Pojačani potencijali umetnosti
Izložba “Kooperacija, ne korporacija” nezavisne beogradske kustoskinje Maje Ćirić, koja je okupila grupu domaćih i stranih umetnika oko ideje post autonomije, otvorena je 11. septembra u ITS-Z1 u Ritopeku, koji je tom postavkom pretvoren u svojevrsnu zonu van evrocentrične tradicije umetnosti, globalizacije, kolonizacije...
Ukazujući na potrebu kritičkog redefinisanja sveta umetnosti u uslovima neoliberalizma i njene potencijale za stvaranje novih odnosa i situacija u globalnom trans-nacionalnom društvu, izložba predstavlja radove umetnika među kojima su Elisabeth Panker, Eleana Louka, Freek Lomme, Interacting Arts, Dušica Dražić i Sam Hopkins, Danilo Prnjat, Ranko Travanj, Tanja Juričan, Tanja Marković i Maja Mirković, Société Réaliste, Chto Delat, Rainer Ganahl, Jenny Marketou, Reality Check - Art and Activims (Reader - Vladan Jeremić, Madeleine Park, Rena Raedle i Katarina Popović), Raimi Gbadamosi, Bona Park i Hyunjoo Byeon i Marina Gržinič, Aina Šmid, Siniša Ilić.
Višečasovno otvaranje izložbe “Kooperacija, ne korporacija / O pojačanim potencijalima umetnosti”, koju je Maja Ćirić pripremila u saradnji sa londonskim umetnikom, kustosom i autorom Dejvidom Goldenbergom (David Goldenberg), bilo je prilika i za participaciju mnogobrojnih posetilaca, pristiglih iz dvadesetak i više kilometara udaljenog Beograda. Mnogi su i prihvatili ulogu performera oblačeći papirne raznobojne kecelje sa izrezanim natpisom “fragilno”, deo rada umetnice Jenny Marketou koji je započela kao seriju performansa i akcija u septembru 2009. godine u Njujorku.
Oblačeći njenu fragilnu odeću, u kojoj nije moguće sedeti, posetioci izložbe prihvataju i odgovornost, kreativnost i posvećenost učešću u performansu koji ukazuje, između ostalog, i da živimo u fragilnom društvu.
Participacija je i jedna od ključnih reči izložbe, pored kritike, globalizacije i multikulturalizma, a već na samom ulazu u izložbeni prostor, posetioci su upozoreni da, stupajući u tu zonu, prihvataju izlazak iz evrocentricne tradicije umetnosti, globalizacije, kolonizacije i bijenala, u cilju razvoja drugog modela - post autonomije.
Termin post autonomija inspirisan je stavovima Niklasa Luhmanna i Michaela Lignera, koji ukazuju da umetnost prevazilazi autonomiju.
Iskorak ka šablonu PA omogućava pomeranje od postojećih interesa umetnosti i lociranje drugačijih pozicija, termina, teritorija, stanja, jezika…
“Zašto je izložba kritika uloge umetnosti u neoliberalizmu, revizija globalizacije i kolonizacije? Zato što smo svesni unutrašnjeg kolapsa sveta umetnosti! Zato što podržavamo ideje, koje poput PA, mogu da stvore nove odnose i situacije u globalnom trans-nacionalnom društvu! Zato što što želimo da iniciramo mikro-političke situacije uvođenjem dodatnih scenarija za čitanje savremene umetnosti! Zato što su dosadašnji pokušaji umetnosti da se razveže od postojećih moći i vrednosnih sistema bili neuspešni! Zato što želimo da ukažemo na nevidljive pozicije savremene umetnosti i poseban društveno politički okvir koji se zalaže za jedinstvenu mentalnu geografiju!”, navela je Maja Ćirić povodom izložbe.
Prema navodima Maje Ćirić, svi narativi koji su doprineli razvoju savremene umetnosti u modernizmu nisu prozvali njegove negativne aspekte, a naročito njegovu ulogu u kolonizaciju drugih (kultura), dok su istvoremeno doprinosi utemeljenju nacionalne države. Pošto su nesposobni da reše inherentne probleme, javila se potreba za fundamentalno različitom strategijom.
U tom smislu bi se moglo reći i da je nemoguće da se upotrebe postojeći modeli da bi se razrešili postojeći društveno-politički problemi, i to ne samo zbog činjenice da su postojeći modeli razvijeni iz evro-centirčne tradicije, već što služe da bi održali hegemoniju i postojeće centre kulturne moći.
Izložba u ITS-Z1 deo je dugoročnog projekta istraživanja PA kroz različite forme, počev od diskusije o PA na britanskoj radio stanici Resonance FM do simpozijuma o post autonomiji današnjice, koji je planiran za oktobar u Beču.
Izložba “Kooperacija, ne korporacija” nastavak je izložbeno-kustoskih aktivnosti u prostoru ITS-Z1, eksperimentalnoj umetničkoj laboratoriji koju je izgradio na privatnom imanju u Ritopeku njujorško-beogradski umetnik Dragan Ilić.
Ovogodišnja sezona ITS-a počela je krajem maja gostujućom izložbom ljubljanske galerije Kapelica “Ekologija tehno uma”, zasnovanom na principima savremene istraživačke umetnosti, koja je predstavila radove slovenačkih umetnika, u selekciji Jurija Krpana, koji su za predmet interesovanja odabrali nauku i tehnologije i njihov uticaj na savremeno društvo.
U junu su se potom u ITS-u predstavili studenti sa Akademije umetnosti u Atini, u kustoskom izboru profesora Janisa Melanitisa.
ITS-Z1 odnedavno ima i specijalne kapsule za spavanje posetilaca.
Osnivač ITS Z1, Dragan Ilić, živi i radi poslednjih godina na relaciji Beograd-Njujork, a proteklih godinu dana posvećen je serijalu performansa “Roboaction”, koje je izveo u Kvins muzeju u Njujorku, a potom u Ekvadoru i Muzeju nauke u Bostonu, u okviru Nacionalne nedelje robotike.
Sajt ITS Z1 je www.its-z1.org
Sajt Ilića je www.draganilic.org, a zastupljen je i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org
Vesna Milosavljević (SEEcult.org)
