Poziv nezavisnih na dijalog
Predstavnici nezavisne kulturne scene u Srbiji objavili su 5. novembra Deklaraciju kojom pozivaju nadležne vlasti na dijalog o mnogobrojnim problemima, a taj dokument, koji je potpisalo za sada 59 organizacija, označava i početak njihovog zajedničkog delovanja na jačanju saradnje i zaštite vlastitih interesa, interesa publike i unapređenja kulturnog života u Srbiji.
Predstavnici nezavisne kulturne scene u Srbiji objavili su 5. novembra Deklaraciju kojom pozivaju nadležne vlasti na dijalog o mnogobrojnim problemima, a taj dokument, koji je potpisalo za sada 59 organizacija, označava i početak njihovog zajedničkog delovanja na jačanju saradnje i zaštite vlastitih interesa, interesa publike i unapređenja kulturnog života u Srbiji.
Deklaracija nezavisnih kulturnih asocijacija, nevladinih organizacija koje se bave kulturom, nezavisnih kulturnih fondacija, neprofitnih kulturnih klubova i nezavisnih kulturnih inicijativa iz svih delova Srbije, objavljena je na konferencijama za novinare održanim istovremeno u Beogradu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Novom Sadu i Nišu, čime je simbolično demonstrirano jedinstvo nezavisne kulturne scene, koja obezbeđuje ogroman deo produkcije u kulturi i umetnosti u Srbiji, ali je strukturalno neprepoznata i njen značaj marginalizovan.
Akteri nezavisne kulturne scene u Srbiji prvi put su se objedinili radi razmene kulturnih programa, jačanja kapaciteta organizacija-članica i scene u celini, zajedničkog konkurisanja kod međunarodnih donatora, otpočinjanja procesa dijaloga i saradnje sa kulturnim institucijama u Republici i gradovima radi pospešivanja opšteg kulturnog razvitka, povećanja pozitivnog uticaja na donosioce odluka u sferi kulturne politike na nacionalnom i lokalnim nivoima i decentralizacije kulturnih aktivnosti u Srbiji.
“Ovo uopšte nije nevažan događaj. Prvi put se okupila kritična masa i postignut je konsenzus oko glavnih pitanja i problema koji su zajednički za sve aktere nezavisne kulturne scene u svim gradovima”, rečeno je na konferenciji za novinare u Kulturnom centru Grad u Beogradu, na kojoj su govorili Darka Radosavljević iz Remonta, Dejan Ubović iz Grada i Milica Pekić iz Kioska.
Deklaracija je prosleđena Ministarstvu kulture i nadležnim lokalnim vlastima - kao poziv na dijalog koji bi trebalo da promeni sadašnje stanje nezavisne kulturne scene koja je izopštena i iz sistema kulturne politike i iz medija. Ministarstvu kulture Srbije predloženo je formiranje radnog tima na paritetnoj osnovi, koji bi pripremio strategiju razvoja nezavisne kulturne scene Srbije i odnosa Ministarstva kulture prema njoj. Među predlozima za strategiju razvoja nezavisne kulturne scene su obaveza uključivanja predstavnika nezavisnog sektora u kulturi u rad tela (na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou) koje donose odluke u vezi sa radom nezavisnih kulturnih organizacija i inicijativa, formiranje posebnih fondova na republičkom, pokrajinskom i lokanom nivou koji će raspisivati konkurse otvorene samo za projekte predstavnika nezavisne kulturne scene, priznavanje tekućih i investicionih troškova kao neizostavnih za realizaciju projekata nezavisnog sektora u kulturi, ustanovljenje konkursa Ministarstva kulture za višegodišnje operativne grantove namenjene pokrivanju režijskih troškova organizacije, uključivanju novih saradnika i volontera u rad organizacije i jačanju kapaciteta učesnika nezavisne kulturne scene, kao i obezbeđivanje - u cilju decentralizacije kulturne politike, posebne budžetske linije za razvijanje kvalitetnih programa u oblasti savremene, inovativne umetnosti u manjim mestima širom Srbije, a posebno za inicijative i programe koji imaju sufinansiranje lokalnih vlasti.
Takođe, predloženo je preimenovanje svrhe korišćenja poslovnih prostora u državnom vlasništvu, za koje više od tri godine ne postoji tržišni interes - u prostore namenjene za delatnost nezavisnih kulturnih organizacija i inicijativa, kao i priznanje prava na zakup prostora koje koriste akteri nezavisne kulturne scene po povlašćenim uslovima (poput onih koje važe npr. za umetničke ateljee).
Predloženo je i uvođenje registrovanih udruženja koja se bave kulturom iz grupe 94.99 u grupu korisnika koji mogu biti primaoci poreski beneficiranih ulaganja (grupa 90.04), te obavezivanje javnog medijskog servisa - Radio-televizije Srbije (RTS) da najmanje 60 minuta nedeljno specijalizovanim emisijama prati i izveštava o događajima koje organizuje nezavisna scena.
