• Search form

27.03.2012 | 15:04

Silvi Gilem zvezda 9. BFI-ja

Silvi Gilem zvezda 9. BFI-ja

Zvezda klasične i savremene baletske igre Silvi Gilem (Sylvie Guillem) prvi put gostuje u Beogradu i u regionu na devetom Beogradskom festivalu igre (BFI) - predstavom “Push” londonskog Sadlers Velsa, u koreografiji Rasela Malifanta (Russell Maliphant), koja će biti igrana 28. i 29. marta u Operi i teatru Madlenianum.

Gostovanje Parižanke Silvi Gilem, enfant terrible svetske plesne scene, ekskluzivna je predfestivalska poslastica BFI-ja, koji zvanično počinje 31. marta nastupom Nacionalne plesne kompanije iz Madrida, a do 12. aprila, pod sloganom “Krug se piše beskonačno”, predstaviće i umetnike iz SAD, Austrije, Holandije, Francuske, Holandije, Izraela i Kanade.

Direktorka i osnivačica BFI-ja Aja Jung istakla je 27. marta na konferenciji za novinare da je Silvi Gilem “najvažnija aktivna figura u istoriji umetničke igre”, zbog čega je njeno gostovanje veliko priznanje za BFI. Gilemova je do sada najbliže Beogradu bila u Grčkoj, a sa Malifantom će se predstaviti u njegovoj koreografiji “Push”, sastavljenoj od nekoliko postavki.

Prema rečima Aje Jung, ne postoji nagrada koju ta predstava, nastala 2005. godine, nije dobila do sada.

Malifant, koji treći put gostuje u Beogradu, a prvi put nastupa kao igrač, rekao je da je Silvi Gilem i upoznao prilikom rada na predstavi “Push”.

Opisujući Gilemovu kao “najklasičniju igračicu” koju je ikada upoznao, Malifant je rekao da pod tim misli na disciplinu i posebnu posvećenost klasičnoj igri.

“Sretao sam se sa mnogim modernim plesačima, ali ona jeste klasična igračica”, rekao je Malifant, koji je i sam igrao pre nego što se posvetio pre svega koreografiji. Za Gilemovu je istovremeno rekao i da je “veoma otvorena za istraživanja raznih igračkih tehnika” i da zato voli da radi sa njom.

“Ne znam da li je ikada rekla da nešto neće da igra”, dodao je Malifant, koji od 1988. godine eksperimentiše raznim tehnikama igre, među kojima su i kapoera, taj či, joga...

Malifant je rekao i da je izuzetno zadovoljan predstavom “Push”, kao “potpuno novom muško-ženskom igrom”, ali je izrazio i uverenje da će tek doći komad za koji bi mogao da kaže da je najbolji u njegovoj karijeri.

Napominjući i da je izuzetno bitan spoj svetla i pokreta, Malifant je istakao da je “svetlo uvek veliki deo igre i izuzetno važan saigrač”. Dodao je i da već 20 godina sarađuje sa istim dizajnerom svetla - Majklom Halsom (Michael Hulls).

Malifant je izrazio zadovoljstvo i što je deo BFI-ja, dodajući da vidi velike promene na bolje u Beogradu, u kojem je prvi put bio 80-ih godina.

I predstavnici Francuskog instituta i Britanskog saveta u Beogradu, koji su pomogli dolazak produkcije “Push”, istakli su da je izuzetna čast što Gilemova gostuje na BFI-ju, jer je reč o jednoj od najpoznatijih baletskih umetnica u svetu.

Ivana Đurišić iz Britanskog saveta dodala je da taj kulturni centar godinama već sarađuje i sa Malifantom, kao jednim od vodećih koreografa koji je jako posvećen razvijanju talenata i edukaciji, pa i na BFI-ju vodi radionicu za 20 mladih plesača u Madlenianumu.

