Prisustvo/Odsustvo
Nova galerija vizuelnih umetnosti (NGVU) u Beogradu završava ovogodišnju sezonu izložbom “Presence/Absence” koja je nastala kao dinamična umetnička razmena četiri vizuelne umetnice iz Srbije – Slobodanke Stupar, Anice Vučetić, Nine Todorović i Dinke Pinjon (Pignon), i tri vizuelne umetnice iz Grčke – Anite Argiroiliopolu (Annita Argyroiliopoulou), Line Bebi i Lide Papakonstantinu (Leda Papaconstantinou).
Oblikovana kroz intenzivne kontakte i zajednički rad, izložba je nastajala od početka 2021. godine, a biće otvorena u NGVU 18. decembra.
Izložba “Presence/Absence” je osmišljena kao široki idejni okvir u koji je bilo moguće postaviti mnoštvo tema i pitanja kojima su se umetnice već okretale u svojim praksama. Izložba se tako bavi prisustvom i odsustvom žena u istoriji i umetničkom svetu, razmatra intimna pitanja bola i gubitka, poziva na izgrađivanje stava prema procesima koji utišavaju glas pojedinca i time poništavaju njegovo prisustvo... Istovremeno, “Presence/Absence” je i plaforma za razgovor o iskustvima koja oblikuju shvatanje ta dva pojma iz naslova izložbe.
Kroz izbor od 17 radova, od kojih su neki nastali posebno za ovu priliku, moguće je sagledati razumevanje jedne teme u radovima umetnica sasvim različitih individualnih izraza, ali i medija – od video radova, zvučnih instalacija, preko fotografija do objekata.
Anica Vučetić, Iščezavanje, 2021, video instalacija
Više istraživački umetnički projekat nego konvencionalna izložba, kako je navela istoričarka umetnosti Nela Tonković, “Presence/Absence” nastao je na predlog grčkog kustosa Janisa Bolisa (Yannis). Ideja je bila da dijalog umetnica iz dve sredine – Srbije i Grčke, bude predstavljen grčkoj publici 2020. godine. Zbog pandemije, međutim, nije bilo moguće planirati internacionalne poduhvate koji bi okupljali veći broj umetnica, a pošto su 2021. godine okolnosti nešto drugačije, izložba se publici premijerno predstavlja u NGVU.
Prema navodima Nele Tonković, dva pojma u naslovu izložbe – prisustvo i odsustvo pokazali su se kao veoma zahvalan i širok tematski okvir unutar kojeg je bilo moguće smestiti mnoštvo pitanja: gde je mesto žena u istoriji umetnosti, a gde u savremenom svetu; da li umetničke ideje postoje kao stalna misao, gotovo stanje, ili se pojavljuju, pa nestaju; na koji način se razračunavamo sa osećanjem (ne)izvesnosti; šta postižemo kada prizivamo prošlost u sadašnjost, a šta kada pokušamo da je u potpunosti izbrišemo... Ta i brojna druga pitanja provejavala su kao stalni motivi veoma iscrpnih i podsticajnih onlajn razgovora koji su se odvijali skoro godinu dana dinamikom od nekoliko puta mesečno među članicama “foruma Presence/Absence”, koji su činile inicijatorke projekta Slobodanka Stupar, Anica Vučetić, Dinka Pinjon, Anita Argiroiliopolu i Lina Bebi, kojima su se u kasnijoj fazi razrade projekta pridružile Nina Todorović i Lida Papakonstantinu.
Dinka Pignon, Neizvesno, 2010, video instalacija
Ideja da se istraže granična područja prisustva i odsustva i njihovi odjeci u konkretnim umetničkim praksama proizvela je situaciju u kojoj su umetnice primenile taj koncept ili na retroaktivno ispitivanje značenja nekih svojih ranijih dela ili na nastanak novih dela – u oba slučaja baveći se njime na način krajnje suptilan i često zalazeći u predele umetničke i ljudske osećajnosti.
