Policijsko dvorište Kipkea
Retrospektivna izložba hrvatskog umetnika Željka Kipkea “Policijsko dvorište” biće otvorena 17. januara u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, a sastoji se od četiri celine zasnovane na filmskoj stategiji. Tri su recentne (Nadzorna kamera; Bulevar devet života; Predatori, filmofili i boca vina) i istražuju specijalni odnos represivnih institucija, te njihovih nosilaca i medija filma. Četvrta celina stavlja naglasak na rane autorove radove koji u velikoj meri nagoveštavaju njegov budući interes - film, represivne ustanove i voajerizam u ime države.
Segment “Predatori, filmofili i boca vina” odnosi se na rad koji je nastao kada je Kipke 2005. godine, na jednom sajmu hrane u Trstu, kupio sam bocu vina sa slikom ruskog komunističkog diktatora Staljina na nalepnici. Hteo je crno vino, ali mu je objašnjeno da je reč o tipičnom gruzijskom rozeu kakvim je Staljin lečio nesanicu. Kipke tada, kako je naveo, nije znao za taj podatak, pa je, mada nevoljno, ipak kupio bocu omotanu celofanom. Pet godina kasnije dao je da se napravi zatvoreni valjak od pleksiglasa i u njega položio diktatorovo vino. Objekt je pridružio dvema naopako okrenutim slikama diktatora - Tita i Staljina, okruženih svitom.
Obojica su gajili posebnu strast prema filmskom mediju, čak su instalirali kućne bioskope i dobar deo vremena provodili pred ekranom, takoreći u virtuelnom svetu…
Kipke je protekle jeseni predstavio projekat “Predatori, filmofili i boca vina” i u galeriji ’73 u Beogradu.
Na izložbi u MSUV predstavlja i segment “Nadzorna kamera” koji se odnosi na činjenicu da danas gotovo ne postoji javni prostor koji nije pod prismotrom sigurnosnih kamera.
Prema mišljenju autora filma, jedna sigurnosna kamera više, usmerena prema policijskom dvorištu, ne bi trebalo znatnije da ugrozi ravnotežu u postojećoj mreži skrivenih kamera kojima se kontrolišu javni prostori grada Zagreba.
“Bulevar devet života” je, zapravo, metafora za mačji rakurs, odnosno iracionalni kompleks u kojem su zbivanja, ljudi i najrazličitiji rekviziti povezani bizarnim vezama. Istovremeno, to je priča o zoni otpora pragmatičnom misljenju koje, nedvosmisleno, sve vise inficira umetnički poredak i utiče na njega.
Kipke (Čakovec, 1953), slikar, pisac i filmski autor, diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu 1976. godine, a pohađao je Slikarsku majstorsku radionicu u Zagrebu (1976-1981).
U početku se bavio primarnim i analitičkim slikarstvom, a od 1982. unosi ekspresivnost u platna.
U prvoj polovini 80-ih snima kratke filmove u S8 formatu, kojima dokumentuje sopstvene akcije u javnim prostorima.
Izlagao je u Njujorku na zajednickoj izlozbi u Artists Space 1989. godine, a tokom 1991. boravio je u Marseju, gde je priredio samostalnu izložbu.
Predstavljao je Hrvatsku na Bijenalu u Veneciji 1993, a 2007. je bio selektor hrvatskog paviljona na 52. Bijenalu.
Učestvovao je 1995. i na Kairskom bijenalu. Učesnik je i autorske izložbe Haralda Zemana (Szeemann) “Blut & Honig - Zukunft ist am Balkan” u Klosternojburgu kod Beča 2003.
U poslednje vreme snima kratke filmske priče temeljene na snovima i koincidencijama (Invisible Sculpture, 2006; Niner Stretch, 2007; Mali mačak i lav, 2008; Nevidljive galerije, 2009).
Član je Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA) od 1997.
Piše eseje i kritike o eksperimentalnom filmu i likovnoj praksi u dnevnoj štampi i časopisima.
Objavio je osam knjiga - od zbirke teoretskih članaka i eseja o savremenoj umetnosti, zbirke kratkih priča, do jednogodišnjeg dnevnika (Od veljače do veljače, Zagreb, 2005), kataloga snova (Sei-khai-reich, Velika Gorica, 2006), te knjige koincidencija (Figura 17 - Nebo može pričekati, Zagreb, 2007).
Kustos izložbe Kipkea u MSUV je Živko Grozdanić, a biće otvorena do 29. januara.
(SEEcult.org)
