Podrška Bitefa riječkom HNK

Beogradski internacionalni teatarski festival, čije će jubilarno, 50. izdanje biti održano na jesen, započeo je medijsku promociju u Rijeci pozivom za učešće HNK Ivana pl. Zajca i izrazom podške upravniku tog teatra Oliveru Frljiću i njegovom timu, koji se suočava u poslednje vreme sa serijom napada i pokušaja zastrašivanja.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica rekao je na konferenciji za novinare u riječkom HNK-u da beogradski festival pruža nedvosmislenu podršku upravi tog teatra u vođenju nacionalne pozorišne kuće, koje je istakao kao uzorno u regionu.

Medenica je podsetio i da je Frljićev rad i godinama unazad imao podršku Bitefa - u mandatu Jovana Ćirilova i Anje Suše, te da da su njegove režije više puta učestvovale i dobijale nagrade, a 2015. godine realizovana je koprodukcijski i predstava “Kompleks Ristić”.

Medenica je uručio HNK-u Ivana pl. Zajca poziv da učestvuje na 50. Bitefu predstavom “Nad grbom glupe Evrope”, koja je doskora poznata kao “Hrvatska rapsodija”, a nastala je prema motivima istoimenog teksta Miroslava Krleže, u režiji Sebastijana Horvata.

“To je odluka koju smo koleginica Anja Suša i ja bez ikakve dileme doneli i koju je Odbor naše manifestacije, zajedno s ostalim segmentima glavnog programa, i potvrdio”, rekao je Medenica 18. marta na konferenciji za novinare, saopstio je Bitef.

Najavljujući da će celokupan glavni program 50. Bitefa biti saopšten u maju u Beogradu,  Medenica je rekao da je želeo  da baš u Rijeci najavi posebnu programsku celinu u kojoj će biti igrana i predstava “Nad grobom glupe Evrope”.

Kako je naveo, radeći na selekciji za ovogodišnji Bitef, Anja Suša i on dobili su potvrdu za stav o nacionalnim pozorišnim  kućama koji zastupaju godinama unazad, a koji na ovim prostorima nije sveopšte prihvaćen.

“Nacionalne pozorišne kuće su umetnički i produkcioni model pozorišta čija funkcija nije, da za novce poreskih obveznika, neprestano potvrđuju, na umetnički tradicionalan i društveno neupitan način, opštepoznate vrednosti nacionalne dramske i pozorišne kulture, sa naglaskom na njihovom nasleđu. Naprotiv, upravo zato što su ‘javno dobro’, jedna od ključnih javnih ustanova svakog društva, nacionalne pozorišne kuće su dužne da kritički prispituju to društvo i njegove vrednosti, da budu jedno od glavnih mesta njihove samorefleksije. Pored takve, društvene emancipacije, nacionalne pozorišne kuće imaju zadatak da sprovode i estetsku emancipaciju, da uvode, isprobavaju, promovišu drugačije scenske poetike. Paradoksalno ili ne, taj zadatak proističe upravo iz činjenice da je reč o budžetskim ustanovama, dakle onim koje su zaštićene od diktata tržišta, od zahteva da se prijemčivim, lakim, komercijalnim sadržajima ostvaruje uspeh na blagajni”, rekao je Medenica, dodajući da bi bilo pogrešno iz toga zaključiti da su nacionalne kuće neke elitističke ustanove koja mogu, zarad insistiranja na društvenom i umetničkoj emancipaciji, da se zadovolje polupraznim gledalištem, jer bi to bilo društveno neodgovorno.

Ističući da nacionalne pozorišne kuće u doba krize vrednosti, komercijalizacije i tabloidizacije, više nego ikada u istoriji treba da budu ključne moralne ustanove društva, Medenica je rekao da tako shvaćenu funkciju nacionalnih pozorišta najbolje sumira oksimoronska formulacija velikog francuskog reditelja, osnivača čuvenog festivala u Avinjonu i dugogodišnjeg direktora jednog od vodećih francuskih nacionalnih pozorišta, Teatra Šajo, Žana Vilara – elitistička umetnost za sve, za ceo narod.

Medenica je istakao da on lično, a i Bitef, vide takav prosvećeni i emancipatorski model mišljenja o nacionalnim kućama i rukovođenja upravo u načinu na koji Frljić i njegov tim vode HNK Ivana pl. Zajca.

Medenica je najavio i da će u novoj programskoj celini 50. Bitefa, koja se, kako je naveo, u šali može nazvati i “avangarda i revolucija u nacionalnim pozorištima”, biti  i predstave “Rodoljupci” Narodnog pozorišta iz Beograda, prema tekstu srpskog klasika Jovana Sterije Popovića, u režiji Andraša Urbana, kao i višestruko nagrađivana predstava “Smešna tama” mladog pisca Volframa Loca, u režiji Dušana Davida Parižeka i produkciji Burgteatra iz Beča, nacionalne kuće iz čijeg su umetničkog i produkcionog modela nastala sva nacionalna pozorišta u centralnoj i istočnoj Evropi.

“Sve ove predstave su smele, radikalne i provokativne, kako umetnički tako i društveno, te reprezentuju onakav način vođenja nacionalnih kuća o kome sam malopre govorio. Kao takve, njima je sigurno mesto na Bitefu, festivalu koji pedeset godina unazad promoviše, u regionalnom, evropskom i svetskom kontekstu, nove pozorišne tendencije. Takve tendencije se, logično, pre svega artikulišu u nezavisnim i eksperimentalnim pozorištima, ali ove godine ukazujemo na činjenicu da se one mogu i treba da razvijaju i u nacionalnim kućama”, istakao je Medenica, dodajući da mu je lično posebno draga kombinacija riječke predstave “Nad grobom glupe Evrope” i beogradske “Rodoljupci”, jer se “prva na umetnički inovativan i superioran način suočava sa demonima hrvatskog društva, dok na drugačiji, ali pođednako smeo i inovativan način to rade i ‘Rodoljupci’ sa demonima srpskog društva”.

Medenica je rekao i da bi želeo da se te dve predstave igraju istog dana na Bitefu, te da taj dan dobije slogan po čuvenoj Krležinoj: “Sačuvaj me bože srpskog junaštva i hrvatske kulture”.

Medenica je na mestu umetničkog direktora Bitefa nasledio pokojnog Jovana Ćirilova, a samo naredni, 50. Bitef priprema sa Anjom Sušom kao koselektorkom, jer je ona posle jubileja najavila odlazak, izmedju ostalog i zbog teškog stanja u oblasti kulture u Srbiji i umora od “korumpiranog partijskog sistema u kulturi”.

*Foto: HNK Ivana pl. Zajca

(SEEcult.org)