Promocija Maneka u Gradu!
Novi, drugi broj magazina nezavisne kulture Manek, u izdanju Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), posvećen marginalizovanju civilnog sektora u kulturi i njegovom odnosu sa javnim, biće predstavljen 16. aprila u 18 sati u Kulturnom centru Grad u Beogradu.
Promocija Maneka deo je programa proslave pet godina postojanja KC Grad, jednog od više od 90 članova Asocijacije NKSS iz dvadesetak gradova širom zemlje
Tema odnosa javnog i civilnog sektora u kulturi razmotrena je u novom Maneku kroz niz analitičkih tekstova, koji upozoravaju da pogubna polarizacija kulturne scene vodi ka njenom celokupnom odumiranju.
Manek podseća da se nezavisna scena u Srbiji već decenijama suočava sa neprepoznavajem i neshvatanjem značaja koji ima za razvoj celokupne kulture i društva, kao i za jačanje regionalne i međunarodne saradnje. To marginalizovanje je u 2013. i ozvaničeno odlukom Ministarstva kulture i informisanja da raskine Protokol o saradnji sa Asocijacijom NKSS koja broji više od 90 organizacija iz cele zemlje. Maćehinski odnos prema nezavisnom sektoru drastično je iskazan i proklamovanjem jačanja institucija kao jednog od prioriteta Ministarstva kulture, iako Zakon o kulturi, o čijoj primeni upravo Ministarstvo treba da vodi računa, nalaže ravnopravan tretman svih aktera. Novi broj Maneka upozorava stoga da istinskih reformi u kulturnoj politici, pa i jačanja institucija, ne može da bude ako se ne uzme u obzir činjenica da su javni i civilni sektor prirodno upućeni jedan na drugi i da nema razvoja jednog ako se drugi prepušta odumiranju.
O finansijskoj održivosti civilnog sektora u kulturi za novi Manek piše dr Predrag Cvetičanin, koji analizom rezultata konkursa Ministarstva kulture u 2012. i 2013. argumentuje tezu da se odnos države prema civilnom sektoru može posmatrati kao izgradnja fasade - poput Potemkinovih sela, koja bi trebalo da prevari one koji prate napredak Srbije u procesima evropskih integracija. Kao deo takve politike, Cvetičanin vidi i praksu Ministarstva da na godišnjim konkursima za projekte svakome "da ponešto", a prilično "sumnjivim" organizacijama najviše. Osim što takva praksa ne obezbeđuje održivost civilnog sektora u kulturi, najčešće i onemogućava one koji su podneli predloge projekata da te projekte i realizuju, naveo je Cvetičanin. Reč je o iznosu od svega oko 1% ukupnog godišnjeg budžeta Ministarstva kulture koji se odvaja za civilni sektor u kulturi, ali to nije jedini problem...
Analizu modela finansiranja kulture u Srbiji daje mr Hristina Mikić, ocenjujući da su glavne karakteristike aktuelnog modela nefokusiranost, diskontinuitet i nefunkcionalnost. Marko Miletić u tekstu “Mere štednje – umetnost preživljavanja” analizira zakonske pretpostavke i društvenu klimu u Srbiji koja je radnike u kulturi dovela do pozicije da su “konstantno zaposlivi, a nikad zaposleni”, dok mr Vesna Ćorić Erić piše o klasičnim merama poreske politike u sektoru kulture, kao i o inovativnim, hibridnim vidovima finansijske podrške, koje bi trebalo uneti u zakonodavstvo u Srbiji. Autorka pominje i prihode od igara na sreću, kakve poznaju mnoga evropska zakonodavstva, ili doprinos za finansiranje kulturnog nasleđa u visini od 1% troškova izgradnje objekta, kao što je slučaj u Španiji.
Ema Dauling, britanska sociološkinja, koja je kao rezident KC Reks boravila i radila u Beogradu, piše o nevladinom sektoru u krizi, koja je i vrsta raskršća koje podrazumeva mogućnost promene.
Reagujući na nerazumevanje uloge i značaja civilnog sektora za demokratski razvoj društva i stvaranje odgovorne države, Marijana Cvetković podseća da su građanskom inicijativom nastale i neke od danas najvećih institucija od nacionalnog značaja, poput Narodnog pozorišta, Beogradske filharmonije i Matice srpske.
Širi kontekst položaja kulture u Srbiji Manek daje kroz niz podataka koje su objavljivali CINS i BIRN o korupciji, sudskim greškama koje plaćaju građani, nepoštovanju zakona i ostalim malverzacijama političke, privredne i ekonomske elite, koji su iskorišćeni za poređenje sa visinom budžetskih sredstava izdvojenih za kulturu u 2014. godini.
Manek i u novom broju nudi pogled na region – kroz intervju sa Slavenom Toljem, umetnikom koji je godinama prisutan i na nezavisnoj sceni u Hrvatskoj, jedan je od pokretača građanske inicijative “Srđ je naš” u Dubrovniku, a trenutno je direktor Muzeja moderne i savremene umetnosti u Rijeci. Tolj govori o razlikama u radu u nezavisnom i javnom sektoru, o neophodnim oblicima saradnje, ali i o ugroženosti javnog interesa pod pritiskom krupnog kapitala i dužničkog ropstva.
Makedonski umetnik Igor Toševski predstavio je Kooperaciju, neformalnu umetničku asocijaciju koja vaninstitucionalnim načinom izlaganja brani stav da se moć stvaranja novih vrednosti nalazi u autonomnim i nezavisnim inicijativama, nasuprot devalviranim programima državnih institucija.
Drugi broj Maneka, objavljen na oko 40 strana, predstavlja i izbor mnogobrojnih raznovrsnih aktivnosti članica NKSS i same Asocijacije u protekloj godini, kao i pojedinačnih i grupnih inicijativa i projekata, poput akcija za otvaranje domova kulture u nekadašnjim domovima vojske.
Manek predstavlja u novom broju i nezvaničnu foto-hroniku beogradske galerijske scene – projekat umetnika Milana Kralja (Gallery shots), elektronski magazin Supervizuelna, projekte Kustosiranje i Umetnik kao publika, kao i izbor strip produkcije kolektiva Čaj-odličan i Elektrika.
Štampano izdanje Maneka moguće je preuzeti u kulturnim centrima i galerijskim prostorima u Beogradu (KC Grad, Rex, CZKD, Remont…) i drugim gradovima u Srbiji, a u elektronskom (pdf) izdanju dostupan je na sajtu NKSS.
Manek je objavljen uz podršku Fondacije za otvoreno društvo i Sekretarijata za kulturu Beograda.
(SEEcult.org)
