studenata. Najveći procenat studenata umetničkih fakulteta - u odnosu na ostale, zabeležen je u Velikoj Britaniji (6,8 odsto), Irskoj (6,6), Finskoj (5,6) i na Kipru (5,5).
Među zemljama-kandidatima za članstvo u EU, taj procenat iznosi 2,9 na Islandu i 2,6 u Hrvatskoj, odnosno 1,8 u Makedoniji i 1,4 u Turskoj.
Statistika Eurostata pokazuje i da su zemlje EU tokom 2010. godine imali veći izvoz, nego uvoz u oblasti kulture, što se odnosi na knjige, novine, CD i DVD izdanja, muzičke instrumente i umetnička dela (podaci ne pokrivaju i licence i autorska prava i nije uključen iznos taksi unutar EU).
Od ukupnog izvoza zemalja EU u ostatak sveta, kultura obuhvata u proseku 0,6 odsto, dok je uvoz 0,4 odsto.
Najveći udeo kulture u ukupnom izvozu tradicionalno ima Velika Britanija (1,8 odsto). Slede Estonija (0.7) i Francuska, Kipar, Letonija i Austrija - po 0,6 odsto. Austrija (0,9 odsto), Irska i Velika Britanija (po 0,8), Grčka i Kipar (po 0,7) odsto prednjače u učešću uvoza kulturnih proizvoda u odnosu na ukupan uvoz u tim zemljama.
Poseban deo izveštaja Europstata čine i rezultati istraživanja javnog mnjenja (Eurobarometer) iz 2007. godine o kontaktima sa kulturama zemalja van EU.
Prema tim podacima, samo 27 odsto građana zemalja EU starijih od 15 godina putovalo je najmanje tri puta za tri godine van granica svoje zemlje (bilo iz užitka ili iz poslovnih razloga).
Istraživanje pokazuje i da 22 odsto ispitanih ima rođake u nekoj drugoj evropskoj zemlji, a 15 odsto u nekoj od neevropskih zemalja.
Svega 19 odsto ispitanih često gleda TV programe ili filmove na stranim jezicima, a svega devet odsto ponekad čita novine na stranim jezicima, dok iz samo sedam odsto uživa u čitanju knjiga na jeziku na kojem su originalno napisane. Čak 27 odsto ispitanih odgovorilo je da se nijedno od tih pitanja ne odnosi na njih.
Najviši nivo međukulturnih kontakata zabeležen je pritom u Luksemburgu, gde čak 80 odsto ispitanih gleda TV ili filmove na stranim jezicima, 49 odsto ih čita knjige, a 71 odsto novine na stranom jeziku.
S druge strane, najniži nivo kontakata sa drugim kulturama zabeležen je u Švedskoj, Danskoj, Malti i Holandiji.
(SEEcult.org)
