Širenje kritičkog znanja

Stacion – Centar za savremenu umetnost u Prištini organizuje od 26. jula do 9. avgusta edukativni program “Letnja škola kao škola”, osmišljen tako da objedini i proširi kritičko znanje koje produkuju odabrani profesionalci u oblasti istraživanja i reagovanja na relevantne izazove današnjice, nove modele i mogućnosti u umetničkom obrazovanju i saradnji u oblasti umetnosti.

Vođe kurseva su: Suzana Milevska, Miran Mohar, Pepi Peter Sekulich, Branislav Dimitrijević i Martin Fritz, a među predavačima su najavljeni i Felix Gmelin, Edi Hila, Ibro Hasanović, Nita Luci, Nebojša Milikić, Alban Nuhiu, Adrian Paci, Amila Ramović i tehnički asistent u MoMA.

Prijavljivanje za “Letnju školu kao školu”, koja je osmišljena kao “vodič i intervencija”, moguće je do 20. jula.

Vođe kurseva, predavači i saradnici sastavili su izazovan i inspirativan program za učesnike i publiku, strukturisan kao košnica sa pet kurseva, javnim predavanjima, vođenim turama, večernjim programom i izložbom, kako bi pružili jedinstveno iskustvo i stvorili model, saopštio je Stacion.

Kurs “Istorija umetnosti između kolevki i barikada: istraživanje i metodologija feminističke istorije umetnosti” vodiće od 27. jula do 1. avgusta prof. dr Suzana Milevska, dok će Miran Mohar voditi kurs “Međusobno povezani lokaliteti kao novi globalitet” od 27. jula do 6. avgusta, koliko će trajati i kurs “Konceptualizacija prostora: scenografija – film” koji vodi Pepi Peter Sekulich.

Kurs “Kustostvo kao retorička umetnost” vodiće od 31. jula do 2. avgusta dr Branislav Dimitrijević, a “Priređivanje i proizvođenje javne umetnosti” od 3. do 7. avgusta vodiće Martin Fric.

Suzana Milevska će na kursu “Istorija umetnosti između kolevki i barikada: istraživanje i metodologija feminističke istorije umetnosti” predstaviti kroz tri različita povezana predavačka dela (predavanja nakon kojih slede sesije čitanja i koje se završavaju radionicom), osnovne feminističke istraživačke metode koje se zasnivaju na dekonstrukciji kao glavnoj interpretativnoj metodologiji, uključujući neke novije argumente i ideje iz postmarksističke, postkolonijalne i institucionalne kritike, ekofeminizma, sajber-feminizma, transversalnosti i intersekcionalnosti.

Zato se ovaj kratak kurs feminističke istorije umetnosti ne bavi samo feminističkom umetnošću, već nudi feminističku mrežu mišljenja o disciplini istorije umetnosti baveći se različitim pitanjima i pretpostavkama takve različite metodologije istorije umetnosti. Kurs će izneti argumentaciju da duboka analiza načina na koji je znanje istorije umetnosti oblikovano kao “diskurzivna formacija na osovini moći institucionalizovana u muzejima i u akademskom svetu” (G. Pollock) i načina na koji je određeno opštim društveno-političkim kontekstima i ekonomskim uslovima (koji proizvode dugu tradicionalnu hegemoniju zapadne patrijarhatom određene istorije umetnosti), mora da bude isprepletana sa različitim disciplinarnim i interdisciplinarnim slojevima istraživanja.

Iako se samo feminističko istraživanje smatra metodologijom, ne postoje specifično feminističke metode istraživanja tako da disciplina istorije umetnosti, kako navodi Milevska, koristi vlastite metode istraživanja, ali uz postavljanje novih istraživačkih pitanja. Glavna opšta istraživačka pitanja kursa Suzane Milevske biće zajednička pitanja koja feministkinje postavljaju o epistemologiji i konstruisanju znanja. Naglasak će biti stavljen na pozicioniranje istraživača u okviru procesa istraživanja i teoretizovanja, kao i na nameravanu svrhu proizvedenog znanja (npr. cilj da se razume zašto nejednakost žena i muškaraca još postoji i da se ispitaju glavni razlozi za dominaciju muškaraca).

Glavna debata o razlikama esencijalizma i konstruktivizma biće predmet analize kroz različite primere iz istorije umetnosti. Neka od dodatnih pitanja koja će biti razmatrana, kao relevantna za diferencijaciju istorije umetnosti kojom dominiraju muškarci i feminističke metodologije istorije umetnosti, odnose se na način na koji se ženski pogled razlikuje od muškog, mogućnosti uticaja rodnog identiteta i razlika na načine na koje dva roda gledaju svet, načine na koje gledaju umetnost i mesto koje imaju u umetnosti.

Polazeći od potrebe reinterpretacije nekih uobičajeno usvojenih znanja o periodima, pokretima i žanrovima istorije umetnosti i sledeći novije debate i pitanja koja proističu iz savremene umetničke prakse feministički orijentisanih umetnika, kurs će omogućiti studentima da nastave nezavisno istraživanje sledeći ove linije razmišljanja o istoriji umetnosti. Neke teme iz istorije umetnosti koje će biti razmatrane i studirane kroz sesije i radionice pažljivog čitanja obuhvatiće, na primer, dekonstruktivističko čitanje čuvenih umetničkih stilova, pravaca i remek-dela muških umetnika iz perspektive feminističke istorije umetnosti, podrobno istraživanje manje poznatih, pogrešno protumačenih i/ili potcenjenih ženskih umetnika.

Kurs savremene umetnosti “Međusobno povezani lokaliteti kao novi globalitet”, koji će voditi Miran Mohar, biće fokusiran na praktične stvari, odnosno na završavanje jednog umetničkog dela u odabranom mediju tokom trajanja Letnje škole.

