Peti Smit na Balkanu
Legendarna američka pank rok muzičarka Peti Smit (Patti Smith), pesnikinja i aktivistkinja, gostuje 10. jula u Skoplju, uoči nastupa na Glavnoj bini Exit festivala u Novom Sadu i gostovanja u Zagrebu, a turneju posle Balkana, na kojoj učestvuje i Tom Verlejn (Verlaine), bivši lider uticajnog njujorškog benda Televižn (Television), nastavlja u još nekoliko evropskih gradova, nakon čega odlazi u Japan i Koreju.
Legendarna američka pank rok muzičarka Peti Smit (Patti Smith), pesnikinja i aktivistkinja, gostuje 10. jula u Skoplju, uoči nastupa na Glavnoj bini Exit festivala u Novom Sadu i gostovanja u Zagrebu, a turneju posle Balkana, na kojoj učestvuje i Tom Verlejn (Verlaine), bivši lider uticajnog njujorškog benda Televižn (Television), nastavlja u još nekoliko evropskih gradova, nakon čega odlazi u Japan i Koreju.
Koncert Peti Smit na Glavnoj bini Exita, 11. jula, biće jedan od njenih najvećih nastupa tokom leta, budući da se u subotu tradicionalno očekuje na Petrovaradinskoj tvrđavi najveći broj posetilaca, a i program na svim binama je najzgusnutiji tog dana.
U Skoplju će nastupiti u Univerzalnoj sali, u završnici OFFesta, koji se događa istovremeno sa koncertom Karlosa Santane (Carlos) na fudbalskom stadionu Vardara.
I koncert Peti Smit na Exitu biće održan istovremeno sa Santaninim u Beogradu, u okviru Beogradskog letnjeg festivala i u produkciji Skaj mjuzika. Mnogi poštovaoci 62-godišnje “kraljice panka”, kako je prozvana još 70-ih, već su se odlučili na put do Novog Sada. Ima i onih koji nameravaju da stignu i na Santanu na Donjem Kalemegdanu, budući da će koncert Peti Smit na Exitu početi već oko 20 sati.
Slavna američka umetnica gostovaće posle Skoplja i Novog Sada i 13. jula u zagrebačkoj Tvornici kulture, koja još od početka juna promoviše njen nastup na bilbordima širom grada.
Osim Peti Smit, publika će imati priliku da uživo vidi još jednu od legendi njujorške pank rok i nju vejv scene - Toma Verlajna, koji je s bendom Televižn objavio dva uticajna albuma - “Marquee Moon” i “Adventure”, koji su dobili ogromna priznanja kritike.
Peti Smit nedavno je nastupila i na Meltdaun festivalu u Londonu, čiji je bila kustos 2005. godine, a priredila je, prema pisanju britanske štampe, jedno od nezaboravnih večeri, praćena kanadskom eksperimentalnom grupom Silver Mount Zion Orchestra.
Pridružio joj se, između ostalih, i Flea, basista Red Hot Chili Pepers, kao i njena ćerka Džesi (Jesse) za klavirom. Čitala je svoju poeziju, pevala, dizala atmosferu.., a nije zaobišla ni političke poruke - pesmu “People Have the Power” posvetila je nedavnim izborima u Iranu.
Na Meltdaun festivalu 2005. godine Peti Smit je obeležila 30-godišnjicu albuma “Horses” - njegovim izvođenjem u celini, a na tom koncertu učestvovao je i producent tog izdanja Džon Kejl (John Cale). Festival Meltdaun, kao umetnička direktorka te godine, osmislila je kao svojevrsni odgovor na “materijalističko, eksploatišuće i ružno vreme”, a među umetnicima koje je pozvala da učestvuju bili su i Joko Ono (Yoko), Bili Breg (Billy Bragg), Stiv Erl (Steve Earl), Drezdon Dols (Dresdon Dolls), Mark Almond (Marc)...
Umetnica koja je uticala na niz generacija, napisala stotine pesama i naslikala veliki broj slika, dobila je za svoj rad i mnoga priznanja, uključujući francuski Orden viteza umetnosti i književnosti 2005.
Pre dve godine ušla je u Kuću slavnih rokenrola, a 2008. ponovo se našla u centru pažnje i dokumentarnim biografskim filmom “Patti Smith: Dream of Life”, koji je predstavila i na Berlinalu, a nagrađen je na Sandensu.
Reč je o živom prikazu njene filozofije i umetnosti, koji je više od 11 godina snimao poznati modni fotograf Stiven (Steven) Sebring, a sadrži njene intervjue, fotografije, snimke s koncerata, ali i nastupe, hodočašća i političke skupove, arhivske materijale i dokumentarističke snimke njene porodice i prijatelja, u potpunosti prožet muzikom i recitalima.
Karijeru je počela pre više od 30 godina, kada je objavila prvi singl “Hey Joe/Piss Factory” (1974) i potom legendarni album “Horses”.
Rođena u Čikagu 1946. godine kao Patriša Li Smit (Patricia Lee Smith), kao 20-godišnjakinja se preselila u Njujork, koji je izvesno vreme napustila, ali se ponovo vratila sredinom 90-ih.
Rok poezijom počela je da se bavi pod uticajem Roling Stonsa, Dilana, Morisona.., a prve poklonike stekla je nakon što je magazin “Creem” objavio njene radove u septembru 1971. Usledile su potom dve knjige pesama “Seventh Heaven” i “Witt”, a bila je i koautor drame “Cowboy Mouth” sa Semom Šepardom (Sam Shepard).
