Prazna obećanja tranzicije
Umetnički tandem Žižić/Kožul predstaviće se krajem januara u Rijeci izložbom “Wonderful Things will Happen” kojom ukazuju na raskorak između svojevremeno ponuđenog optimizma i post-tranzicione stvarnosti.
Damir Žižić i Kristian Kožul kontinuirano mapiraju spektar faktora post-tranzicione stvarnosti u kojima se otkriva raskorak između ekonomsko-društvenog stanja i njegove prezentacije kroz različite mehanizme marketinške industrije. U svojim projektima istražuju metode, forme i sadržaje kojima marketinška industrija servira ideje sreće i prosperiteta naizgled dostupne svakom pojedincu. U fokus tih istraživanja smeštaju proizvodnju vizuelno prefinjenih estetskih podražaja karakterističnih za visoku modu i industriju luksuza, koje prednjače u tim metodama.
Izložba u Malom salonu Muzeja moderne i savremene umetnosti (MMSU), koja će biti otvorena 30. januara, obuhvata nekoliko radnih celina iz umetničke prakse dua Žižić/Kožul koji se dotiču večno nedostižnog sna o lagodnom životu srednje građanske klase. To čine kroz teme poput sad već gotovo nadrealnog optimizma marketinga obasjanog blještavilom i definisanog mogućnošću širokog izbora potrošnje ili trijumfa bezizražajne servilnosti u formi mita o turističkoj ekonomiji.
“Pedeset godina nakon formiranja termina kapitalističkog realizma, tada poistovećenog sa kritikom srednje građanske klase i zatupljenosti idealizacijom konzumerizma, danas je on za nas bolno aktuelan, jer je apsurdno kontekstualizovan - u društvenoj hijerarhiji srednja klasa je iščezla, a mogućnost odabira postala je virtuelna kategorija koja nudi bezbroj gotovo identičnih rezultata sa određenim promenama”, naveli su umetnici.
Istražujući prostore realnosti i njene prezentacije, te praznine njihovog raskoraka, Žižić/Kožul ih pođednako kritikuju kao spektar faktora neodrživog stanja stvari. Imaginarij umetničkih radova stoga podjednako grade simboli jada realnog društvenog i ekonomskog sveta (poput plastične boce) i simboli prosperiteta prezentovanog marketinškog sveta (šareni artikl).
Instalacija uvodi posetioca u šire iskustvo osećaja, implicirajući poništenje granice između umetnosti i života. Elegantni radovi na prvi pogled stvaraju osećaj ugođaja na koji smo navikli u marketinškim kampanjama i novouređenim prodajnim prostorima. Posetilac, međutim, ubrzo shvata i oseća da ulazi u drugačiji svet - instalaciju u kojoj je folija zgužvana, boce nemaju logo, dopiru uznemirujući zvukovi... Posetioca preplavljuje potpuno drugačiji osećaj - osećaj stvarnosti koji svakodnevno doživljava ili pak ignoriše u svojoj okolini.
Žižić/Kožul rade na umetničkom istraživanju i projektima od 2013. godine, a do sada su samostalno izlagali u Galeriji Karas (HDLU), u Kući Lauba i MSU u Zagrebu. Učestvovali su grupno na 53. porečkom Analu i izložbi nagrade T-HT@MSU.HR u Zagrebu. Dobitnici su otkupne nagrade T-HT@MSU, čime su njihovi radovi postali deo fundusa MSU u Zagrebu. Radovi su im zastupljeni i u privatnim kolekcijama, uključujući Zbirku Filip Trade, pa ih je moguće videti u Kući Lauba u Zagrebu.
Damir Žižić, rođen 1983. u Splitu, diplomirao je na Grafičkom fakultetu u Zagrebu i Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, a za vreme studija izlagao je na više grupnih izložbi. Dugogodišnji je saradnik i fotograf umetničkih institucija i grupa (Kultura promjene, UrbanFestival, Montažstroj i Kuća Lauba). Član je Hrvatskog dizajnerskog društva.
Kristian Kožul, rođen 1975. u Minhenu, diplomirao je na Akademiji umetnosti u Dizeldrofu, a izlagao je na brojnim grupnim izložbama, kao i samostalno u Zagrebu, Celju, Mariboru, Gracu, Dizeldorfu, Helsinkiju, Njujorku… Član je Hrvatskog društva likovnih umetnika.
Izložba “Wonderful Things will Happen”, čije su kustoskinje Sabina Salamon i Ksenija Orelj, biće otvorena u Malom salonu MMSU do 5 marta.
Izložba je organizovana u sklopu međunarodnog projekta “Spajalica”, u organizaciji MMSU, koji se oslanja na aktuelne kulturne prakse vezane uz reaktivisanje javnog i urbanog prostora, a dodatno se bavi nesnalaženjem (pozicioniranjem) čoveka u socijalno-ekonomskim stremljenjima u kojima se kanališe kretanje svetskog kapitala. Simptom problema leži u činjenici da je pitanje o razlozima povećanja siromaštva većine postalo svakodnevno, a čini se, nerešivo.
Iz toga ne sledi, kako navodi MMSU, jedinstven zahtev za revolucionarnim preokretom, već oblik tihog otpora, sadržanog i u građanskim i umetničkim inicijativama koje zagovaraju promene posredstvom odozdo prema gore. Misli se na otklon od tradicionalnog interesa prema velikim pričama i monumentalnim temama, koje su se pokazale neodrživim nakon 1989. godine, u opštem urušavanju materijalnih i vrednosnih uporišta, te zakazivanju institucionalnih rešenja koja bi kontrirala ekstremnom kapitalizmu.
(SEEcult.org)
