Samožrtvovanje

Izložba Bojana Radojčića “Trilogija o dečaku koji je...” biće otvorena 25. januara u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, a posvećena je temi samožrtvovanja zarad ostvarivanja određenih ciljeva. Prema rečima istoričara umetnosti Saše Janjića, može se posmatrati i kao paradigma situacije u kojoj se srpska umetnička scena nalazi već dobrih 20 godina.

Kako podseća Janjić u katalogu izložbe, priča o umetnosti je jedna neprekidna pripovest o žrtvama koje se prinose, samožrtvovanju i odricanju zarad određenih ideja, lepote i želje da se nešto kaže, i na kraju krajeva nešto promeni.

Još od antike filozofi i pisci ukazuju na to kako nema lepote bez patnje, niti uživanja bez velikog rada. Dualitet sveta u kome živimo prepoznat je veoma rano i na njegovim principima su izgrađeni čitavi filozofski i umetnički sistemi i koncepti, a jedan takav koncept predstavlja beogradskoj publici i Radojčić.

Izložba obuhvata tri velika crteža, odnosno instalacije, koje se sastoje od velikog broja crteža A4 formata urađenih običnom grafitnom olovkom. Tri monumentalne slike, nazvane “Trilogija o dečaku koji je...”, imaju i svoje nazive, a svaka na svoj način, kako to sam umetnik kaže, obrađuje temu samožrtvovanja iz različitih perspektiva i ubeđenja, zarad ostvarivanja određenih ciljeva.

Iako sva tri slučaja imaju različite motive i ciljeve, vezuje ih jedna činjenica, a to je da sva tri dečaka, podnoseći žrtvu, pokreću velike teme.

Radojčićeva “Trilogija o dečaku”, prema navodima Janjića, može se posmatrati i kao paradigma situacije u kojoj se srpska umetnička scena nalazi, a karakterišu je već dve decenije samožrtvovanje, istrajnost, samozadovoljnost i upornost pojedinih umetnika.

“Svaku od pomenutih odlika poseduje bar neko ko je umetnost odabrao za svoj životni poziv. Međutim, uprkos svim očekivanjima i prognozama, uprkos potpunoj nezainteresovanosti politike i društva, umetnost opstaje. Cena koju plaćamo je velika, ali izgleda da za to ne marimo”, naveo je Janjić.

Bojan Radojčić, rođen 1981. u Šapcu, diplomirao je 2004. godine na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo.

Izlaže od 2009. godine i do sad je priredio oko deset samostalnih izložbi u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kopenhagenu, Oslu i Zagrebu.

Izlagao je i na brojnim grupnim izložbama u Srbiji, Norveškoj, Danskoj i Nemačkoj.

Bio je finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za najboljeg mladog umetnika 2012. godine, kao i nagrade “Vladimir Veličković” 2011. godine.

Dobitnik je prve nagrade XV prolećnog anala Likovne galerije Doma kulture u Čačku 2011. godine, zatim prve nagrade Oktobarskog salona Narodnog muzeja u Šapcu 2010, nagrade Oktobarskog salona u Šapcu i nagrade Galerije SKC na Međunarodnom sajmu stripa u Beogradu 2009.

Radovi mu se nalaze u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i u privatnim kolekcijama u Danskoj i Norveškoj.

Član je ULUS-a od 2009. godine, a živi i radi u Beogradu.

Izložba u Likovnoj galeriji KCB-a biće otvorena do 10. februara, a autorska vođenja najavljena su za 2. i 9. februar. (SEEcult.org)