Poslednje godine Niko
Italijanska rediteljka i scenaristkinja Suzana Nikijareli, čiji film “Niko 1988” učestvuje u Glavnom takmičarskom programu 46. Festa, izjavila je da nije želela klasičnu biografsku priču o čuvenoj pevačici benda Velvet andergraund i jednoj od muza Endija Vorhola, već je htela da napravi svoju Niko.
“Film se fokusira na njene poslednje tri godine života. Mislim da su joj to bile najbolje godine. Svi sa kojima sam razgovarala o Niko, njen menadžer iz tog perioda, sin Ari, promoter iz Češke, neki ljudi iz Italije koju su je poznavali, pričali su mi da je to zaista bio najbolji period njenog života. Verovatno zato što je tada držala stvari pod kontrolom. Ona sama je više puta izjavila u intervjuima da joj nije odgovaralo kada je bila lepa ikona i muza i da je kasnije bila srećnija”, rekla je Suzana Nikijareli 24. februara na konferenciji za novinare 46. Festa u Sava centru.
Pre pisanja scenarija, kako je rekla, pogledala je i pročitala sve što je ikada snimljeno i napisano o Niko, a potom razgovarala sa ljudima koji su je poznjavali.
“Onda sam počela da upoznajem ljude koji su je znali, a posebno njenog sina Arija, koji je inače sin Alena Delona, koji ga nikada nije priznao. U tim susretima sam osetila posebnu energiju koja me je nadahnula. Ti ljudi nisu sarađivali na scenariju, samo smo pričali, a ja sam onda te emocije koje su mi date i svoja osećanja iz tih susreta unela u film”, navela je Suzana Nikijareli, u čijem se filmu Niko bliži 50. godini života, živi skromno i usamljenički u Mančesteru, daleko od nekadašnjih glamuroznih dana 60-ih, kada je bila Vorholov superstar i pevačica Velveta. Ne mari više za svoj izgled, niti za karijeru, a boreći se sa svojim demonima i posledicama neurednog života, žudi da obnovi odnos sa sinom, nad kojim je odavno izgubila starateljstvo.
Naglasivši da “Niko 1988” nije dokumentarac i da je htela da napravi svoju sopstvenu Niko, dodala je da to nije ni klasičan biografski film.
“To mi je bila ideja od početka. Biografski filmovi nekako dosta liče jedni na druge - prvo imamo osobu koja je nepoznata, pa se proslavi, a onda dolazi faza dekadencije. Dakle, to je uvek priča o uspehu i padu, kao da te dve stvari zaista postoje, ali to u stvarnom životu nije tako. Ja nisam tako videla priču o Niko. Suština ovog filma je replika glavne junakinje, koju je Niko zaista jednom rekla: ‘Bila sam na vrhu i bila sam na dnu. Oba mesta su prazna’. Poenta filma je da je život uvek ono što se dešava u sredini, u međuvremenu. Moj film je o normalnom životu jedne žene, nezavisno od ideje uspeha i propasti, biti ili ne biti slavan”, rekla je Suzana Nikijareli.
Suzana Nikijareli je istakla da joj je puno pomogla glumica Trina Dirholm i da su “zajedno napravile novu Niko”, kao i da su sve pesme u filmu rearanžirane i ponovo snimljene, a peva ih Dirholmova.
“Nije reč o autorskim pravima, to je bio kreativni izbor. Trina je u mladosti bila pevačica, uspešno nastupila na Evroviziji, njena pesma bila je hit u Danskoj, ima sjajan glas i zna mnogo o turnejama sa bendom, još nosi muzičara u sebi. Ne bi imalo smisla da se u filmu samo slika, a da puštamo originalne pesme. Bilo je zabavno tražiti zajedno sa njom našu sopstvenu Niko, kroz rad na pesmama i stihovima pronaći karakter te osobe. To je bio deo procesa, vrlo važan za nas dve - da ostavimo Niko po strani, mada nam je ona bila inspiracija. Mislim da smo definitivno napravili našu sopstvenu Niko. To je bio i jedini način da napravimo film koji će biti univerzalan – o jednoj ženi, ne samo o Niko”, rekla je Suzana Nikijareli.
Ideja o rearanžiranju muzike svidela joj se i zato što to omogućava da se u publici - dok sluša poznate stvari u novoj verziji, probude nova osećanja.
Suzana Nikijareli primetila je da i današnja mlada generacija zna dosta o grupi Velvet andergraund.
“To je klasika. I ja sam njihovu najpoznatiju ploču kupila decenijama nakon izlaska. Sve generacije koje su došle posle primile su tu muziku kao istoriju roka”, dodala je rediteljka filma “Niko 1988”, koji se prikazuje 24. februara u Dvorani Kulturnog centra Beograda, dan kasnije u Jugoslovenskoj kinoteci, a 26. februara u Domu omladine Beograda.
Na Fest je doputovao i producent te italijansko-belgijske koprodukcije Alesio Lazareći, koji je rekao da je to što je reč o filmu o muzičkoj zvezdi olakšala proces finansiranja.
“Ona je ostavila važan trag u muzičkoj istoriji Evrope. Otuda je i jedini pravi put bio da radimo evropsku koprodukciju”, rekao je Lazareći, dodajući da je film “Niko 1988” dobio podršku i Euroimaža i nekih drugih evropskih fondova.
Rediteljka Suzana Nikjareli, rođena 1875. godine u Rimu, diplomirala je i doktorirala filozofiju na Univerzitetu u Pizi, a završila je i filmsku režiju u Eksperimentalnom centru za kinematografiju u Rimu. Karijeru je započela uz Nanija Moretija, režirajući jedan od filmova u okviru zbirke “Diari della Sacher”, prikazane na Filmskom festivalu u Veneciji. Rediteljka je i scenaristkinja brojnih kratkih i dokumentarnih filmova, kao i dva dugometražna “Kosmonaut”, za koji je dobila nagradu Controcampo u Veneciji, i “La scoperta dell'alba”.
U Glavnom takmičarskom programu Festa je ukupno 16 filmova, među kojima su i oni koji tretiraju goruće društvene i socijalne teme, ali i oni koji na izuzetan način približavaju ličnosti koje su svojim stvaralaštvom inspirisale generacije, a većina njih nije otkupljena za bioskopsko prikazivanje.
Filmove će ocenjivati žiri koji čine Milčo Mančevski, Jovan Jovanović, Elma Tataragić, Mila Turajlić i Gordan Kičić.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
(SEEcult.org)