Premijera Miliskovićeve opere
Umetnik Branko Milisković, koji je izazvao nedavno veliku pažnju izložbom u Galeriji 12Hub u Beogradu, premijerno će izvesti 8. februara na festivalu Reims Scene d’Europe u Remsu novu verziju svog performansa “Pesma vojnika na straži (Lili Marlen Trećeg svetskog rata)” – u vidu mono opere.
Milisković je pozvan od regionalnog francuskog fonda za savremenu umetnost FRAC Champagne-Ardenne, odnosno festivala Reims Scene d’Europe, koji se od 2009. godine održava u Remsu, da premijerno izvede novu verziju performansa “The Song of a Soldier on Watch (WW3 Lili Marlene)”, koji će debitovati u formi jednočasovne mono opere u teatru La Comédie.
Miliskoviću je, kako je naveo za SEEcult.org, kao inspiracija za tu mono operu poslužila polučasovna opera za jedan sopran “Erwartung” Arnolda Šenberga (Schönberg) komponovana 1909. godine. Glavna premisa u Miliskovićevom performansu je refleksija na Prvi svetski rat i stradanje miliona vojnika koji se nikada nisu vratili sa frontova, kao i kolektivna ankcioznost prouzrokovana išcekivanjem članova porodica da se voljene osobe vrate iz rata.
Opera “The Song of a Soldier on Watch (WW3 Lili Marlene)” je konstruisana iz sedam segmenata: Ouverture, Letter, Call of Duty, Records, Lili Marlene, Shell-Shock i Tomb.
Milisković se koristi instrumentalnim deonicama koje su preuzete iz kompozicija Šenberga (Serenade op.24, 1923), (simfonijska poema Pelleas und Melisande op.5, 1909.) i Arva Pärta (Silentium/Tabula Rasa 1977), a uvodi vokalno-narativne deonice od kojih je najzahtevnija dramatična finalna arija “Tomb” za koju je sam adaptirao deo libreta Mari Papenhajm (Marie Pappenheim) na nemačkom jeziku. Dramaturška kriva performansa nema logičan tok dešavanja, scene su često diskontinuirane i dovedene do teatra apsurda, a vokalno-instrumentalne deonice su delom harmonične, a delom disonantne, često izgovarane u punom glasu. Kao kontra svemu tome, Miliskovićev performans ima precizno definisanu koreografiju kretanja, zasnovanu na geometrizovanim horizontalnim koordinatama.
Milisković, takođe, ostaje dosledan nekim svojim već upotrebljavanim elementima, pa se i ovaj put može videti velika projekcija sata kako levitira u prostoru i otkucava vreme, pisaća mašina iz vremena pre Prvog svetskog rata, polje na podu markirano belom marginom, sto i stolica kao standardna arhitektonika u većini njegovih performansa, kao i figura performera koja je šminkom i kostimom visoko estetizovana.
Milisković gradu mono operu, koju izvodi na engleskom i nemačkom jeziku, na temeljima svojih pređašnjih izvođenja kontroverzne nemačke pesme “Lili Marlen” koju je u formi višečasovne žive instalacije od 2011. godine izvodio u Briselu, Parizu, Torunu, Hamburgu, Manhajmu i Beogradu.
Milisković je performansom “Pesma vojnika na straži (LiLi Marlen Trećeg svetskog rata)” zatvorio 2. decembra u Galeriji 12Hub izložbu “Attention! Here I Am!”, u okviru koje je izveo još dva provokativna performansa – “Policijski čas” i “Da li ste počinili genocid?”
To je bila beogradska premijera performansa u kojem Milisković interpretira svoju verziju poznate pesme “Lili Marlen” dok se u pozadini čuju zvuci mitraljeza i bombi tokom više sati.
Pesma “Lili Marlen” bila je izuzetno popularna u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, kao i na obe strane fronta.
Tu pesmu napisao je 1915. godine nemački poeta i umetnik Hans Lajp (Leip), koji je bio regrutovan i poslat da se bori na Istočnom frontu za vreme Prvog svetskog rata. Napisana je pod nazivom “Devojka ispod ulične svetiljke”, a za vreme Drugog svetskog rata postala je izuzetno popularna pod nazivom “Lili Marlen”. Za vreme nacističke okupacije Beograda 1941. godine, Radio Beograd je postao vojni radio koji je imao funkciju da pušta program koji bi zabavljao nemačke vojnike na frontu. Pesma je puštana svako veče u 21:57 i postala je omiljena na obe strane fronta. “Lili Marlen” je, takođe, bila i ozloglašena pesma za koju se smatralo da melanholično-emotivnom melodijom i lirikom može da demotiviše vojnike na frontu i onesposobi ih da se bore, navela je povodom Miliskovićevog performansa kustoskinja Dobrila Denegri u katalogu izložbe “Teatar života” u Centru za savremenu umetnost CSW/CoCA u Torunu, održane 2012.
Rođen 1982. u Beogradu, Milisković je nakon završetka Srednje arhitektonske škole studirao Višu politehničku školu, odsek za industrijski dizajn, kao i Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Mrđana Bajića.
Krajem 2007. dobio je stipendiju holandske vlade i nastavio studije na Kraljevskoj akademiji umetnosti u Hagu, na kojoj je 2009. diplomirao. Master studije je završio 2012. na Akademiji umetnosti HFBK u Hamburgu, u klasi Žan Faust (Jeanne Faust).
Milisković trenutno živi i radi na relaciji Nemačka-Srbija-Francuska, a reprezentuju ga Les Halles (Brisel) i Kampnagel (Hamburg).
(SEEcult.org)
