Potreban centar za ekspertizu

Problem falsifikata umetničkih dela u Srbiji ponovo je aktuelizovan povodom izložbe radova na papiru jednog od najvećih srpskih slikara Save Šumanovića, koja je otvorena u uglednoj galeriji Haos u Beogradu, a predstavlja većinom radove iz privatnih kolekcija, čija je autentičnost dovedena pod sumnju.

Problem falsifikata umetničkih dela u Srbiji ponovo je aktuelizovan povodom izložbe radova na papiru jednog od najvećih srpskih slikara Save Šumanovića, koja je otvorena u uglednoj galeriji Haos u Beogradu, a predstavlja većinom radove iz privatnih kolekcija, čija je autentičnost dovedena pod sumnju.

Umetnička direktorka galerije Haos i istoričarka umetnosti Borka Božović organizovala je 26. maja tim povodom razgovor s grupom kolega i kustosa, a u diskusiji je istaknuta potreba osnivanja nacionalnog centra za ekspertizu umetničkih dela.

Borka Božović rekla je da, posle nedavne konferencije Ministarstva kulture o kulturnoj politici u oblasti nasleđa, želi da pokrene temu falsifikata, jer se pojavila sumnja u autentičnost nekih od radova na izložbi u Haosu, koje je autor te postavke Srđan Đurić najvećim delom pozajmio iz privatnih kolekcija.

Izložba je otvorena u Noći muzeja i izazvala je ogromno interesovanje, a prema rečima Borke Božović, privukla je mnogobrojne kolekcionare i dilere koje ni ona sama ne poznaje. Od kolekcionara koji su ustupili dela autoru izložbe rekla je da zna samo jednog.

Stručna vođenja kroz izložbu biće nastavljena, a publici će biti ukazivano na dela koja su pod sumnjom.

“Ovo je početak vrlo važne teme u zemlji gde cveta crno tržište, na kojem mafijaši određuju cene, a ni muzeji nisu lišeni sumnje da poseduju falsifikate”, rekla je Borka Božović, koja je i sama izrazila sumnju u autentičnost pojedinih radova.

“Crteži su zaista problematični. Od četiri crteža olovkom, dva su zaista problematična”, rekla je Borka Božović, dodajući da joj je drago što se taj problem iznosi na svetlost dana, ali je istakla i da se samo stručnom ekspertizom može utvrditi da li je reč o originalima ili ne.

Autor izložbe Đurić ostao je pri tvrdnji da su sva dela autentična.

Za razliku od njega, istoričarka umetnosti i stručnjak Narodnog muzeja za dela Šumanovića, Ljubica Miljković, navela je niz primera koji ukazuju da je reč o falsifikatima, pre svega na osnovu boje i poteza, a na nekim radovima su problematični i inicijali.

Ljubica Miljković rekla je da je Šumanović radio uljane slike prema predlošku, odnosno crtežu ili pastelu, dok Đurić tvrdi da je slavni umetnik radio pastele kao autentična dela.

“Ima 14 radova koji su grubi falsifikati Šumanovića”, rekla je Ljubica Miljković, navodeći da je to njena površna opservacija, te da je zato potrebno obaviti kompletnu stručnu procenu autentičnosti radova.

Između ostalog, navela je da je slika “Skulptor iz Ateljea” iz 1921. godine rađena pod uticajem Andre Lota, što znači postkubistički, a ne kubistički.

Sumnjiv je, prema rečima Ljubice Miljković, i rad “Proleće u dolini svete Petke”, jer je to u stvari ”Pejzaž” iz 1940. godine, kao i rad “Trešnja u cvatu”, za koji je Đurić rekao da je Šumanović tu primenio eksperimentalnu tehniku.

Ljubica Miljković ukazala je i na Šumanovićevu sliku ”Ulica” iz 1934. godine, koja se nalazi u zbirci MSU, a na izložbi u Haosu nazvana je “Šidski sokak”.

Ni inicijali nisu čak isti, pored uočljive grubosti boje, dodala je ona.

Šidski pejzaž pod snegom, koji je Ljubica Miljković takođe dovela pod sumnju, vlasništvo je Narodnog muzeja iz Smederevske Palanke, jedinog koji je pristao da pozajmi radove za izložbu.

Prema rečima Ljubice Miljković, mogla bi sa sigurnošću da tvrdi čak i da je falsifikate radila ista ruka.

“Šumanović nije oponašao prirodu, nego stvarao novu. Originalni Šumanović je koloristički uvek isti, i po svetlosti, i atmosferi”, rekla je Ljubica Miljković, dodajući da hemijskom analizom može da se utvrdi da li je reč o falsifikatu ili nije, te da iznosi mišljenje na osnovu iskustva.

Đurić je te navode ocenio kao smešne, navodeći da je spreman da radi kompletan opus Šumanovića.

On je rekao i da Ljubica Miljković govori o 130 Šumanvoićevih crteža, dok je Dimitrije Bašičević pominjao 660.

Prema rečima Đurića, nije bio u prilici ni da bira mnogo za izložbu, jer muzeji nisu dali radove.

Tako nisu zastupljena Šumanovićeva dela iz pariskog perioda, za koja smatra da su najbolja.

U razgovoru su učestvovali i istoričari umetnosti Savo Popović, Milena Marjanović, Ljiljana Mandić, Miroljub Marjanović, novinarka Radio Beograda Tamara Vučenović, umetnica Maja Skovran, koja radi na RTS-u, te kustos Narodnog muzeja Gordana Stanišić.

Problem falsifikata postoji već decenijama, a posebno od 60-ih godina, a svojevremeno je bilo i hapšenja, i to upravo zbog falsifikovanja Šumanovićevih dela, koja su i među najvrednijima i najtraženijima na tržištu.

U razgovoru u Haosu istaknuto je i da su falsifikati problem u svetu, pa je tako nedavno otkriveno da je jedno delo u Muzeju u Kelnu zapravo falsifikat Kloda Monea, a u Pragu je otkriveno jedno Gojino falsifikovano delo.

(SEEcult.org)