Širi izbor za NIN-ovu nagradu
Prestižnu NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2009. godine moglo bi da dobije 28 pisaca, čija su dela uvrštena u širi izbor, a među njima su i Igor Marojević, Mirjana Đurđević, Goran Milašinović, Slobodan Tišma, Vuk Drašković, Dragan Jovanović Danilov, Radivoj Šajtinac, Milovan Danojlić, kao i Predrag Crnković. Širi izbor sačinjen je od ukupno 106 romana, koliko je žiri razmotrio, a dobitnik će biti poznat 15. januara u podne. Moguće je i proširenje šireg izbora još nekim delom koje je pristiglo do isteka roka (30. decembar).
Prestižnu NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2009. godine moglo bi da dobije 28 pisaca, čija su dela uvrštena u širi izbor, a među njima su i Igor Marojević, Mirjana Đurđević, Goran Milašinović, Slobodan Tišma, Vuk Drašković, Dragan Jovanović Danilov, Radivoj Šajtinac, Milovan Danojlić, kao i Predrag Crnković.
Širi izbor sačinjen je od ukupno 106 romana, koliko je žiri razmotrio, a dobitnik će biti poznat 15. januara u podne.
Moguće je i proširenje šireg izbora još nekim delom koje je pristiglo do isteka roka (30. decembar).
Prema navodima predsednika žirija Milana Vlajčića, ove godine je veći broj romana uvršten u širi izbor, jer je samo u novembru i decembru pristiglo sedamdesetak dela, što je “dodatno otežalo posao”.
Navodeći da je žiri ghteo javnosti da saopšti naslove dela koja preporučuje za čitanje, Vlajčić je naglasio da iz toga ne bi valjalo izvući zaključak o mehaničkom pretapanju kvantiteta u kvalitet.
Kao razlog je naveo i to što je “dnevna književna kritika doslovno ‘spala na dva slova’”, pa je žiri nošen kulturološkim razlozima u izdvajanju knjiga koje je inače teško pronaći u opustošenim knjižarama.
Prema navodima Vlajčića, dosadašnji rad žirija pratila je i nešto žešća marketinška kampanja u korist nekoliko knjiga.
“Danima mi prijatelji i poznanici saopštavaju koja je knjiga već odabrana za roman godine. Ovo ne treba demantovati, jer je to samo žalostan znak koliko su opali standardi civilizovanog ponašanja na našoj kulturnoj sceni”.
U žiriju su i Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo.
U širi izbor uvršteni su romani: “Parter” Igora Marojevića (Laguna), “Konstantinovo raskršće” Dejana Stojiljkovića (Laguna), “Kaja, Beograd i dobri Amerikanac” Mirjane Đurđević (Agora, Zrenjanin), “A ako umre pre nego što se probudi” Đorđe Pisareva (Agora), “Prsti ludih očiju” Rajka Vasića (Zadužbina Petar Kočić, Banjaluka-Beograd), “Đavo i mala gospođa” Đorđa Milosavljevića (Plato), “Šaht” Andrije Matića (Stubovi kulture), “Trougao, kvadrat” Gorana Milašinovića (Stubovi), “Forward” Slobodana Vladušića (Stubovi) i “Ljetopis vječnosti” Žarka Komanina (SKZ).
Takođe, u širem izboru su i romani: “Igre bez granica” Miroslava Savićevića (Udruženje Isidora Sekulić), “Bakarni bubnjevi” Miomira Petrovića (Laguna”, “Quatro staggioni” Slobodana Tišme (Laguna), “Tri slike pobede” Zvonka Karanovića (Laguna), “Doktor Aron” lidera SPO Vuka Draškovića (Srpska reč), “Grobar, feofan i još po neko” Dragiše Kalezića (Nolit), “Taoci” Sandre Petrušić (Plato), “Otac ledenih brda” Dragana Jovanovića Danilova (Arhipelag), “Prozor otvoren na visibabu i kukurek” Anđelka Anušića (Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo) i “Čak mi je i pas uginuo” Strahinje Kastratovića (Beogradska knjiga).
