Sećanje na Filača
Muzej Jugoslovenske kinoteke podsetiće 9. i 10. februara na nedavno preminulog slovenačkog majstora filmske fotografije Vilka Filača (1950-2008), koji je radio niz filmova Emira Kusturice, a sarađivao je i sa Karpom Aćimovićem Godinom, Francijem Slakom i mladim beogradskim rediteljem Stefanom Arsenijevićem.
Muzej Jugoslovenske kinoteke podsetiće 9. i 10. februara na nedavno preminulog slovenačkog majstora filmske fotografije Vilka Filača (1950-2008), koji je radio niz filmova Emira Kusturice, a sarađivao je i sa Karpom Aćimovićem Godinom, Francijem Slakom i mladim beogradskim rediteljem Stefanom Arsenijevićem.
Ciklus Filačevih filmova obuhvata četiri ostvarenja Kusturice - “Sjećaš li se Doli Bel?” (1981), “Otac na službenom putu” (1985), “Dom za vešanje” (1988) i “Arizona Dream” (1993), kao i filmove “Crveni bugi, ili Šta ti je devojko?” (1982) Aćimovića Godine i “Osveta” (1986) Nenada Đapića, sa Milenom Dravić i Velimirom Batom Živojinovićem.
Majstor zlatnih tonova, kako je Dinko Tucaković nazvao Filača u programskom tekstu Kinoteke, nametnuo se od prvih radova jedinstvenom vizuelnošću, a početke karijere vezao je za Kusturicu.
Njihova saradnja prešla je ceo krug - od prijateljstva, preko mita do raskida.
Iako se Kusturičin koncept autorstva na filmu bazira na izboru jakih i kreativnih saradnika, koje uspešno orkestrira, stvarajući autentičan opus, sa Filačem je saradnja, na neki način bila izrazito specifična, naveo je Tucaković.
U filmovima “Nevjeste dolaze” (1978) i “Bife Titanik” (1979) drama se odigravala u škrtim izvorima svetla koji su podcrtavali kako mrak i beznađe epohe, tako i potragu za svetlom, lepotom ili životom koji bi ponekada blesnuli.
Kusturičin film “Sjećaš li se Doli Bel?” osvojio je Italijane, pa zatim svet monohromatskim kolorom, diskretnim i trapavim glamurom socijalizma. Pre trijumfa sa “Ocem na službenom putu”, koji je dokumentarističan i poetičan, desio sa intermeco SF filmom “Butinskala” takođe već pokojnog Francija Slaka, omažom Fricu Langu i teatru apsurda.
Filač je pre toga već zasjao u “Rdečem bugiju” koji je pulsirao u ritmu socijalističkog rokenrola, a pomalo je epigonski odradio “Život radnika” (1987) Miroslava Mandića, prema Kusturičinom scenariju. U “Domu za vešanje” odvažio se u jednu potpuno novu pagansku avanturu, sa posvetama Menclu ili Feliniju, naveo je Tucaković, dodajući da je Filač “znao i da otezgari”, kao italijansku socijalnu dramu “Pumaro” u režiji glumca Mikela Plaćida.
“Arizona Dream” je bilo zajedničko otkriće Nove zemlje od Aljaske do Meksika, gde se balkanski deo ekipe izgubio u produkcionom konceptu real kapitalizma. Krešendo saradnje s Kusturicom bio je “Underground”, kada se u vreme raspada zemlje, i pored trijumfa, raspala i njihova saradnja.
“O tome se nije mnogo pričalo, van čaršije, koja je kao i uvek znala najbolje. Vilko je često boravio u Beogradu, a oni su krenuli svojim putem. Rat je slikao u tamnim nijansama, jedino su šljaštili krv i vatra. Nekada dobri prijatelji ostali su na različitim delovima simbolične zemlje - ostrva, koja se raspala”, dodao je Tucaković, ukazujući da syu svetskom prestižu Filača doprineli filmovi “Chinese Box” i “Brave” u kojem je učestvovao u suludoj avanturi dvojca Marlon Brando / Džoni Dep.
Prema navodima Tucakovića, Filač je na simboličan način u zlatnim i zagasitim tonovima, majstorski u skromnim uslovima, snimio kratki film “(A)torzija” Stefana Arsenijevića.
“Filmovi koje je snimao dobijali su ‘lavove’, ‘palme’ i zamalo ‘oskare’, ali kada ga se budemo sećali biće to po trenucima magije, uz svetlo lampe bez abažura kroz razbijeno staklo gde se život živeo strasno, pa koliko traje. U njegovom slučaju prekratko”, naveo je Tucaković.
Filač je preminuo krajem novembra prošle godine u Ljubljani, u 59. godini.
Rođen 1950. godine u Ptuju, diplomirao je na praškoj Akademiji s generacijom nekih od najpoznatijih reditelja na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući Gorana Paskaljevića i Gorana Markovića.
Filačev opus od tridesetak fulmova uključuje i dokumentarna ostvarenja, a neke je sam i režirao iz serije autorskih fotografija.
Filač je predavao na ljubljanskoj Akademiji za film, a između ostalog, dobitnik je nagrade za najbolju kameru na Jugoslovenskom filmskom festivalu 1985. godine.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.yu, a program se nalazi i u Kalendaru SEEcult.org
(SEEcult.org)
