Seminar za kraj sveta
Načini na koji se "duhovi prošlosti" isprepliću sa sadašnjošću, kao i zastrašujuća dinamika tehnologije koja se upotrebljava kao sredstvo praćenja i kontrole, dva su tematska fokusa onlajn “Seminara za kraj sveta” koji organizuju 6. i 7. decembra Kurziv – Platforma za pitanja medija, kulture i društva i Centar za savremenu umetnost SCCA-Ljubljana, u saradnji sa Human Rights Film Festivalom u Zagrebu.
Predavači su 6. decembra Petar Odak (Ukleti/Proganjajući objekti nade i strepnje) i Vladislav Beronja (Ljubav je hladnija od smrti: Antiutopije jugoslovenskog dark vejva), a dan kasnije predavanja će održati Nika Mahnič (Sedimenti u mašineriji za budućnost) i Domen Savič (Oko posmatrača – medijski diskurs društva nadzora).
Pojam sablastologija (hauntology), koji se koristi za opis iščašenosti vremena i prostora, odnosno trenutaka u kojima se čini da je vreme iskočilo iz toka, poslužio je kao ishodišna tačka programa.
Tvrdnje o "kraju povesti", koje kruže već neko vreme, u trenutnoj su se pandemijskoj krizi ponovno aktualizovale - ovaj put na drugačiji, pomalo gorak način. Nemir i haos koji su ušli u naše živote pre gotovo dve godine uneli su nered i dezorijentaciju u naš doživljaj prostora i vremena. Međutim, rascepi uzrokovani nedavnim zbivanjima nastali su iz pukotina koje su već dugo prisutne, a koje na specifičan način odjekuju u našem post-jugoslovenskom kulturnom prostoru. S jedne strane, stalno smo okruženi refleksijama prošlih fantazija koje nastavljaju "proganjati" post-jugoslovenski kontekst, dok, s druge strane, našu svakodnevicu oblikuju global(izova)ni učinci digitalnih tehnologija koje vlastitim sredstvima dislociraju vreme i prostor, naveli su organizatori.
Seminar objedinjuje perspektive mlađe generacije istraživača i aktivista koji su se uhvatili u koštac s raznim paradoksima koje su na površinu izneli pomenuti rascepi u prostoru-vremenu. Njihova istraživanja obuhvataju širok raspon fenomena koji "progone" naše ovde-i-sada – od zazornih secišta prošlosti i sadašnjosti u kulturnim praksama mračnog turizma i jugoslovenskog dark vejva do jezovitih načina na koje digitalne tehnologije prošlosti oblikuju našu sadašnjost i izazova koje trenutno sveprisutni tehnološki solucionizam postavlja medijskoj sferi.
Program je podeljen u dva tematska bloka usmerena na prodore prošlosti i probleme koji proizlaze iz tehnologija nadzora. Prvi blok posvećen je politici reprezentacije socijalističkih prošlosti i njihovoj složenoj prisutnosti u našem sada-i-ovde, dok će u drugom bloku fokus biti na upotrebama tehnologije u društvu nadzora, pri čemu će se istražiti njihova prošlost i sadašnjost.
Petar Odak se u predavanju “Ukleti/Proganjajući objekti nade i strepnje” bavi svakodnevnim objektima koji nam se nude kao trenutak susreta sa socijalističkom prošlošću u imerzivnim muzejima: susreti s povešću u kojima naša tela učestvuju kao više-osećajni kompleksi, ali bez istorijske kontekstualizacije svojstvene tradicionalnijim muzejima.Odak će smestiti te kustoske prakse u kontekst takozvane nove muzeologije (koja je i sama deo afektivnog kapitalizma), kao i u kontekst relativno nedavnog materijalnog zaokreta u humanističkim naukama. Cilj je razumeti afektivnu moć koju ovi objekti imaju nad nama. U drugom delu izlaganja pokušaće skicirati postsocijalistički afektivni kompleks, te pokazati da su istorijsko dekontekstualizovani objekti deo svojevrsne afektivne sablasti socijalizma koja proganja postsocijalističku sferu, te koja artikuliše ambivalenciju nostalgije (kao tačke susreta nade i strepnje), možda i jedinog afektivnog modela u kojem je moguće zadržati suprotstavljena osećanja prema nedavnoj prošlosti pa i, posledično, prema socijalizmu kao ideji.
Odak je doktorand rodnih studija na Srednjoevropskom univrezitetu i Univerzitetu Utreht, a radi na projektu kojim istražuje afektivne ambivalencije socijalističkog nasleđa u kontekstu iskustvene ekonomije, s fokusom na prakse povesnih rekonstrukcija uživo, iskustva virtuelne stvarnosti i imerzivne muzeje. U radu koristi teorije i koncepte razvijene u okviru rodnih studija (teorija afekta i queer temporalnost, somatski i izvedbeni studiji, feministička psihoanaliza) kako bi pristupio širim društvenim fenomenima. Trenutno je gostujući istraživač na Institutu za pozorišne studije Slobodnog univerziteta u Berlinu.
