Posveta Vučićeviću u Ostavinskoj

Izložba “Srpske lepe umetnosti” kustosa Branislava Dimitrijevića, nazvana prema istoimenoj knjizi Branka Vučićevića, biće otvorena od 13. do 18. februara u Ostavinskoj galeriji Magacina u Kraljevića Marka, a predstavlja grupu umetnika različitih generacija u nameri da afirmiše osnovne likovne tehnike, podrži nezavisne umetnike koji ih koriste u svakodnevnoj praksi, te aktivira prepoznavanje ideologije i njenih formi, što će učiniti i kroz prateći program vođenja, predavanja i diskusija.

Na izložbi učestvuju umetnici Aleksandar Denić, Bojan Đorđević, Šejma Fere, Jamezdin, Darinka Pop-Mitić, Milica Rakić, Vahida Ramujkić, Dragoljub Raša Todosijević i Miloš Tomić, te kao specijalna gošća muzikološkinja Ksenija Stevanović, koja će održati jedno od predavanja.

Izložba “Srpske lepe umetnosti” posvećena je Branku Vučićeviću, iako se ne zna šta bi on o tome mislio.

“Nadovezujući se na poprilično iscepkanu trajektoriju, na nekakvu ‘drugu i po liniju’, izložba nastoji da se uveri u postojanje jednog lako lomljivog, nervoznog i rasejanog, ali ipak sasvim izvesnog kontinuiteta koji ovde obitava na obodima nedremane umetničke hibernacije, na mestima gde se susreću samohrani profesionalizam i rigorozni amaterizam, opsesivni fetišizam i kritika svega, alogizam običnog i logika neobičnog, didaktički practice papers i ekscentrični paper movies”, naveo je Dimitrijević povodom izložbe koja je realizovana kao samoorganizovani projekat umetnika, kustosa i galerije - svi učesnici, uključujući i goste, udružili su dobrovoljno svoj rad.

Izložba namerava da afirmiše osnovne likovne tehnike (crtež, kolaž, akvarel i druge) koje bi svako, bez obzira na klasne i rodne razlike, trebalo da upozna tokom osnovnog školovanja, a koje su prepoznate kao “umetničke” usled nasleđenih društvenih klasifikacija. Takođe, namera izložbe je da podrži nezavisne umetnike koji koriste te tehnike u svakodnevnoj praksi, a u skladu sa stavom “borbene autonomije” kao osuđenosti na umetnost i njeno mišljenje u vreme njene proste instrumentalizacije i slabe egzistencije. Izložba namerava i da aktivira prepoznavanje ideologije i njenih formi.

“U odnosu prema istorijskim avangardama i neo-avangardama, konceptualizmima i aproprijacionizmima, ova izložba ne prepoznaje umetnost istoricistički, već nastoji da to učini dijalektički - ne kroz ideju njenog progresa, već kroz samodeterminisanost njene materijalne prakse koja je istovremeno i društvena i anti-društvena. Izložba ne pokušava da sakrije robnu formu umetničke stvari, već takvu formu vidi kao imanentnu kontradikciju sa inherentnim mogućnostima”, naveo je Dimitrijević.

Jamesdin

“Srpske lepe umetnosti” povezuju umetnike različitih generacija i njihove dnevne praktikalije, snebivajući se standardnih projektnih rituala pozne savremene umetnosti i njenih dobrovoljnjih i zlovoljnih egzekutora.

“Relevantnu umetničku praksu u Srbiji vidimo kao izraz konstruktivne volje koja se nije povinovala instrumentalnom razumu i državno-ideološkoj podobnosti”, naveo je Dimitrijević, profesor teorije i istorije umetnosti, autor više knjiga o savremenoj umetnosti i kustos nekih od najvećih međunarodnih izložbi u Beogradu, kao što su Konverzacije (2001), Muzej Stedelijk na Ušću (2004), Situated Self (2005), U raskoraku (2007), 53. Oktobarski salon - Gud Lajf (2012)…

Prateći program izložbe obuhvata predavanja Radonje Leposavića i Ksenije Stevanović, te diskusiju o politici i civilnom društvu u kontekstu predizborne kampanje u Beogradu, kao i razgovor o delima i autorima na izložbi i savremenoj umetnosti uopšte, inspirisan delimično i nedavnim “požeškim videom” i odnosnom tamošnje lokalne vlasti prema struci.

Istoričar umetnosti Radonja Leposavić, autor donedavne izložbe “Kritičari su izabrali: B.B.” u Kulturnom centru Beograda, koju je posvetio Branku Vučićeviću kao dobitnik nagrade “Lazar Trifunović”, održaće 14. februara predavanje “Neobični događaji gospodina Branka Vučićevića u zemlji lepih umetnosti”.

U razgovoru sa prisutnima, kako je najavio, skoncentrisaće se na dve reči: ODVRATNO i MULJANJE. Ili, zašto je B.V. jednom rekao: “Sve ovo što se događa, odvratno je, kao i sve što se uglavnom događa na takozvanoj umetničkoj sceni svetskoj dvadesetog veka... dvaesprvog veka - pardon, ja sam, evo, zaostatak... prošlosti - sve je odvratno...”?

