Savo Popović: Život oblika
Beogradski istoričar umetnosti Savo Popović predstavlja od 17. septembra u galeriji Blok izložbu “Portret u skulpturi u Srbiji u 21. veku” kojom afirmiše značaj portreta u današnjoj umetnosti, ukazujući izborom radova na grupu umetnika koji su zaslužni za opstanak te umetničke forme na domaćoj sceni.
Beogradski istoričar umetnosti Savo Popović predstavlja od 17. septembra u galeriji Blok izložbu “Portret u skulpturi u Srbiji u 21. veku” kojom afirmiše značaj portreta u današnjoj umetnosti, ukazujući izborom radova na grupu umetnika koji su zaslužni za opstanak te umetničke forme na domaćoj sceni.
Prema navodima Popovića, portret je možda danas u umetnosti zaludan posao, ali nije zastareo i prevaziđen, a opstaje zahvaljujući Nikoli Koki Jankoviću, Zdravku Joksimoviću, Milanu Blanuši, Slobodanu Roksandiću, Željki Momirov, Đorđu Arnautu, Mustafi Musiću, Ivanu Markoviću...
“U toku istorije portrtet je bio ne samo jedan od prvih, nego najvećim delom i jedan od najvažnijih likovnih motiva u umetnosti. Od 14. veka pre nove ere datiraju portreti ljudi koji nisu bili vladari. To je svojevrsni omaž umrlom. Nakon hiljada godina, danas, portret ćemo, pre nego u galeriji, naći opet na groblju. Ali, da li je to portret koji fokusiramo i želimo da pohvalimo?
Da li je sličnost portretisanog i vajarevog dela dobar portret i umetničko delo? Ima li vernije kopije od posmrtne maske? Nema, ali je ona kao skulptura mrtvija od onog s čijeg je lica skinuta!”, naveo je Popović povodom izložbe.
Prema njegovim recicma, vredno umetničko delo, dobar portret, dragoceni je ključ za odgonetanje svih mogućih karakternih, osobenih slojeva portretisanog. Portret kazuje ko je portretisani, kako je živeo, pa i šta misli o samom sebi. Unutrašnje zbivanje i unutrašnja logika prenose se i presudno utiču na formu - na oblik.
“Samo posebna umetnikova umešnost u stanju je da u umetnički vajan oblik prenese svo životno iskustvo portretisanog. Sve njegove dotadašnje radosti, nadanja i razočarenja, uspehe i poraze treba sažeti u jedan tren, utisak - u formu, u život oblika. Ako tragamo za portretistom - ne tragamo za posrednikom. Tragamo za umetnikom. Istina, ne potvrdivši se u umetnosti posrednik se ne poriče u kulturi. I prevodi su katalizatori novih ideja i dela”, naveo je Popović.
Ukazujući da je u domaćoj umetnosti posle Drugog svetskog rata portret u kulturi "kumovao" raskidu sa takozvanim soc-realizmom, Popović je naglasio da se upravo kroz portret ideja otela kontroli, forma diktatu ideologije, pa je tako kroz portret osvojena sloboda i pre Murovog dolaska u Beograd, što je oglašeno prekretnicom.
“U traganju za portretom - umetničkim delom otkrili smo portretistu. Otkrili smo umetnika koji u tom osobenom, "primenjenom" formom osvajao najopasnije i najsvetlije prostore umetnosti. Portret je možda danas u umetnosti zaludan posao, ali nije zastareo, prevaziđen. Dakle to nije (sem ako nije reč o grobljima) posao za trgovce jer trgovac sebi ne pribavlja zaludna posla. Portret pogotovo onaj u skulpturi je posao za umetnika bez obzira na njegovo obrazovanje i vokaciju”, istakao je Popović, koji je autor desetak izložbi, počev od male plastike Matije Vukovića (Galerija Doma omladine Beograda 1979).
Autor je i izložbi "Lov" (2001), “Fazan” (2003) i "Prizemljenje groma" (2008) u Galeriji Haos, kao i izložbe "Karan - u labirintu bez centra" (Muzej Kozare, Prijedor 2010).
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Grupa za istoriju umetnosti) kod prof. Lazara Trifunovića, a objavio je više hiljada tekstova u oblasti umetnosti: likovnih kritika, analitičkih i istraživačkih tekstova, prikaza knjiga iz umetnosti, kao i intervjua sa značajnim domaćim I inostranim umetnicima, istoričarima i teoretičarima umetnosti (Rene Blok, Herald Zeman, Edvard Lusi Smit, Gerald Mat, Danijel Liberskind, Bonito Oliva…).
Objavljivao je tekstove u mnogim dnevnim i nedeljnim novinama (Omladinske novine, Polet, I ti reče, Borba, Republika, NIN, Evropljanin, Status, Večernje novosti).
Bio je član mnogih žirija, uključujući za dodelu “Borbine” nagrade za arhitekturu od 1992. do 2002, nagrade Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju izložbu 1997/98, te Međunarodnog bijenala grafike “Suva igla” u Užicu 2005.
Učestvovao je u mnogim TV i radijskim emisijama u razgovorima o umetnosti i očuvanju urbane memorije u Beogradu
Izložba u galeriji Blok biće otvorena do 30. septembra.
(SEEcult.org)
