Platonovo ogledalo Kubala
Nemački umetnik Miša Kubal (Mischa Kuball) ponovo gostuje u Beogradu - izložbom “platonovo ogledalo” od 8. novembra do 9. decembra u Salonu Muzeja savremene umetnosti, koja otvara pitanja u vezi sa načinima novog promišljanja politike svetla i politike medija, kao i njihove relevantnosti za aktuelnu umetničku praksu.
Kubal u brojnim projektima za galerijske i javne prostore problematizuje (socio-)političke dimenzije svetla kao medija. U izložbenom projektu “platonovo ogledalo”, uz problem svetla, javljaju se dva dodatna aspekta: perceptivno-estetička komponenta, kao i nova mogućnost generisanja slike kroz upotrebu kompjuterske tomografije.
Zamisao izložbe “platonovo ogledalo”, čiji je kustos Zoran Erić, zasniva se na jednoj od najuticajnijih priča u evropskoj književnosti: Platonovoj alegoriji o pećini. Platon u njoj razlikuje dva oblika realnosti: realnost vidljivog sveta i (istinsku) realnost idejā.
Za umetnika kakav je Kubal, koji po tretmanu fenomena svetla u svom radu zauzima posebno mesto na internacionalnoj umetničkoj sceni, alegorija o pećini neizbežno je postala umetnički izazov. U formalno svedenim instalacijama, koristeći projektore, srebrnu foliju, fotografije i video-snimke, Kubal stvara perceptivne i iskustvene prostore koji evociraju Platonovu priču o pećini. S druge strane, u fotografijama i video-radovima, Kubal prevodi složene odnose između izvora svetlosti, odraza, senki, i reprezentacije, u naizgled beskonačan niz etapa posredovanja, u kojima se realnost neprekidno iznova konstituše kao realnost svojeg odraza. Kubalov projekat ne treba posmatrati isključivo kao pokušaj reaktuelizacije Platona, već pre svega kao pokušaj novog preispitivanja klasične povezanosti metafore svetla i ideje prosvetiteljstva, naveo je MSUB.
U okviru izložbe, 9. novembra u 18 časova u Salonu MSUB-a, biće organizovan razgovor o projektu i publikaciji “platon’s mirror”, a učestvovaće Kubal, kao i Dankan Vajt, Kristian Kati, Stevan Vuković i kustos Zoran Erić.
Kubal je beogradskoj publici poznat po učešću u projektu “Nefunkcionala mesta - izmeštene funkcionalnosti” u okviru BELEF-a 2001. godine, kao i po predavanju “Laboratorija javnog prostora i sfera privatnog: Svetlo-senka kompleks” u Salonu MSUB 2009.
Rođen 1959. godine u Dizeldorfu, Kubal od 1984. godine deluje u javnim i institucionalnim prostorima. Dobitnik je brojnih nagrada i stipendija, a od 1991. predaje na više univerziteta i umetničkih škola. Od oktobra 2007. godine profesor je medijske umetnosti na Akademiji medijskih umetnosti u Kelnu i jedan od osnivača “-1/MinusEins”, eksperimentalne laboratorije koja radi pri istoj ustanovi.
Koristeći medijum svetla u instalacijama i fotografiji, Kubal istražuje arhitektonske prostore i uključuje se u društvene i političke diskurse. On problematizuje različite aspekte kulturnih društevnih struktura kroz arhitektonske intervencije koje ističu ili reprogramiraju karakter prostora i arhitektonski kontekst. U politički motivisanim i participativnim projektima preklapaju se javni i privatni prostor što omogućava komunikaciju između učesnika, umetnika, umetničkog dela, i javnog prostora.
Za Bijenale u Sao Paolu 1998. godine Kubal je u svom radu koristio kućne lampe. Kasnije, arhitektonski objekti, kao što su Manesman toranj u Dizeldorfu (1990) i sinagoga u Štomelnu (1994), transformisani su u pojedinačna svetleća tela.
U okviru svog projekta pod nazivom “...a window”, izvedenog u crkvi Sv. Jovana u Dizeldorfu (2011), radio je, takođe, sa prirodnim svetlom.
Njegovi radovi postavljeni su u poznatim ustanovama u Nemačkoj i inostranstvu: u Bauhausu u Desauu (1992), Jevrejskom muzeju u Njujorku (2002), u Hamburger Kunsthalle (2007), NTT-Intercommunication centru u Tokiju (2008).
Njegove privremene instalacije su izložene u Kunstasammlung NRW u Dizeldorfu (2005), Neue Nationalgalerie u Berlinu (1999), ZKM-u u Karlsrueu (2005), kao i u Centru Pompidu-Mec (2010).
Osim toga, Kubal je od 2009. godine razvio niz site-specific instalacija koje je nazvao “javnim pred-postavkama”, a izlagane su u vojnom kompleksu Caserma Cornoldi u Veneciji (2009), Činati fondaciji u Marfi (Teksas) (2009), u Torontu (2011), kao i u kontekstu Festivala performativnih umetnosti “Bone 14” u Bernu (2011).
U sklopu manifestacije “Evropska prestonica kulture”, koja je 2010. održana u Rurskoj oblasti (Ruhr.2010), u saradnji sa Haraldom Velcerom i Kristofom Kelerom, Kubal je organizovao New Pott, participativni projekat u koji je bilo uključeno sto porodica iz sto zemalja širom sveta.
Brojne publikacije prate njegove efemerne projekte, odnosno projekte koji se uglavnom zasnivaju na fenomenu protoka vremena, među kojima su: Florian Matzner (ed.), Mischa Kuball, ... in progress 1980-2007, Hatje Cantz, Ostfildern, 2007, i Harald Welzner & Mischa Kuball (hgg.), New Pott - neue Heimat im Revier, JRP Ringier, Zürich, 2010
Kubalova izložba u Salonu MSUB organizovana je u saradnji sa Gete-Institutom, a Beograd je jedna od ukupno 15 stanica na internacionalnoj turneji koja je krenula iz Centra za umetnost i medijske tehnologije ZKM u Karlsrueu, a uključuje, između ostalih gradova, i Berlin, Sidnej, Okland, Bukurešt, Solun...
*Foto: izgled postavke Mischa Kuball "platon's mirror" © VG Bild-Kunst, Bonn 2012, ZKM | Museum für Neue Kunst Karlsruhe & ONUK, Karlsruhe
(SEEcult.org)