NIN-ovu nagradu mogli bi da dobiju i romani: “Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima” Predraga Crnkovića (V.B.Z), “Lyrik klinik” Radivoja Šajtinca (Geopoetika), “Glasovi u vetru” Grozdane Olujić (SKZ), “Vile beogradske” Marije Ivanić (Zavod za udžbenike), “Kalendari” Draška Miletića (Dereta), “Park Carmen Machado” Mirjane Urošević (Alexandria), “Čudotvorne biljka doktora Engela” Anđelka Vuletića (KOV) i “Priča o pripovedaču” Milovana Danojlića (Matica srpska), dobitnika NIN-ove nagrade 1997. za roman "Oslobodioci i izdajnici".
Žiri će 5. januara razmotriti širi izbor i sačiniti najuži izbor kandidata za NIN-ovu nagradu za 2009.
Prošle godine NIN-ovu nagradu dobio je Vladimir Pištalo za roman “Tesla, portret među maskama”, u kojem je preneo i deo svog iskustva života u Americi, gde je živeo i veliki naučnik srpskog porekla Nikola Tesla.
NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
Dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade:
1954. Dobrica Ćosić - "Koreni"
1955. Mirko Božić - "Neisplakani"
1956. Oskar Davičo - "Beton i svici"
1957. Aleksandar Vučo - "Mrtve javke"
1958. Branko Ćopić - "Ne tuguj, bronzana strazo"
1959. Nagrada nije dodeljena
1960. Radomir Konstatinović - "Izlazak"
1961. Dobrica Ćosić - "Deobe"
1962. Miroslav Krleža - "Zastave"
1963. Oskar Davičo - "Gladi"
1964. Oskar Davičo - "Tajne"
1965. Ranko Marinković - "Kiklop"
1966. Meša Selimović - "Derviš i smrt"
1967. Erih Kos - "Mreža"
1968. Slobodan Novak - "Mirisi, zlato, tamjan"
1969. Bora Ćosić - "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"
1970. Borislav Pekić - "Hodočašće Arsenija Njegovana"
1971. Miloš Crnjanski - "Roman o Londonu"
1972. Danilo Kiš - "Peščanik"
1973. Mihailo Lalić - "Ratna sreća"
1974. Jure Franičević Pločar - "Vir"
1975. Miodrag Bulatović - "Ljudi sa četiri prsta"
1976. Aleksandar Tišma - "Upotreba čoveka"
1977. Petko Vojnić Purcar - "Dom sve dalji"
1978. Mirko Kovač - "Vrata od utrobe"
1979. Pavle Ugrinov - "Zadat život"
1980. Slobodan Selenić - "Prijatelji"
1981. Pavao Pavličić - "Večernji akt"
1982. Antonije Isaković - "Tren 2"
1983. Dragoslav Mihailović - "Čizmaši"
1984. Milorad Pavić - "Hazarski rečnik"
1985. Živojin Pavlović - "Zid smrti"
1986. Vidosav Stevanović - "Testament"
1987. Voja Čolanović - "Zebnja na rasklapanje"
1988. Dubravka Ugrešić - "Forsiranje romana reke"
1989. Vojislav Lubarda - "Vaznesenje"
1990. Miroslav Josić Višnjić - "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba"
1991. Milisav Savić - "Hleb i strah"
1992. Živojin Pavlović - "Lapot"
1993. Radoslav Petković - "Sudbina i komentari"
1994. Vladimir Arsenijević - "U potpalublju"
1995. Svetlana Velmar Janković - "Bezdno"
1996. David Albahari - "Mamac"
1997. Milovan Danojlić - "Oslobodioci i izdajnici"
1998. Danilo Nikolić - "Fajront u Grgetegu"
1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojić - "Karakteristika"
2000. Goran Petrović - "Sitničarnica 'Kod srećne ruke'"
2001. Zoran Ćirić - "Hobo"
2002. Mladen Markov - "Ukop oca"
2003. Vladan Matijević - “Pisac iz daleka”
2004. Vladimir Tasić - “Kiša i hartija”
2005. Miro Vuksanović - "Semolj zemlja"
2006. Svetislav Basara - “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”
2007. Dragan Velikić - “Ruski prozor”
2008. Vladimir Pištalo - “Tesla, portret među maskama”
(SEEcult.org)