Od učesnika će se tražiti da iz lokalne perspektive istraže pitanja koja mogu da budu deo savremene umetničke globalne priče.

Dela koja će nastajati tokom kursa trebalo bi da tematizuju i predstave pitanja razlike između zemalja sa razvijenim umetničkim sistemom i onih bez ili sa slabo razvijenim sistemom umetnosti (kao što su mnoga mesta u Istočnoj Evropi i druga). U mestima bez razvijenih umetničkih sistema, postoje različite strategije i pristupi na različitim nivoima, kao što su proizvodnja i distribucija umetnosti. Od učesnika se očekuje da razmotre pretpostavku da to što neko dolazi iz zemlje sa najmanje razvijenim umetničkim sistemom nije nužno nedostatak.

Razvoj kursa će biti baziran na raspravljanju ideja, materijalnog izvođenja i procesa proizvodnje umetničkog dela, zajedno sa konceptualnim i tehnološkim nivoom. Studenti zatim treba da odluče kojim temama žele da se bave i da razviju složeniji projekat na kome žele dalje da rade, a teme neće biti ograničene.

Kurs “Konceptualizacija prostora: scenografija – film”, koji vodi Pepi Peter Sekulich, ima za cilj da uvede širok raspon tehničkih procesa i ključnih ideja u okviru područja filmske scenografije.

Naglasak je na razvijanju strategija stvaranja, razmišljanja i odlučivanja; da se razumeju njihove međusobne povezanosti i da se ustanovi važnost konteksta pojavljivanja istraživačkih interesovanja. Cilj je da se studenti opreme tehničkim i konceptualnim vokabularom, što bi im omogućilo da ispravno razviju strategije artikulisane kroz stvaranje, refleksiju i grupnu diskusiju. Ključ tog kursa je sakupljanje i organizacija individualne “konstelacije” istraživanja.

Kurs “Kustostvo kao retorička umetnost”, koji će voditi Branislav Dimitrijević, razmotriće mogućnost pretpostavke da je umetnost retorike, koja je izgubljena tokom istorije,  transformisana u ono što danas zovemo kustostvo.

Način na koji je Aristotel smatrao retoriku jednom od “građanskih umetnosti” deluje veoma daleko u odnosu na današnji umetnički i politički operacionalizam. Za Aristotela, retorika je bila “sposobnost posmatranja u svakom datom slučaju raspoloživih sredstava ubeđivanja”, ali u svojoj artikulaciji retorike kao umetnosti on kombinuje i gotovo nekompatibilna obeležja veštine (techne) i prikladnosti za građane. Na sličan način Platon je bio podozriv prema poeziji, ali i prema retorici. Iako se retorika može koristiti da “poboljša građanski život”, za Platona se isto tako može lako može koristiti za prevaru ili manipulisanje, sa negativnim efektima po građanstvo. Mase nisu sposobne da analiziraju ili odluče bilo šta same, pa su zato povodljive za najubedljivijim govorima.

Stoga su i poetsko i retoričko nosili sličnu “nadu” unutar sebe, ali ju je ugrožavala inherentna varljivost obe prakse. Kasnije, međutim, varljivost poetskog dokazala je svoju umetničku suštinu, dok je varljivost retoričkog imala prvenstveno političke implikacije. Retorika se danas više ne smatra formom umetnosti.

Dimitrijevićev kurs će, barem za “retoričke svrhe”, pretpostaviti mogućnost da je izgubljena umetnost retorike transformisana u ono što danas zovemo kustostvo.

Samo kustostvo pretrpelo je ogromnu transformaciju od kasnih 1960-ih i ova transformacija je jedan od simptoma postmodernog, postindustrijskog i postfordističkog poretka. Sa institucionalizacijom obrazovanja za kustostvo od 1990-ih nadalje, izgleda da je kustostvo danas postalo prvenstveno praksa kulturnog menadžmenta. Kako bi se suprotstavili toj jedinoj “svrhovitosti”, učesnici kursa povešće diskusiju o svim drugim aspektima kustostva kao teorijske i retoričke prakse, koja je efektivno povezana sa pojmom formacije diskursa i sa veštinom (techne) u okviru javnog polja i razmene.

Kurs “Priređivanje i proizvođenje javne umetnosti”, čiji je vođa Martin Fric, ukazaće da je priređivanje i proizvođenje javne umetnosti prešlo dug put od kada je bilo prvenstveno povezano sa samostalnim skulpturama, spomenicima i muralima. Situaciona umetnost je postala razrađen konceptualni i praktični okvir za veliku različitost praksi koje se označavaju kao situaciona umetnost, kontekstualno osetljiva umetnost, javna umetnost novog žanra, participatorne umetničke prakse i aktivizam.

Polazeći od situacionog istraživanja u urbanom kontekstu Prištine, učesnici će izabrati adekvatnu urbanu situaciju za svoj predlog projekta. Nakon toga, biće vođeni kroz konceptualni, kustoski i praktični razvoj projekta.

Program će dopuniti osnovni principi projektnog menadžerstva i uvod u proizvođenje stvarnosti za projekte savremene umetnosti.

Za svaki kurs predviđeno je maksimalno 15 učesnika, a prijavljivanje za učešće je preko sajta Staciona.

Učešće se plaća 300 evra, što pokriva troškove mentorskog rada, smeštaj i sertifikat.

Stacion pokreće projekat “Letnja škola kao škola” u saradnji sa Akademijom za vizuelne umetnosti (AVA) u Ljubljani.

Više informacija moguće je naći na sajtu stacion.org

(SEEcult.org)