Slobodanka Stupar, ponovo promišljajući radove izvedene u periodu od pre nekoliko decenija do onih od pre nekoliko godina i stvarajući nove, ispituje nekoliko tema. U najstarijem od tih radova, “29 seconds in 38 seconds / In the eternity”, ona sagledava pamćenje materijala i forme i njihovu sposobnost da, bivajući prisutni u prostoru, sugerišu očigledno odsustvo tela koje nikada nije bilo njihov sastavni element, ali jeste bilo neophodno za njihov nastanak; ma koliko trenutak spajanja materijala i tela bio efemeran – ipak je rezultirao stvaranjem forme koja će pamtiti prisustvo i beležiti odsustvo dokle god ta forma postoji. Delo “Missing Presence”, nastalo za ovu izložbu, na upečatljiv način podstiče publiku da se zamisli nad prisustvom žena u svetskoj istoriji i istoriji umetnosti. Litanija tiho, ali razgovetno i snažno izgovorenih ženskih imena, među kojima se ističe ono paradigmatično za način na koji, prema umetničinom shvatanju, žena biva “izgubljena” na horizontu umetničkog sveta (ime Ane Mendiete), odzvanja kao opomena da je prisustvo žena čija imena je “istorija zapamtila” u stvari nepravedno odsustvo ili brisanje brojnih drugih.
Slobodanka Stupar, OT. Tragom unazad, 2012/2021, video; objekat, fotografija
Rad Anice Vučetić “Iščezavanje”, poetikom prepoznatljivom za tu umetnicu, koristi vizuelni jezik senki i računa na njihovu moć da opstanu kao simboli sveta koji i jeste i nije “opipljiv”. Iščezavanje i pojavljivanje senki i prizora koji je tek nagovešten, njihova isprepletenost i borba da se pozicioniraju u oku i svesti posmatrača, čini dilemu o prisustvu i odsustvu, postojanju i nestanku, veoma stvarnom.
Rad Dinke Pinjon “Neizvesno” takođe je jedan od onih koji se poigravaju percepcijom posmatrača i njenim prevođenjem u nešto poznato. Gradeći taj rad kao “video skulpturu”, čiji elementi su stvarna prozirna celofanska traka, ali i video projekcija iste takve trake, postavljeni jedni preko drugog, dovode u pitanje postojanje ženskog tela koje se uvija u celofan – da li je u pitanju stvarno prisutna osoba ili samo njen trag, zabeležen u formi videa? Utisak neizvesnosti pojačan je zvučnim delom ove instalacije, čije je razgovetno razumevanje takođe otežano, kako bi se posmatrač izveo iz svoje pozicije sigurnosti i potpunog poverenja u svoja čula, navela je Nela Tonković u pratećem tekstu.
Anita Argiroiliopolu i Lina Bebi u svojim radovima bave se pitanjima odlazaka bliskih ljudi i njihovog daljeg života kroz sećanja. Situacije u kojima fizičko odsustvo iz života znači intenzivno prisustvo u drugoj realnosti – sećanju, u njihovim delima su predstavljene na različite načine: dok Anita Argiroiliopolu čak i konstrukcijom svog rada oblikuje odsustvo i pokušava da mu da fizičku dimenziju, Lina Bebi poseže za arsenalom svojih intimnih sećanja, ličnog arhiva nekadašnjeg prisustva, i doslovce oslikava odsustvo.
Anita Argiroiliopolu, Leda red blue, 2021, instalacija
Transformacija odlaska u večno prisustvo moguća je samo kao opredmećivanje uzvišenosti bola u umetnosti. Instalacijom koju čine kolaži i digitalni kolaži, Nina Todorović kroz sekvence vizuelizovanih i zabeleženih sećanja provlači osećanja, koja su ponekad u kontrastu sa slikom ili u oštrom sukobu sa predstavljenom realnošću. Reči, zvukovi, “gličevi” ne kao nešto što narušava celinu sastavljenu od pokretnih slika i animacija, već kao njeni sastavni delovi, pre su prisustvo složenosti života u predstavljenim sećanjima, nego što su odsustvo savršenstva. Život je, ipak, duboko doživljen i zapamćen u svim svojim složenostima u delu Nine Todorović.
Nina Todorović, kolaž iz ciklusa "Dnevnik diskontinuiteta", 2020/2021.
Posebna grupa novih radova nastala je uzimajući za predložak polaroid fotografiju Lide Papakonstantinu – kao svojevrsni omaž toj značajnoj grčkoj savremenoj umetnici. Polaroid snimak, od pre pedesetak godina, Lida Papakonstantinu je dugo čuvala u jednoj kutiji, dok su se za to vreme odigravali uobičajeni hemijski procesi zbog kojih je fotografija bledela. Podstaknuta tim “prisustvom koje prelazi u odsustvo”, umetnica je i sama odlučila da konstruiše svoj rad kao mogućnost opstanka istog prizora u tri različite nijanse - jedna da označi prisustvo, druga da govori o odsustvu, a treća da bude večno neuhvatljiva nijansa života koji opstaje između prve dve.
Izložba će biti otvorena do 18. januara 2022.
(SEEcult.org)
