Prelepo al’ ružno
Nova galerija vizuelnih umetnosti predstavlja presek recentne produkcije multimedijalnog umetnika Dušana Rajića, odnosno radove zasnovane prvenstveno na snepšot (trenutnim, spontanim) fotografijama (nastalim u periodu od 2016. godine do danas), ali i na slikama, objektima i instalacijama kao zapisima događaja, iskustava i opservacija, “štagod” trenutaka (produkcija 2020/2021).
To je rad koji preispituje naše predstave o tome šta je vredno gledanja, ali i šta imamo pravo da posmatramo; koji preispituje gramatiku, ali što je još važnije, i etiku gledanja. Ovde nije reč o kalkulisanom preformatiranju Rajićevog urbanog izraza u galerijski iskaz, već i o autonomnom delu njegovog stvaralaštva koje se prirodno kreće između različitih oblasti vizuelnog izraza i umetničkih praksi, navela je Anica Tucakov povodom izložbe “Prelepo al’ ružno”, otvorene 6. juna u NGVU.
Kao multimedijalni umetnik, Rajić uz fotografiju koristi i crtež, sliku i instalacije, te raspon medija i njihova neuhvatljivost i nesvodljivost sami po sebi predstavljaju sud. Autor je poznat i kao graffiti umetnik koji je formirao svoj odnos prema umetnosti u javnom prostoru, i koji zato prirodno koristi vizuelni jezik, likovne elemente i kompozicijska načela usvojene u ambijentu urbanog života. Tako i na izložbi “Prelepo al’ ružno” predstavlja slike u kojima kombinuje medije, kreira fuzije i nove hibridne tehnike. Deo postavke je tako zasnovan na crtežima realizovanim akrilnom bojom i sprejom na staklu i na slikama za čiju osnovu koristi različite teksture, uglavnom usput pronađenog materijala. U radovima kombinuje ambivalentne rečenice i citate iz svakodnevice, internet mim (kao što je to i sam naziv izložbe) kao autentični i često precizni znak vremena, sa motivima izvedenim iz aktuelne medijske kulture ili sa pojavama iz neposrednog okruženja.
“U vremenu zatrpanosti slikama kao mentalnim otpadom, Rajić rehabilituje snagu fotografije i slike praveći od samog viđenja novu vrstu projekta, a to je da sam čin posmatranja, ako se njime bavimo sa dovoljno žara, želje i usredsređenosti, zaista može da pomiri zahtev za istinom i potrebu da se svet doživi kao lep”, navela je Anica Tucakov.
Rajićev objektiv, najčešće analogne kamere, beleži i dokumentuje repetativnu, neodređenu, možda i beskrajnu sadašnjost. On beleži događaje sa margine i kreće se kroz panoramu raznovrsnih svetova i događaja sa velikom agilnošću. Obilazak perifernih delova grada uzdiže na nivo estetskog hodočašća.
Autor se opredelio za marginalizovanu lepotu sklepanih vozila, kuća i naselja, nakinđurenih izloga, štukatura na fasadama oronulih kuća… Opredelio se za sve ono što je veliki grad javno odbacio, ali što kontinuirano teče podvodnim vodama i vitalno doprinosi njegovoj energiji. Jer ti su radovi zasnovani na dijalektici velikog i malog. Na prostorima urbane ili pejzažne strukture, ali i na prostorima intimnosti.
“Umetnik sagledava svet sa one strane lepog i ružnog, značajnog i trivijalnog. Svaka diskriminacija mu je ropska i snobovska. Zato, i kada problematizuje klasu, to ne radi na ideološki trivijalni način, već kao najdublju misteriju. Jer tada otvara i dosijea ljudskih drama, ljudi koji spavaju na ulici ili preživljavaju emotivne brodolome u klubovima ili javnim prostorima”, navela je Anica Tucakov, ukazujući da ih povezuje to što su zabeleženi u različitim stepenima njihovog nesvesnog odnosa prema sebi i situaciji, uz odsustvo samosvesti poze.
“U vremenu zatrpanosti slikama kao mentalnim otpadom, Rajić rehabilituje snagu fotografije i slike praveći od samog viđenja novu vrstu projekta, a to je da sam čin posmatranja, ako se njime bavimo sa dovoljno žara, želje i usredsređenosti, zaista može da pomiri zahtev za istinom i potrebu da se svet doživi kao lep”, navela je Anica Tucakov.
Dušan Rajić aka Dulait (1983), vizuelni umetnik i diplomirani arhitekta, rad temelji na dvodimenzionalnim i prostornim umetničkim intervencijama, sa fokusom na savremeno društvo, urbanu kulturu i grafite. U umetničkoj praksi preispituje lične, društvene i političke pozicije, kako postojeće, tako i “potencijalne”, koje “predlaže” u novim odnosima i ulogama. U izrazu koristi različite forme, ali pre svega crtež, sliku, fotografiju i instalacije u kombinovanim medijima. Teme zasniva na savremenoj urbanoj kulturi, uličnoj umetnosti, ličnim refleksijama i konzumerizmu.
Član je foto-kolektiva Belgrade Raw, osnivač Paint Kartela. Učestvovao je na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi.
Realizaciju izložbe podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a biće otvorena do 27. juna u novom prostoru NGVU (Kralja Milutina 49).
(SEEcult.org)
