Pritisak umesto jadikovke
Učesnici tribine “Da li nam prete nove kulturne politike?” u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu izneli su 11. novembra niz primera koji ukazuju na katastrofalan položaj i institucija, i nezavisnog sektora, uz ocenu da su neophodne korenite reforme čitavog sistema kulture, uključujući i resorno ministarstvo.
Učesnici tribine “Da li nam prete nove kulturne politike?” u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu izneli su 11. novembra niz primera koji ukazuju na katastrofalan položaj i institucija, i nezavisnog sektora, uz ocenu da su neophodne korenite reforme čitavog sistema kulture, uključujući i resorno ministarstvo. Umesto jadikovke, neformalno je predloženo “bombardovanje” Ministarstva kulture novim inicijativama za konačno definisanje kulturne politike koja bi obezbedila kulturi mesto koje bi trebalo da joj pripada u savremenom demokratskom društvu.
Učesnici tribine kritički su se osvrnuli u gotovo dvočasovnoj diskusiji na sve dosadašnje ministre kulture od petooktobarskih promena 2000. godine, navodeći niz primera, pa i tragikomičnih anegdota, koji ukazuju na nerazumevanje, nepostojanje volje i kontinuirano odsustvo dijaloga radi unapređenja situacije u kulturi, posebno otežane poslednjih godina usled finansijske krize.
Kao jedan od poslednjih primera, navedena je nedavna odluka Ministarstva kulture i informisanja da raskine Protokol o saradnji sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) iz 2011. godine, što je, uz nedavnu inicijativu pisaca za rešavanje problema književne scene, bio i povod za tribinu koju je organizovao Beton u završnici ciklusa “Ka razvijenoj demokratiji”.
Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, bivši pomoćnik ministara kulture Vojislava Brajovića i Nebojše Bradića, direktorka Remonta i članica UO Asocijacije NKSS Darka Radosavljević Vasiljević i pisac i osnivač Udruženja Krokodil Vladimir Arsenijević, ocenili su da ni dolazak Ivana Tasovca na čelo Ministarstva kulture pre nešto više od dva meseca ne uliva nadu da će se stvari promeniti na bolje.
Nastavljeno je, kako je rečeno, nerazumevanje ključnih problema i potreba aktera u kulturi, uz dodatni problem odsustva komunikacije i reakcija na dopise i inicijative, čak i kada su podneti po administrativnoj proceduri koja obavezuje Ministarstvo na odgovor.
Darka Radosavljević navela je primer pisma Asocijacije NKSS Ministarstvu povodom raskida Protokola o saradnji, kojim je ponovljen poziv na sastanak. Odgovora još nema.
Napominjući da je Protokol bio neobavezujući i da je značio pre svega dobru volju za započinjanje dijaloga, ona je rekla da je taj proces i do sada slabo funkcionisao, i da je i sama NKSS bila nezadovoljna, ali da je iznenađena obrazloženjem odluke Ministarstva i terminologijom koja takođe odražava nerazumevanje situacije.
“Očigledno je da postoje ljudi sa kojima ne govorimo isti jezik”, rekla je ona, dodajući da je u tom smislu, između ostalog, problematičan i sam Zakon o kulturi.
Protokol o saradnji Ministarstva i NKSS, inače, sveo se bio na formalno postojanje radne grupe Ministarstva i NKSS koja zapravo nije funkcionisala. “Nije se mrdnulo, ništa konkretno nije urađeno. Jedino što su nas zvali na sastanak kad god bude izabran novi ministar”, rekla je Darka Radosavljević. “Da su sada rekli da Protokol treba da se preradi - u redu… Nismo očekivali, međutim, ignorisanje”, dodala je ona, napominjući da taj dokument nije podrazumevao bilo kakvo finansiranje NKSS. Odnosio se na započinjanje dijaloga o bazičnim problemima koji su zajednički za inače veoma različite organizacije okupljene u toj asocijaciji, kao što je, na primer, korišćenje javnog prostora koji godinama propada.
