Pojedinci utopisti u ulozi države

Učesnice debate o uticaju diskriminatornog jezika medija na sve veći porast netrpeljivosti prema ženama i njihovoj marginalizaciji u društvu složile su se 9. marta da je najveći problem u nedostatku političke volje za primenu pravnog okvira za sprečavanje takvog stanja, zbog čega smatraju da preostaje da “pojedinci utopisti” nastave da zapravo obavljaju ulogu države u pokušaju da osiguraju poštovanje prava žena.

“Pojedinci utopisti guraju stvari napred – nema druge, jer vraćamo se stalno ne jedan, nego deset koraka unazad”, rekla je nova članica REM-a Judita Popović u debati u kojoj su u prostoru Marsh u Beogradu, u organizaciji Hartefakt fonda, učestvovale i zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN Vesna Mališić, urednica festivala feminističke kulture i akcije BeFem Jelena Višnjić, ekonomistkinja i kolumnistkinja Vanja Bahilj i profesorka i prodekanka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Ana Martinoli kao moderatorka.

U društvu sa više od 200.000 prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja i 30 do 40 ubijenih žena godišnje, marginalizacija i diskriminacija žena nije prisutna samo u medijima, već i u parlamentu i javnim istupima državnih funkcionera. Kao primer, Vesna Mališić navela je osmomartovski Fejsbuk post ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića da “ženama koje žele da budu jednake sa muškarcima, nedostaje ambicija”, koji je izazvao burne reakcije na društvenim mrežama i pored naknadnog objašnjenja da je reči o citatu Merlin Monro. I državni sekretar u MKI Aleksandar Gajović, kako je dodala, svojevremeno je izjavio da žena ne može da bude predsednica.

“Kada imamo takvog ministra kulture i takvog državnog sekretara, šta očekivati?”, navela je Vesna Mališić, koja je posebno ukazala i na odgovornost medija za stanje u društvu, čiji su ujedno i odraz – kako je konstatovala već u uvodu debate Ana Martinoli.

Uz to što žene, kojih je 30% u medijima, nisu adekvatno zastupljene na uredničkim i drugim rukovodećim mestima, kao i to što ih mediji mnogo manje pozivaju za stručna mišljenja nego muškarce, Vesna Mališić je kao poseban problem navela drastično kršenje profesionalnih novinarskih normi i etičkog kodeksa u izveštavanju o ženama, uz pošast rijaliti programa u kojima je na delu njihovo brutalno ponižavanje.

“Imamo zakone, regulatorna tela, ceo pravni okvir, strategiju, ali imamo i društvo u kojem se ne kažnjava kršenje kodeksa”, rekla je ona, konstatujući da se zakoni ne poštuju, a Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je mrtvo.

Nova članica REM-a Judita Popović, nekadašnja poslanica i dugogodišnja advokatkinja, nije preveliki optimista po pitanju oživljavanja tog tela, smatrajući da je za to potrebna prevashodno politička volja.

“Imamo odlične zakone, ombudsmane, zaštitnike građana, pravni okvir da bi se moglo delovati… Pitanje je da li se to hoće”, rekla je ona i ocenila je Srbija urušeno društvo još od početka 90-ih, kada je “odlučilo da baca cveće na tenkove koji su pošli na Vukovar”.

“Ostalo je da pojedinci budu ti koji su utopisti, koji će ići glavom kroz zid   i ugrožavati sebe da bi izdejstvovali da se radi ono što je predviđeno zakonom”, rekla je Judita Popović, koja je prenela i utiske sa prve sednice REM-a kojoj je prisustvovala, navodeći da je vlasnik Pinka Željko Mitrović, koji je bio pozvan određenim povodom, bio iznenađen što mu neko uopšte postavlja bilo kakva pitanja. “Dobila sam odgovor da sam cenzor”, rekla je ona, smatrajući da ne treba idealizovati mogućnosti REM-a, ali da to ne znači ni da novi članovi - Zoran Simjanović, Aleksandar Vitković i ona treba da odustanu, jer je važan i mali korak napred, a “možda će u novom mandatu doći novi ljudi koji će napraviti još neki”.