Među predlozima za strategiju je i uključivanje kvalitetnih projekata nezavisne kulturne scene u zvaničnu promociju kulture Srbije u inostranstvu. Nezavisna kulturna scena, kako je istaknuto, okuplja više od 2.500 umetnika i menadžera u kulturi, a svake godine produkuje između 1.200 i 1.500 programa (izložbi, koncerta, performansa, pozorišnih predstava, tribina).
Istraživanja pokazuju da u 80 odsto tih organizacija dominiraju članovi koji imaju visoku stručnu spremu, čime spadaju u red organizacija sa najstručnijim kadrom u zemlji.
Programi nezavisne scene predstavljaju primere inovativne i društveno angažovane kulturne produkcije u Srbiji, koju prati na desetine hiljada ljudi, a njena obimna međunarodna saradnja u velikoj meri doprinosi integraciji Srbije u međunarodne kulturne tokove, menja imidž zemlje i pozicionira je kao aktivnog člana i važnu destinaciju, kako na internacionalnoj kulturnoj mapi, tako i u regionu.
Značaj mnogobrojnih aktivnosti nezavisne scene, koje su često prethodile zvaničnim diplomatskim aktivnostima Vlade Srbije i resornih ministarstava, još nije, međutim, u celosti prepoznat i doprinos koji te aktivnosti imaju tek treba da dobije punu podršku državnih organa. Od države je zatraženo da povuče niz poteza koji će pomoći da nezavisna kulturna scena sama sebi stvori iole pristojne uslove za rad.
“Nezavisna scena želi da ostane nezavisna. Mi ne želimo da postanemo isključivo korisnici budžeta i da država brine o našem opstanku”, poručili su potpisnici Deklaracije, tražeći da se indirektnim merama kulturne politike podstakne međusektorska i saradnja između zvaničnih institucija kulture i aktera nezavisne kulturne scene i podsećajući da državi plaćaju poreze i troše sredstva od međunarodnih donacija, te da zadovoljavaju kulturne potrebe građana (koji takođe plaćaju poreze).
“Udružujemo se da bismo zaštitili interese svoje publike i sopstvene interese. Naše udruživanje ima za cilj da podigne nivo vidljivosti nezavisne kulturne scene Srbije, njenih aktera i aktivnosti u zemlji i inostranstvu (medijskim kampanjama i aktivnostima javnog zagovaranja); da ojača kapacitete svih članova scene (razmenom informacija, međusobnim treninzima, podelom rada u nekim segmentima delatnosti); da omogući konkursanje za fondove EU i druge velike svetske fondove za kulturu (kroz obezbeđivanje dovoljnih sredstava za učešće u ovim programima) i da poveća naš uticaj u procesima odlučivanja o kulturi u Republici Srbiji i na gradskim i opštinskim nivoima”, poručili su akteri nezavisne kulturne scene.
Na konferencijama za novinare predstavljen je i deo rezultata istraživanja “Vaninstitucionalni akteri kulturne politike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji” koje je finansirala Evropska kulturna fondacija, u okviru istoimenog projekta koji realizuju Odbor za građansku inicijativu (OGI) iz Niša, nezavisna umetnička asocijacija “Remont” iz Beograda, Centar za savremenu umetnost iz Skoplja i Centar za održivi prostorni razvoj “Expeditio” iz Kotora. Rezultati tog istraživanja predstavljeni su i na prvoj Nacionalnoj konferenciji nezavisnih organizacija i inicijativa u Srbiji, održanoj 26. juna u u Beogradu, na kojoj je, posle celodnevne diskusije, usvojen nacrt deklaracije o razvoju nezavisnog sektora u kulturi.
Konferencija je okupila pedesetak predstavnika organizacija i inicijativa, od kojih su posebno brojni bili akteri iz unutrašnjosti, a predstavljala je početni korak ka sagledavanju zajedničkih interesa i problema radi iznalaženja mogućih rešenja za budući razvoj nevladinog sektora u kulturi i njegovo regionalno i međunarodno povezivanje.
Konferenciju su otvorili ministar kulture Srbije Nebojša Bradić i direktor Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Beograda Danko Runić, najavivši određene mere za poboljšanje nezavidnog položaja nevladinog sektora u kulturi.
Predstavnici nezavisne scene u međuvremenu su održali krajem leta radni sastanak na kojem je usaglašen tekst Deklaracije, a nedavno su učestvovali i na regionalnoj konferenciji u Ohridu sa kolegama iz Crne Gore i Makedonije, koja je bila posvećena mogućnostima formiranja nacionalnih i operativne regionalne kulturne mreže radi razmene programa, zajedničkog konkurisanja kod međunarodnih fondova, jačanja kapaciteta i povećanja uticaja na donosioce odluka u sferi kulturne politike na nacionalnim i lokalnim nivoima.
*U PRILOGU Deklaracija nezavisne kulturne scene Srbije
(SEEcult.org)
