Priče o protestu...
Umetnica Nina Hoechtl iz Austrije, koja se bavi indetitetom, jezikom i komunikacijom kroz različite medije, prošle godine istraživala je borbu radnika i radnica “Jugoremedije” iz Zrenjanina, na osnovu čega je nastala videoinstalacija “Priče o protestu. Neophodnost”, koja će biti predstavljena 10. septembra u CZKD-u u Beogradu.
Umetnica Nina Hoechtl iz Austrije, koja se bavi indetitetom, jezikom i komunikacijom kroz različite medije, prošle godine istraživala je borbu radnika i radnica “Jugoremedije” iz Zrenjanina, na osnovu čega je nastala videoinstalacija “Priče o protestu. Neophodnost”, koja će biti predstavljena 10. septembra u CZKD-u u Beogradu.
Rad “Priče o protestu. Neophodnost” zasnovan je na istraživanju i intervjuima sa radnicima/ama (pretežno iz Jugoremedije). U tom radu fiktivni likovi iznose svoje priče, preklopljene sa intervjuima rađenim sa radnicima i scenama iz filma “Štrajk” (1925) Sergeja Enzejštajna.
Enzejštan u filmu “Štrajk” prikazuje kompleksan re-enekment fabričkog protesta iz 1912. godine u predrevolucionarnoj Rusiji.
Proletkult teatar je glumio radnike, a prema rečima Nine Hoechtl, njen
interes za taj film leži u scenama koje prikazuju kolektivizam i suprotstavljaju ga individualizmu svake pojedinačne price, slično onome kako pojedinačni glasovi karaktera stvaraju žamor koji se može pratiti jedino ako se fokusiramo na pojedinačne priče.
Nina Hoechtl je provela kraj 2008. godine na rezidencijalnom boravku u Beogradu (Kontekst galerija u saradnji sa Rotor asocijacijom iz Graca), istražujući dvogodišnju borbu i proteste radnika zbog privatizacije “Jugoremedije”. Radnici su tokom te borbe izvesno vreme i živeli u fabrici, okupirali Gradsku kuću u Zrenjaninu na četiri meseca, tri dana i tri noći protestovali ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, dobijali batine, povređivani i hapšeni, a sve to vreme nisu dobijali nikakav novac i mnoge od njih porodice su napustile.
“Jugoremedija” je od 2006. godine postala prva fabrika u “tranzicijskim” zemljama istočne Evrope koja je prošla kroz proces neoliberalne privatizacije da bi bila ponovo pokrenuta i kontrolisana od njenih radnika/ca.
Umetnica Nina Hoechtl vratila se ovog leta u Srbiju kako bi nastavila istraživanje, a saznala je da je samo u avgustu bilo 40 manjih ili vehcih protesta dnevno.
Prema njenim rečima, dok je razgovarala sa radnicima/ama i prisustvovala protestu ispred Agencije za privatizaciju i Vlade Srbije u Beogradu, počela je da preispituje i sopstvenu poziciju kao umetnice i umetnice koja oblikuje radničku borbu u okviru svog rada.
“Za šta se ja borim? Da li dozvoljavam da budem eksploatisana?”, pitanja su koja je sama sebi postavila.
Rođena 1978. godine, Nina Hoechtl živi u Becu i Meksiko Sitiju.
Studirala je na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, Likovnoj akademiji u Veneciji, i Piet Zwart institutu u Roterdamu, a trenutno je na doktorskim studijama, na Goldsmitsu u Velikoj Britaniji.
Učestvovala je od 2000. na više izložbi i projekata, među kojima su “Moved, Mutated and Disturbed Identities” u Luksemburgu (Casino Luxembourg), “Too Early for Vacation”, Open/Invited ev +a, 2008, Belltable Arts Centre, Limerik, Irska, “To my dear friend, Naïma, who is already 10…”, Animotion Festival, Sibiu u Rusiji...
Njen sajt je www.ninahoechtl.org
(SEEcult.org)
