Preminuo Karlos Fuentes
Slavni meksički pisac Karlos Fuentes (Carlos), jedan od najznačajnijih latinoameričkih književnika, podjednako poznat kao romansijer, dramski pisac i esejista, ali i filmski scenarista, preminuo je 15. maja u 83. godini.
Fuentes je preminuo u bolnici u Meksiko Sitiju, a prema navodima svetskih medija, imao je srčane probleme.
Najpoznatiji po romanima “Smrt Artemija Kruza” (1962) i “Stari Gringo” (1985), Fuentes je autor više od 20 proznih dela, a napisao je i niz eseja o aktuelnim pitanjima savremene politike, društva, kulture, ekologije ili medija. Regularno je pisao kolumnu u španskom listu “El pais”.
Komentarisao je politička zbivanja širom sveta do poslednjeg trenutka, pa je upravo na dan njegove smrti u meksičkom listu “Reforma” objavljen esej o nedavnim predsedničkim izborima u Francuskoj.
Rođen u Panami 1928. godine, u porodici diplomate, Fuentes je veći deo detinjstva je, sticajem porodičnih okolnosti, proveo u zapadnom svetu. To mu je, kako je govorio, omogućilo da sagleda Latinsku Ameriku sa distance i da mu kritičku oštricu.
Fuentes je bio protagonista takozvanog “latinoameričkog buma” - književnog pokreta koji su činili mahom mladi autori čija su politički kritička dela kršila ustaljene tradicije.
Međunarodnu slavu stekao je romanom “Smrt Artemija Kruza” o postrevolucionarnom Meksiku koji nije uspeo da ispuni obećanje o prevazilaženju socijalnih razlika u društvu.
Među njegovim najpoznatijim romanima su i “Sveto mesto” (1967), “Terra Nostra” (1975), “Dijana” (1996), “Godine s Laurom Dijaz” (2000), “Srećne porodice” (2006)...
Prema njegovim romanima snimljeno je nekoliko filmova, a i sam je bio autor više filmskih scenarija.
Roman “Stari Gringo” doživeo je 1989. godine filmsku verziju s Gregorijem Pekom (Gregory Peck) i Džejn Fondom (Jane). To je bio prvi američki bestseler nekog meksičkog pisca, a zasnovan je na stvarnom nestanku američkog novinara Ambrosa Birsa za vreme revolucije u Meksiku 1910-1920.
Fuentes je dobio niz književnih nagrada, među kojima su i “Romulo Galjegos”, “Alfonso Rejes”, meksička Nacionalna nagrada za književnost, Servantesova nagrada i nagrada Princa od Asturije, nagrade “Grinsan Kavur”, “Pikaso”, “Galilej”, “Don Kihot od Manče”, nagrada Španske kraljevske akademije...
Bio je često navođen i kao kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, ali je nije dobio.
Fuentes je predavao na niz univerziteta u SAD (Harvard, Prinston, Kolumbija...).
Oprobao se i kao diplomata - bio je ambasador u Londonu, ali je dao ostavku u znak protesta zbog meksičkog gušenja studentske pobune 1968. godine. Sredinom 70-ih ponovo se vratio u diplomatiju, kao ambasador u Parizu. Posle dve godine je ponovo dao ostavku, kada je bivši predsednik Gustavo Diaz Ordaz postavljen za ambasadora u Španiji. Tada je naveo da ne želi da mu kolega bude čovek koji je naredio masakr nad studentima u Meksiko Sitiju.
Povodom smrti Fuentesa, meksički predsednik Felipe Kalderon izrazio je saučešće posredstvom Tvitera.
Kalderon je nazvao Fuentesa voljenim i poštovanim, “univerzalnim piscem”.
Fuentes se dva puta ženio i imao je troje dece, ali je živa samo ćerka iz njegovog prvog braka. Bio je u vezi i sa više glumica, medju kojima su Žana Moro (Jeanne Moreau) i Džin Seberg (Jean).
(SEEcult.org)