Ljubav za poeziju izražavala je i kroz nastupe na kojima su je pratili gitarista Leni Kej i pijanista Ričard Sol (Richard Sohl), a potom i basista Ivan Kral i bubnjar Džej Di Doerti. Opčinjen nesvakidašnjom pojavom bitnik pesnikinje, fotograf Robert Mepltorp (Mapplethorpe) finansirao je njen prvi singl “Hey Joe/Piss Factory” iz 1974. godine, koji mnogi kritičari smatraju za izvor ranog panka.
Sledeće godine izašao je njen prvi album “Horses”, koji je otkrio tipičnu bit poeziju u stihovima “Jesus Died For Somebody’s Sins, But Not Mine“ kojima otvara pesmu “Gloria”, dok omot albuma krasi jedna od večnih rok fotografija androgene ikone.
Njen drugi album “Radio Ethiopia” bio je korak dalje u razbijanju dotadašnjeg rok formata, uspostavljajući vokalni manirizam Smitove, čiji scenski nastup otkriva nezadrživu snagu, pa je prilikom nastupa na Floridi 1977. teško povredila vrat padom sa bine.
Dok se oporavljala, napisala je četvrtu knjigu poezije koja je izašla kada i komercijalno uspešan album “Easter”, sa velikim hitom “Because The Night” koji je napisala s Brusom Springstinom (Bruce Springsteen).
Godinu kasnije snimila je četvrti album “Wave”, u kojem se primećuju donekle religiozni i romantični stihovi, možda najbolje oslikani u pesmi “Frederick” posvećenoj njenom suprugu Fredu Sonik Smitu (Sonic Smith), bivšem gitaristi kultnog benda MC5 iz Detroita u koji se ubrzo i sama seli, a zatim i potpuno povlači sa muzičke scene.
Povratnički album “Dream Of Life” objavila je gotovo deceniju kasnije, a njenu pesmu “People Have the Power” iz 1988. Springstin je 2004. iskoristio u predizbornoj seriji koncerata “Vote for Change” za smenu predsednika Džordža Buša. U tom smislu oboje su bili aktivni i tokom nedavne predsedničke kampanje Baraka Obame.
Peti Smit se 1989. suočila sa smrću Mepltorpa, a godinu kasnije i svog pijaniste Sola, a pravu tragediju preživela je krajem 1994, kada su joj u razmaku od jednog meseca umrli suprug Fred i mlađi brat Tod.
Nakon svega vratila se u Njujork, a bliski prijatelji, bitnik Alan Ginzberg i pevač R.E.M-a Majkl Stajp (Michael Stipe), nagovorili su je da se vrati na scenu.
Krajem 1995. krenula je na kraću turneju sa Bobom Dilanom, a naredne godine objavila je potresan i lični album “Gone Again”.
Među bliskim osobama sa kojima se opraštala u tim stihovima bio je i pokojni lider Nirvane Kurt Kobejn (Cobain), kome je posvetila pesmu “About the Boy”.
Krug tragedije i stiha konačno je zatvorila knjigom “The Coral Sea”, koju je posvetila Mepltorpu.
Album “Peace & Noise” objavila je 1997, a tri godine kasnije “Gung Ho”. U to vreme izašla je i sabrana zbirka njene poezije i beleški “Patti Smith Complete: Lyrics, Reflections & Notes for the Future”. Još jedna kolekcija, muzička, izašla je 2002. na kompilaciji “Lust”, gde se nalazi i obrada Prinsove pesme “When the Doves Cry”.
Dve godine kasnije objavila je album “Trampin’”, na kojem se ističe antiratna poezija i određeni omaž zvuku amerikane, a 2007. godine, kada je ušla u Kuću slavnih rokenrola, objavila je album “Twelve” sa 12 obrada nekih od klasika rokenrola, među kojima su i Hendriksova “Are You Experienced” i Nirvanina “Smells Like Teen Spirit”, kao i pesme Dilana, Dorsa, R.E.M, Stonsa i Bitlsa.
Koncertom Peti Smit zatvoren je 2006. legendarni njujorški klub Si-Bi-Dži-Bi (CBGB), u kojem je i izgradila reputaciju.
Opisujući CBGB kao “stanje duha”, rekla je i da njegovo zatvaranje neće imati značajan uticaj na budućnost andergraund muzike, jer mladi danas pronalaze nove prostore.
Prošle godine objavila je album “The Coral Sea” na kojem govori poeziju zabeleženu u istoimenoj knjizi, dok je muzički prati Kevin Šilds (Shields) iz grupe Maj Bladi Valentajn (My Bloody Valentine).
Njeni brojni koncerti i govori inspiracija su mnogim generacijama i muzičarima (Morrisey, U2, Sonic Youth, Pearl Jam, Juliette Lewis...), ali je i sama priznala da joj znači impuls koji dobija od drugih, navodeći da je to jedna od stvari koje čine život vrednim.
Od početka glasna protiv rata u Iraku, zatvora u Gvantanamu i sukoba na Bliskom Istoku, aktivno se bori za ljudska prava i propagira ekološke vrednosti.
Proteklih desetak godina aktivna je u Zelenoj stranci, a posvećena je i ideji direktne, naspram predstavničke demokratije. O tome govori i njena čuvena rečenica: “Narod ima moć da iskupi rad budala”.
Preko svog sajta (www.pattismith.net), nedavno je pozvala fanove na potpisivanje peticije za osnivanje komisije za istinu i pomirenje koja bi ispitala zloupotrebe administracije bivšeg američkog predsednika Buša i potpredsednika Dika Čejnija.
(SEEcult.org)
(SEEcult.org)
