Priče o gradovima i ljudima

Criticize This! - Metamorfoze paradigmi, Alen Aligrudić, predstavljanje umetničkih radova, Rex, Beograd, 17. april 2012.

Piše: Milena Milojević

Pojam identiteta je direktno vezan za osećaj pripadnosti. Tako se na pitanje: "Ko sam?” ne može odgovoriti bez razmatranja odgovora na drugo pitanje: "Gde pripadam?”. Međutim, ova potraga se ispostavlja naročito komplikovanom za one kojima je nekadašnja Jugoslavija bila domovina, koju su po raspadu napustili i pri tom se obreli u novoj sredini, gde je asimilacija preduslov pripadnosti. Svoja „fotografska razmišljanja” na ovu temu je podelio s beogradskom publikom umetnik Alen Aligrudić (1977), koji dolazi iz Danske, ali čije poreklo seže sa ovih prostora.

U Kulturnom centru Rex, povodom predstavljanja nedavno pokrenutog rezidencijalnog programa Biroa Beograd, organizovan je javni razgovor sa umetnikom. Tokom boravka u Beogradu, Aligrudić svojim radom odgovara na prostor, urbanitet Novog Beograda. Iako je izložba novonastalih radova najavljena za jun, umetnik je saradnju sa lokalnom scenom najavio predstavljanjem dosadašnjeg stvaralačkog opusa. Pored dva kraća video rada, Aligrudić je, kroz slajd-šou, prikazao fotografije, koje su do sada nastale inspirisane neposrednim okruženjem. Osim vizuelizacije brojnih problema, proizašlih iz velikih društvenih promena na ovim prostorima, i njihovih reprekusija na ljudsku psihu, Aligrudić se u radovima bavi i fotografskom interpretacijom narodnih poslovica, načinom na koji se stvarnost konstruiše putem jezika, kao i propitivanjem samog medija fotografije, njegovim mogućnostima i ograničenjima.

Polazeći od potrebe za pripadnošću, kao najzastupljenijom temom u svom stvaralaštvu, Aligrudić odlazi i korak dalje. Za ovog umetnika, koji se izjašnjava kao (ex)Jugosloven, čežnja za korenima biva obesmišljena jer Jugoslavija, kao društveno-politički poredak, više ne postoji. Zato Aligrudić svoju raskorenjenost koristi kao privilegovano stanovište koje omogućava kritičku distancu kako prema društvenim turbulencijama na ovim prostorima, tako i prema zahtevima nove sredine, u kojoj se insistira na usvajanju onoga što je paradigmatično za datu kulturu.

Jedan od njegovih najranijih radova koji se bavi pitanjem identiteta i metaforom „izgubljene zemlje”- Pozdrav iz Jugoslavije, nastao u periodu 2003-2009. godine, predstavljen je u formi foto-knjige. U okviru ovog projekta, Aligrudić je snimio pejzažne fotografije, portrete roditelja i njemu bliskih ljudi, fotografije spomenika, zapuštenih urbanih celina. Prvi utisak je da je u fotografijama forma evidentno podređena sadržaju. Tehnički nesavršene fotografije se razlikuju i po formatu, ali i svetlu, oštrini, kompoziciji. Dodatno, one su lišene i direktne vezanosti za prostor i vreme, čime se na uštrb prepoznavanja lokaliteta, u prvi plan ističu raznovrsni osećaji uobličeni fotografijom. Tako su u ovoj seriji izmešane fotografije sa prostora Balkana i fotografije novih postojbina iseljenika iz bivše Jugoslavije, na koje umetnik, u svom radu, referira kao na „virtuelnu Jugoslaviju”. Ove kontradikcije i ambivalentnosti lišavaju Aligrudićeve radove bilo kakve patetike, koja bi se očekivala iz naslova ovog projekta.

Druga prikazana foto-knjiga- Pozdrav iz Crne Gore 2007-2009, predstavlja nastavak umetnikovih putovanja na kojima beleži, registruje, dokumentuje vidljive promene, nastale u Crnoj Gori nakon proglašenja nezavisnosti. U fotografijama je sveprisutna oronulost, zapuštenost sela koja, poslednjih godina, nastaje kao posledica krupnih investicija i prodaje zemljišta u primorskim krajevima. Paradoksalno, u zemlji razvijenog turizma, Aligrudićeve pejzažne fotografije su u potpunosti lišene ljudi, čime se naglašava osećanje beznađa i apatije.

Najnoviji rad umetnika, koji je bio i direktan povod za njegovo gostovanje u Beogradu, jeste projekat Metamorfoze paradigmi, nastao u periodu 2011-2012. godine. Iako se rad sastoji od fotografija sa prostora bivše Jugoslavije, on ne reflektuje probleme od lokalnog značaja već jednu opštu destabilizovanost savremenih društava. Tako se na fotografijama pojavljuju različiti simboli, poput petokrake na groblju, ili čak nadrealni elementi, poput laneta u urbanom okruženju, do paradoksalnih kombinacija, kao što su seoski gong i satelitske antene uhvaćene u istom kadru. Ovim Aligrudić kao da želi da naglasi da raspad starog nije doveo do skladnog poretka stvari. Naprotiv. U njegovim fotografijama nema jasne polarizacije. Sve je izmešano - i poznato i nepoznato, i prisno i otuđeno. Međutim, sudeći po prikazanim fotografijama, ove kategorije stalno zamenjuju svoja mesta. Tako nepoznato postaje privlačno, a od poznatog se polako otuđujemo. Fotografije, stoga, pobuđuju melanholiju, neizvesnost, nesigurnost, zebnju koja nije dramatična i intenzivna. Umetnik, naime, ne beleži strašne, užasne događaje već neumitne globalne promene.

Sumirajući predstavljene radove, sa sigurnošću se može reći da Aligrudić vešto koristi svoju poziciju putnika, iseljenika, sa koje uspostavlja, nama korisnu, kritičku percepciju savremenog sveta. Povezujući „tamo” i „ovde” mrežom značenja i različitih odnosa, nudi samosvojno viđenje nekadašnje Jugoslavije i savremenih, evropskih multi-kulturnih društava. S druge strane, naglašenim subjektivnim doživljajem aktuelnih društvenih promena, pokazuje kako preobražaj, razgradnja poznatog, i pre svega gubitak uporišnih tačaka, utiče na samoprepoznavanje.

Tekst je nastao u sklopu projekta Criticize This! koji organizuju Kulturtreger i Kurziv iz Hrvatske, SEEcult.org i Beton iz Srbije, te Plima iz Crne Gore. Projekat se realizuje u sklopu programa "Kultura 2007-2013" Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost organizatora projekta Criticize This! i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledišta Evropske unije.