Rađanje islamskog panka
Festival angažovanog filma “Slobodna zona”, koji je na velikoj turneji po Srbiji sa odabranim ostvarenjima sa prošlogodišnjeg izdanja, prikazaće 21. aprila u Kulturnom centru Rex u Beogradu dokumentarni film “Takvakor: rađanje islamskog panka” (2009) pakistansko-kanadskog reditelja Omara Mađida (Majeed).
Festival angažovanog filma “Slobodna zona”, koji je na velikoj turneji po Srbiji sa odabranim ostvarenjima sa prošlogodišnjeg izdanja, prikazaće 21. aprila u Kulturnom centru Rex u Beogradu dokumentarni film “Takvakor: rađanje islamskog panka” (2009) pakistansko-kanadskog reditelja Omara Mađida (Majeed).
Film je posvećen Majklu Najtu koji je kao 17-godišnjak napustio kuću svoje majke u Ročesteru i otišao na studije islama u pakistansku madrasu. To je bio prvi čin njegove pobune protiv nasilnog, šizofrenog i belo-supremacističkog oca. Godinama kasnije, isprovociran zahtevima religioznih dogmi, pobunio se još jednom - pisanjem muslimanskog pank manifesta "Takvakor". Njegovo delo inspirisalo je mlade muslimane širom sveta, a nedugo potom, nastali su i prvi "Takvakor" bendovi.
Film prati Najtov bend muslimanskih pankera na njihovoj turneji kroz SAD i Pakistan, predstavljajući vodič u nepoznatu i fascinantnu subkulturu izgrađenu na protivrečnostima, predrasudama i strasti. Delom muzička turneja, delom duhovno putovanje, taj dokumentarac predstavlja izuzetan portret besne i isprovocirane mladeži koja se predano bori za slobodu govora.
Reditelj Mađid je dobitnik Džemini nagrade, stvaralac grafika u pokretu i izvrstan pripovedač. Pank provokator, nežan pesnik, knjigovezac, posvećen muž, prijatelj, o sebi uvek govori u trećem licu. Popularnost je stekao upravo dokumentarcem “Takvakor”, na kojem je radio tri godine.
Prikazivanje tog filma prva je u nizu mesečnih projekcija “Slobodne zone” za koje je odabir filmova radio juniorski selektorski tim (Marijana Petrović, Milica Drakulić i Nikola Budanović), sastavljen od srednjoškolaca koji su prošli Kamp angažovanog dokumentarnog filma “Slobodna zona Junior”.
“Slobodna zona” je, inače, na novoj turneji od početka aprila, koja obuhvata 25 gradova širom Srbije.
Na programu je pet filmova koje je beogradska publika izglasala za nabolje.
Među odabranim ostvarenjima je višestruko nagrađivani dokumentarac “Svet po Ionu B.” Aleksandra Nanaua o 62-godišnjem rumunskom beskućniku, samoukom umetniku izniklom iz totalitarnog režima, koji, iako smatran jednim od najznačajnijih predstavnika pop arta, ne zna ko je Endi Vorhol.
“Svet po Ionu B.” je publika šeste “Slobodne zone” proglasila najboljim, a nagrađen je i kao najbolji dokumentarac sa Balkana na Dokufestu 2010. u Prizrenu.
Publika u gradovima u Srbiji ima priliku da vidi i film Majkla Medsena “Odavde do večnosti” koji otkriva mračnu tajnu sakrivenu u utrobi zemlje, o mestu koje je izvor opasnosti toliko velike i dugovečne da jedva možemo da je pojmimo.
Reč je o prvom trajnom skladištu za otpad koje je isklesano u stenama u Finskoj, kao veliki sistem podzemnih tunela koji mora da traje 100.000 godina, jer je otpad koji se u njega odlaže upravo toliko dugo opasan po čovekovu okolinu. Kada se otpad tu odloži i kada se skladište napuni, taj objekat će biti zapečaćen i više ga nikada niko neće otvoriti.
Na programu turneje “Slobodne zone” je i ohrabrujući i optimističan dokumentarac “Simfonija Kinšase” rediteljskog tandema Martina Baera i Klausa Višmana o simfonijskom orkestru u Kongu koji je tokom 15 godina postojanja preživeo dva puča i jedan rat.
“Slobodna zona” predstavlja i film “Nevidljive” 17-godišnjeg Nikole Polića, koji je dobio ovacije beogradske publike, a nastao je u okviru kampa “Slobodna zona Jr”. Polić u tom filmu razotkriva lične priče žena koje ne poznajemo i ne želimo da vidimo, predstavljajući svet seksualnih radnica.
Među filmovima na turneji “Slobodne zone” je i favorit publike niza međunarodnih filmskih festivala - “I ja sam tu” Antonia Nahara i Alvaro Pastora.
To je nesvakidašnja priča o delikatnom ljubavnom odnosu Danijela, prvog Evropljanina sa Daunovim sindromom koji je stekao fakultetsku diplomu, i Laure, zdrave i inteligentne devojke koja ne može da se uklopi u sredinu i ne zna šta je zaljubljenost. Upoznali su se u Centru za socijalni rad u Sevilji, odbijajući da se povinuju pravilima i nalazeći prijateljstvo i ljubav za kakvu do tada nisu znali.
Kao i za beogradsko izdanje “Slobodne zone”, i na njenoj turneji su na plakatima crteži polaznika likovne radionice “Pohvala ruci” koji su, kao i Danijel iz filma “I ja sam tu”, rođeni sa Daunovim sindromom.
Šesta “Slobodna zona”, koju je Kulturni centar Rex organizovao početkom novembra prošle godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Muzeju Jugoslovenske kinoteke, privukla je gotovo 10.000 posetilaca, a zbog velikog interesovanja, četiri filma prikazana su na bis.
Sajt “Slobodne zone” je www.freezonebelgrade.org, a aprilski program turneje nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)