“Želeli smo da pomognemo da se reše problemi, jer je to u interesu i naših članica, kojih je sada više od 90 iz dvadesetak gradova širom Srbije”, rekla je ona, dodajući da je Ministarstvo raskidom Protokola, na neki način, učinilo uslugu NKSS, koja će se budućim delovanjem baviti i na konferenciji koju 18. i 19. novembra organizuje u Beogradu na temu “Mesto i uloga civilnog sektora u savremenoj kulturi u Srbiji i regionu”.
Na kontinuirani neodgovarajući odnos Ministarstva kulture prema akterima kulturne scene osvrnuo se i Branislav Dimitrijević, ocenjujući da su svi dosadašnji ministri propustili da obave pre svega reformu u samom Ministarstvu i definišu šta je ono zapravo, čemu služi, koju politiku vodi…
Prema njegovim rečima, poseban problem je to što u Ministarstvu nema sistema evaluacije rada službenika koji su tu decenijama, a zapravo ništa ne rade. Stoga je i očigledno da rešenje nije samo u promeni ministra.
Dimitrijević smatra i da bi kulturu trebalo spojiti sa Ministarstvom obrazovanja, jer bi na taj način mogla da dobije društveni status.
“Ovde se kultura shvata ili kao sredstvo za državnu promociju i nacionalni identitet ili kao nešto što je merkantilno. Sve ostalo pada u procep između te dve stvari. Dok se to ne reši bićemo u vrzinom kolu i svako će pokušavati da dobije za sebe neke pare, ma koliko male bile”, rekao je Dimitrijević, koji je ocenio i da problem nije samo nepostojanje novca za kulturu, već i način njegove raspodele. U tom smislu je kao “stravičnu budalaštinu” naveo obeležavanje jubileja Milanskog edikta, jer od toga nikakve koristi nije bilo.
“Niko izvan Srbije nije na engleskom pomenuo taj događaj. A tolike su pare otišle”, rekao je Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, reforma institucija na kojoj insistira Ministarstvo kulture na čelu sa Tasovcem nije sama po sebi loša, jer su i potrebne jake, ali i nezavisne institucije. Primer jedne od njih je i Beogradska filharmonija, na čijem je čelu donedavno bio Tasovac. Veliko je pitanje, međutim, kako je dodao Dimitrijević, kakva je reforma institucija moguća ako su ostali stari upravni odbori. Navodeći primer UO Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Dimitrijević je rekao da su o novom direktoru na osnovu konkursa odlučivali i “jedan nesvršeni student istorije umetnosti i stručnjak za narodno stvaralaštvo”.
“Institucije kulture treba ojačati, dati im autonomiju… Zašto bi u ovim uslovima neko uopšte konkurisao za direktora MSUB?”, naveo je Dimitrijević, ocenjujući da Ministarstvo zapravo “ne zanimaju ni institucije, a ignoriše nezavisnu scenu”.
“Hoće da unište i institucije kulture i nezavisnu scenu, jer je njima problem i jedno i drugo”, dodao je Dimitrijević.
Učesnici tribine izneli su i primere dobre prakse u oblasti kulturne politike, posebno se osvrćući na situaciju u Hrvatskoj, a rešenje za moguću promenu stanja na bolje u Srbiji vide u nastavku pritisaka na nadležne.
Obaveza svih, kako je rekao Vladimir Arsenićević, jeste da bombarduju Ministarstvo svojim inicijativama, da skreću pažnju”.
U tom smislu, kako je ocenio, bila je dragocena i nedavna inicijativa pisaca, koju je i sam potpisao, a sadržala je, između ostalog, predlog da se ustanove književne stipendije za pisce, da se izvrši rangiranje književnih časopisa i manifestacija prema njihovom realnom značaju, te da se poboljšaju uslovi otkupa knjiga i rada biblioteka. Povodom te inicijative održana je i javna rasprava sa ministrom kulture u NBS.
(SEEcult.org)