Vladislav Beronja, koji će održati predavanje “Ljubav je hladnija od smrti: Antiutopije jugoslovenskog dark vejva” polazi od konstatacije da je kasni socijalizam u Jugoslaviji razdoblje duboke političke, ideološke i ekonomske krize koja je započela smrću Josipa Broza Tita 1980. godine i kulminirala nasilnim slomom komunističke federacije 1991. Istovremeno su 1980-te definisane usponom jugoslovenskih mladalačkih supkultura usmerenih na pank i post-pank, s fokusom na otuđenje od kasnog industrijskog društva i s tendencijom kombinovanja rokenrol muzike sa estetikama negacije i šoka vezanim za istorijske i neoavangardne pokrete. Fokusirajući se prvenstveno na jugoslovenski Dark i Cold Wave sredine i kraja 1980-ih, Beronja istražuje kako je unutar post-pank pokreta iznesena radikalna kritika reproduktivnog futuriteta (Edelman, Filipović) ugrađenog u utopijske temelje jugoslovenskog socijalističkog projekta. Konkretno, Beronja tvrdi da bi na određene sojeve jugoslovenskog post-panka trebalo gledati kao na primer paradigme "queer before gay", unutar koje se propitivala heteronormativna matrica jugoslovenske države insistiranjem na antisocijalnosti i antiutopizmu, te se kanalisao nagon smrti u službi queer principa užitka. U radu se postavlja pitanje mogu li takva antirelacijska estetika i etika budućnosti ponuditi išta osim njene apsolutne negacije. Nakon izlaganja će uslediti kratka vežba u kojoj će učesnici, koristeći se arhivom post-panka, pokušati zamisliti alternativne moduse socijalnosti i futuriteta u "praznini" koju je prigrlio jugoslovenski Dark Wave.
Beronja je docent slovenskih i evroazijskih studija na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Doktorirao je slovenske jezike i književnost na Univerzitetu Mičigen. Njegova akademska interesovanja uključuju jugoslovensku i postjugoslovensku popularnu i književnu kulturu, studije pamćenja i traume, kao i teoriju afekta i queer teoriju. Kourednik je izdanja Post-Yugoslav Constellations: Archive, Memory, and Trauma in Bosnian, Croatian, and Serbian Literature and Culture (2016) i autor raznih članaka, recenzija i prevoda.
Izlaganje Nike Mahnič “Sedimenti u mašineriji za budućnost” fokusirano je više ili manje na digitalne tehnologije iz prošlosti, te načine na koje njihovi sedimenti nastavljaju živeti u tehnologijama sadašnjosti i uređajima za budućnost. Primeri, poput automatizacije popisa stanovništva u SAD, pokazaće ustrajnost starih tehnologija, te njihove (ne)demokratične karakteristike. Tablice mortaliteta nastale tokom sedamnaestogodišnje epidemije promenile su poredak političkih subjekata; što možemo naučiti o sadašnjosti iz povesti i kako nam razdoblje ne-tako-novog koronavirusa omogućuje da nagađamo o zastrašujućim završecima prošlih budućnosti? Kako beleženje briše i kakvo nasilje proizvodi? Nika Mahnič će govoriti o načinima na koje su tehnološke odluke ograničavala i ograničavaju političke zahteve, prava i pravdu za budućnost.
Nika Mahnič studira na doktorskom studiju politike na londonskom Univerzitetu Queen Mary, a u svom radu najviše se bavi vlasničkim analitičkim alatima u javnoj administraciji Velike Britanije, te njihovim uticajem na javne politike. Takođe, sarađuje u izvođenju modula Civil and Political Rights te Social Justice and Policy Analysis na londonskom univerzitetu King's College. Deo je uredništva časopisa Journal of Future Robot Life i naučnog odbora instituta Danes je nov dan.
Domen Savič održače predavanje naslovljeno “Oko posmatrača – medijski diskurs društva nadzora”.
Kada se žele pozabaviti pitanjem društva nadzora novinari često moraju odlučiti kojeg će se aspekta tog pitanja dotaknuti. Brine li ih industrija tehnološkog solucionizma, žele li se usredotočiti na ulogu krajnjeg korisnika ili pak na političku problematiku regulaticije? Zviždački skandali čine se kao vrh sante leda u kojoj se kriju brojna nerešena pitanja, od neefikasnosti regulacije, preko političke korumpiranosti do nadmoći tehnoloških rešenja i proizvoda. Novinari/ke se često muče s pitanjem kako uopšte postaviti okvire za raspravu, što doprinosi činjenici da je javna rasprava i dalje lišena pomenutih specifičnih pitanja vezanih za društvo nadzora. Sveprisutna industrija tehnološkog solucionizma predstavlja svojevrsni izazov javnom diskursu, što je prepreka na koju mediji nailaze kada pokušavaju pristupiti pitanjima vezanim za društvo nadzora koja nadilaze potrošačku perspektivu digitalne ekonomije. Kako usmeriti raspravu, koje probleme naglasiti, a koje zanemariti, te kako pri izveštavanju o skandalima napustiti medijsku ekonomiju šoka?
Domen Savič je voditelj organizacije civilnog društva Državljan D, a fokusiran je na razvoj dugoročnih projekata vezanih uz digitalna prava, komunikacijsku privatnost i digitalnu sigurnost, regulaciju medija i aktivno učešće građana u političkoj sferi.
Seminar je deo kurikuluma Kulturpunktove novinarske školice i Škole za savremene kustoske i kritičko pisanje SCCA Ljubljana, ali otvoren je i široj javnosti, a realizovan je uz finansijsku podršku Zaklade Kultura nova u sklopu projekta “Svet oko nas – Očuvanje prostora kritike”.
Predavanja su na engleskom jeziku na platformi Zoom (ID i lozinku potrebno je zatražiti putem mejla, upitom na hana@kulturpunkt.hr).
(SEEcult.org)