Vesna Mališić suprotstavila se njenom stavu da “od političke volje zavisi koliko će se u REM-u raditi”, smatrajući da REM-u “ne treba politička volja, jer je to nezavisno tela i ima mogućnost da radi kako treba”.

“Moraju da pitaju, recimo, zbog čega Hepi, koja je dobila dozvolu kao televizija za decu, ima uglavnom rijaliti program. REM treba da bude batina koja neće dozvoliti da neko izlazi iz prostora zakona”, rekla je ona, navodeći primer rada nekadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića ili poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.

Judita Popović složila se da REM formalno jeste nezavisno regulatorno telo, ali je i državno, budući da članove Saveta bira parlament, odnosno vladajuća većina, pa će i biti tako kako ona odluči.

“Možemo da budemo idealisti, ali nažalost, u Srbiji nema nezavisnosti. Pokazuje se da pojedinci moraju da nose teret države i njenog posla”, rekla je Judita Popović, koja je rekla i da je za sada zadovoljna što se u REM-u, koji ima više mogućnosti sankcionisanja medija koji krše norme, došlo od opomene do upozorenja.

Judita Popović je rekla i da u tradicionalističkom, dubokokonzervativnom društvu kao što je srpsko, žena ima položaj objekta, a sve dok ne postane subjekat, ne može ni društvo da se promeni na bolje.

“Položaj žene pokazatelj stanja društva”, konstatovala je ona, smatrajući da nema bilo kakvog benefita ni od toga što je na čelu Vlade Srbije žena, kao ni od novousvojene norme o 40% zastupljenosti žena na izbornim listama. “To je samo statistika, farsa - da bi se pokazala vrsta progresije ove vlasti koja u realnosti nije spremna za ustupak”, rekla je Judita Popović.

Jelena Višnjić, koja se godinama bavi ženskim pravima, rekla je da je ulica mesto sa kojeg se i dalje moraju slati političke poruke u vezi sa poboljšanjem položaja žena, jer su njihova prava krhka, nikada do kraja osvojena, pa čak i pravo na vlastito telo, odnosno na abortus.

“Analiza onoga čega u medijima nema pokazatelj je strategije koja stoji iza marginalizovanja žena”, rekla je ona, dodajući da postoji i skrivena diskriminacija i mizoginija koja se pojavljuje u vidu novih standarda koje mediji promovišu – diktatura lepote, moći, uspeha, što je posledica neoliberaklnog kapitalizma.

I Vanja Bahilj, koja na Tviteru ima više od 300.000 pratilaca (koza na štiklama), smatra da je žena u medijima više objekat, nego subjekat, a kada to i jeste, onda se manje o njoj govori u kontekstu profesije, a više o tome da li može da pomiri  profesionalni i privatni život.

“Ili je zla i uspešna zavodnica, ili je slepa mučenica”, kratko je opisala ona predstave žene u medijima, ukazujući da to govore i negativni komentari koje dobija na svoje postove na Tviteru. Kao posebno poražavajuće, navela je da su njihove autorke i žene.

Složivši se sa ocenom Ane Martinoli da je borba za prava žena zapravo borba za dobrobit čitavog društva, Vanja Bahilj je rekla da je feminizam jednako humanizam, te da bi u tom kontekstu i muškarci trebalo da budu feministi.

Na pitanje moderatorke šta bi ih za dve-tri godine uverilo da su stvari krenule na bolje, Vanja Bihalj rekla je da bi to bila situacija u kojoj “novinari odgovaraju za naslovne strane na kojima seciraju žrtve nasilja”. Jelena Višnjić, koja je tokom razgovora istakla važnost proizvodnje i širenja znanja, rekla je da bi je uverilo da stvari idu na bolje kada bi obrazovanje zaista bilo besplatno i kada bi više žena bilo među vlasnicima i urednicima medija.

Za Juditu Popović pokazatelj boljitka bio bi kada bi bio ukinut Pink i slične stanice, a Vesna Mališić je rekla da očekuje da se “pročisti politička scena bar od onih koji su drastično mizogini”.

Razgovor je deo ciklusa tribina “Stvarno tako misliš?”, u okviru projekta Public!, koji Hartefakt fond organizuje u saradnji sa holandskom ambasadom u Beogradu.

(SEEcult.org)