“Mogu i da pustim snimak tog njegovog iskaza. Dakle, šta je B.V.-u na umetničkoj sceni (svetskoj, ali i “našoj”) bilo odvratno? I... šta je smatrao muljanjem? Pa bih tu naveo njegovu kritiku filma ‘Rani radovi’ iz istoimene knjige (Rok br. 3). Onda bismo mogli da prokomentarišemo njegovu ‘izjavu ravnodušnosti’, odustajanje, kritiku filma ‘Do poslednjeg daha’, ‘Danas’, Duchampa, Krležu... Tu bi bilo lepo i da uputim pitanje: zašto se fokus naših teoretičara vizuelnih umetnosti u poslednje vreme sve više pomera ka filmu? Itd, itd…”, naveo je Leposavić povodom predavanja.

Raša Todosijević

Muzikološkinja i muzička urednica Ksenija Stevanović, specijalna gošća izložbe, održaće 15. februara predavanje “Lepa umetnost sazdana od vremena i njena oruđa: Velika očekivanja”, posvećeno muzici koja je najčešće apostrofirana kao nematerijalna, nevidljiva, neizreciva, a često se koristi kao kulisa za vizuelna dešavanja.

“U kontekstu galerija, izložbi, njeno mesto je ono pratnje, ali i nežnog ubeđivanja da se ono što se gleda može videti kao ‘lepo i dobro’. Erik Sati je još davno primetio da muzika može biti u tom smislu nezavisni objekat, poput stolice u galeriji, neka vrsta viseće, obuhvatne pratnje, prazni označitelj. Tek, uvek vezivana za prostore sa onu stranu ‘kritičkog’, muzika nam u stvari nudi dobar ulaz u prostor razmišljanja gde počinje i gde se završava lepota, i pod kojim uslovima ona postoji. Sa druge strane, štap-kanap, neuslovi produkcije, dovijanja, razočarenja, neispunjena očekivanja su svakodnevica života muzičara, posebno u ovoj kulturi gde je briga za zvuk uvek sekundarna i iznuđena. Potpun Dikensovog romana, element osujećnosti i horora, plesa na ivici noža, gotovo uvek prate produkcijske uslove muzike sada i ovde, katkad postavljajući pitanje da li su produkcijski odnosi baš sve što percipiramo ili što treba da percipiramo kad govorimo o umetnosti sa tačke kritičke (leve) javnosti danas?”, navela je Ksenija Stevanović.

Za 16. februar najavljen je razgovor “Odnos izborne politike prema politikama organizacija civilnog društva” na inicijativu Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, koju će predstavljati Zoran Gajić, a među učesnicima su najavljeni i Luka Knežević Strika iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, Radomir Lazović iz Inicijative Ne Da(vi)mo Beograd, koja je jedan od učesnika predstojećih izbora u Beogradu, te Branislav Dimitrijević, u ulozi moderatora.

Ima li politike udruženja građana u parlamentarnim i izbornim politikama? Da li je politika nevladinog sektora, politika organizacija civilnog društva ili udruženja građana na dnevnom redu koji je tek nedavno dopisan lokalnim politikama, čime se programski tekstovi partija nastavljaju? Politika bez principa najuočljivija je na nivou neprincipijelnih koalicija. Da li je to jedini teren neprincipijelnosti sa kojim se suočavamo i treba li to pitanje uvrstiti u knjigu žalbi? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici razgovora, osvrćući se i na aktuelne građanske inicijative - od Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, preko Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, do novosadskog Podrži RTV i Nezavisne kulturne scene Novog Sada, kao i na proteste građana, ali i pregovore sa gradskim vlastima, te fenomen opšteg protesta Protiv diktature nakon predsedničkih izbora 2017.

Šejma Fere

Za pretposlednji dan izložbe, 17. februar, najavljen je performativni razgovor “Srpske lepe umetnosti – Ne ponovilo se!” sa Vokalno kustoskim sindromom (VKS), post-kustoskom formacija koju čine Senka Latinović i Vladimir Bjeličić. Neka od pitanja o kojima će biti reč su: Kako sprovesti desorošizaciju kulturne scene? Da li advokatska kancelarija može postojati tik uz galeriju ili je to paranoja? Da li bar kod može biti tretiran kao umetničko delo?

Početna premisa delovanja dua VKS je fenomen profesionalne (ne)održivosti, odnosno nemogućnost da se osvoji simbolički ili realni kapital u umetničkom sistemu tranzicionog društva. Koristeći performativne metode aproprijacije, manipulacije i humora, VKS se često pojavljuje u vidu virtuelnog entiteta ili hibrida, reprezentujući različite modele društvenog ponašanja koji se konstantno rotiraju, reflektujući pritom svu apsurdnost svakodnevice.

Program izložbe obuhvata i redovna kustoska vođenja od 12 sati.

(SEEcult.org)