Predstava “Push”, inače, sastoji se od nekoliko celina, počev od osmominutnog dela “Solo” koji je kreiran za Gilemovu, a predstavlja igrača okupanog u hipnotišućem bazenu svetla Majkla Halsa. Koreografija je osmišljena da predstavi svu ženstvenost i lepotu klasične tehnike. Igrajući na špansku muziku za gitaru, kompozitora Karlosa Montoje (Carlos Montoya), Gilemova pokazuje savršenost plesne tehnike.

Shift” (Smena), u kojem igra Malifant, komad je iz 1996. godine i trebalo bi da je solistički, ali predstavlja zapravo virtualni duet između igrača i svetla njegovog dugogišnjeg saradnika. Snažna, jogom inspirisana koreografija, menja se konstantno, ističući Malifantovu mačju gracioznost i ogromnu pažnju posvećena detaljima, kao i sposobnost da stvori čarobni svet refleksije, potpomognut melanholičnom gudačkom serenadom Širli Tompson (Shirley Thompson).

Komad “Two” (Dvoje), originalno je kreiran kao solo za Danu Furas 1997. godine i smatra se jednom od Malifantovih najoriginalnijih postavki. on je 2003. ponovo izmaštao to delo, u formi ženskog trija (nazvavši ga “Dva puta tri”), dok je kao solo komad dobio novi život zahvaljujući Silvi Gilem koja počinje igru zarobljena u malenu kutiju sačinjenu od svetlosti. Ritam u numeri Endija Kotona (Andy Cowton) donosi igru pojačanog intenziteta i uzbuđenja, dok izvanredan dizajn svetla pretvara ruke i stopala Gilemove u plamenove vatre. Telo balerine izgleda kao da isparava u vihoru...

Duet “Push” (Pritisak), u kojem igraju i Gilemova i Malifant, izazvao je senzaciju 2005. godine, kada je premijerno izveden u Sadlers Velsu. Nastao je na inicijativu Gilemove, nakon uspeha njihove saradnje na predstavi “Slomljeni pad”, svojevrsnom triju kreiranom za nju, Vilijama Trevita i Majkla Nana, u londonskoj Kraljevskoj operi. U predstavi “Push” dvoje igrača zarobljeni su u intimnosti svog bogatog rečnika i savršenih tela. Kontrast između njegovog teškog, za zemlju vezanog pokreta i uzvišenog uzleta balerine koji poseduje Silvi Gilem, daje novu rezonancu bujnih, tečnih fraza.

Malifant se obučavao u londonskoj Kraljevskoj baletskoj školi i odmah pridružio Sadlers Velsovom baletu, nakon čega je nastavio karijeru slobodnog umetnika. Nastupao je sa trupom DV8, Majklom Klarkom, Rozmeri Bačer i Lori But, sa kojom je dobio nagradu Time Out Live (1991).

Između 1991. i 1994. studirao je anatomiju, psihologiju i biomehaniku i kvalifikovao se kao praktikant Rolfove metode strukturalne integracije (Rolfing®). Ove studije formirale su temelj za njegov predavački i koreografski rad, zajedno sa raznolikim spektrom plesne prakse i poznavanja tehnika, uključujući klasični balet, kontakt improvizaciju, jogu, kapoeru i či-kung. Od 1994. godine, blisko sarađuje sa dizajnerom svetla Majklom Halsom, razvijajući jezik u kojem su pokret i svetlo intimno povezani i gde tačka susreta postaje novi, samostalni jezik.

Osnovao je Kompaniju Rasela Malifanta 1996. godine, nastavljajući saradnju sa čuvenim umetnicima kao što su Silvi Gilem, Robert Lapaž, Isak Džulijan, kompanijama poput Baleta Opere iz Liona i trupe Balletboyz.
Nagradu Time Out Live dobio je 2002. za komad “Sheer”, a 2003. i nagradu South Bank Show za “Izbor”. Krajem 2003. kreirao je predstavu “Slomljeni pad” sa Silvi Gilem i trupom Balletboyz, koja je imala premijeru u Kraljevskoj Operi u Londonu i zavredela nagradu “Lorens Olivije” za najbolju plesnu produkciju. “Slomljeni pad” ponovo je izveden 2004. godine, kao deo programa “Uspon i pad”, koji je sadržao tri Malifantova dela i dobio nagradu Critics Circle National za najbolju modernu koreografiju. Gilemova je potom pozvala Malifanta da napravi celovečernji program za njih dvoje, koji je kulminirao duetom “Push”. To delo dobilo je nagrade South Bank Show i “Lorens Olivije” 2006. “Push” je od tada neprestano na turneji.

Silvi Gilem je kao dete trenirala gimnastiku, spremajući se za Olimpijadu, a u 11. godini preusmerila je ambicije i upisala se u Baletsku školu Opere u Parizu. Već 1981, kada joj je bilo 16 godina, zahvaljujući nesvakidašnjem talentu, inteligenciji i posvećenosti, dobila je angažman u ansamblu Baleta Opere u Parizu, a 1983. osvojila je Zlatnu medalju na Baletskom takmičenju u Varni. To je doprinelo da dobije prvu solo ulogu, i to Kraljicu Drijada u baletu “Don Kihot” u postavci Rudolfa Nurejeva. Krajem 1984, nakon “Labudovog jezera”, takođe Nurejeva, dobila je titulu zvezde (étoile), najviše pozicije u igrača u baletskoj kompaniji, a ujedno i najmlađe zvezde u istoriji Baleta pariske Opere.

Već 1987. godine igrala je naslovnu ulogu u baletu Vilijama Forsajta “U središtu, nešto uzvišeno”, kreiranom za nju. Londonski Kraljevski balet joj 1988. poverio naslovnu ulogu u “Žizeli”, postavci u čast 50. rođendana Nurejeva. Nakon ogromnog uspeha te produkcije, Gilemova napušta Pariz i dolazi u London, birajući status slobodne umetnice i stalne gošće Kraljevskog baleta.

Njena želja da na vrhuncu karijere postane samostalna i ne pripada nijednoj vodećoj baletskoj kompaniji, doneo joj je nadimak Mademoiselle Non. Ugovorom o gostovanju u Kraljevskom baletu, osim vodećih klasičnih rola, dobija i prve uloge u Aštonovim baletima “Pepeljuga”, “Margareta i Arman” (prva koja je zamenila Margot Fontejn), “Mesec na selu”, Mak Milanovim baletima “Julija”, “Manon”, “Princ pagoda” i “Zimski snovi”, kao i Robinsovom “Koncertu”. Njena stalna želja za savremenim istraživanjima, inspirisala je upravu kompanije da postavi smele naslove tog vremena, poput Mats Ekove “Karmen”, Forsajtovih baleta “Herman Šmerman”, “Steptext” i nove verzije komada “Firsttext”, kao i predstava kojima je ona bila inspiracija, poput Robinsove “Druge igre”, Bežarovog “Meseca” i virtuoznog “Grand Pas Clasique” Viktora Gsovskog, kome je udahnula neočekivani humor.

Gilemova je 1995. kreirala i televizijski program “Evidentia”, koji joj je doneo nekoliko međunarnodnih nagrada. Za Nacionalni balet Finske postavila je svoju verziju baleta “Žizela” 1998. godine, a potom i za Balet milanske Skale, 2001. Iste godine postala je prva dobitnica nagrade Nižinski za najbolju balerinu sveta, iako je već u svom govoru zahvalnosti kritikovala “supermarket kulturu” takvih nagrada.

Nedugo zatim, pojavile su se njene potpuno nage fotografije, bez trunke šminke, u francuskom izdanju magazina “Vogue”.

Godine 2003. režirala je omaž Nurejevu, a 2006. se potpuno oprostila od klasične igre i posvetila savremenom izrazu, sarađujući sa koreografima poput Akrama Kana i Rasala Malifanta, kao pridruženi umetnik Teatra Sadlers Vels u Londonu. Pored mnogobrojnih nagrada, nosilac je Crvene lente Grada Pariza (1993), titula Viteza legije časti i Oficira Legije časti (1994. i 2009), Oficira Reda nacionalnih zasluga (1999) i Komandira Reda Britanskog Kraljevstva (2003).

Sajt BDF-a je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r