Osuda poziva na nasilje nad LGBT osobama
Grupa nevladinih organizacija u Beogradu izrazila je zabrinutost zbog poziva na nasilje nad LGBT osobama, navodeći u pismu najvišim državnim i gradskim zvaničnicima da još više zabrinjava odsustvo adekvatne reakcije nadležnih, posebno u situaciji kada je u Srbiji najzad usvojen Zakon o zabrani diskriminacije i kada odnos i stepen tolerancije većine prema manjinskim grupama postaje relevantan i kao pokazatelj spremnosti društva da se uključi u svetske i evropske procese i integracije.
Grupa nevladinih organizacija u Beogradu izrazila je zabrinutost zbog poziva na nasilje nad LGBT osobama, navodeći u pismu najvišim državnim i gradskim zvaničnicima da još više zabrinjava odsustvo adekvatne reakcije nadležnih, posebno u situaciji kada je u Srbiji najzad usvojen Zakon o zabrani diskriminacije i kada odnos i stepen tolerancije većine prema manjinskim grupama postaje relevantan i kao pokazatelj spremnosti društva da se uključi u svetske i evropske procese i integracije.
Duboko uznemirene i ogorčene zbog činjenice da su poslednjih dana na mnogobrojnim beogradskim fasadama osvanuli grafiti koji otvoreno pozivaju na linč i nasilje nad lezbejkama, gej, biseksualnim i transrodnim (LGBT) osobama, potpisnice pisma zatražile su od nadležnih da hitno ispitaju sve okolnosti tog slučaja u skladu sa zakonima, pronađu i kazne počinioce i spreče ih u nameri da svoje pretnje sprovedu u delo.
U pismu je ukazano da se brojnim grafitima izriču najteže pretnje i pozivi na nasilje i ubistva nad građankama i građanima Srbije zbog njihove drugačije seksualne orijentacije, a traži se i uskraćivanje njihovih Ustavom i zakonima zagarantovanih prava, uključujući pravo na mirno i nenasilno okupljanje i delovanje.
Pored očigledne namere da se u Srbiji širi strah među LGBT osobama i svima koji se zalažu za poštovanje njihovih osnovnih prava, ovim grafitima je počinjeno i više krivičnih dela kao što su: povreda ravnopravnosti, rasna i druga diskriminacija, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, težak oblik diskriminacije i diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije.
Pismo su potpisali Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Gay-straight alijansa (GSA), Beogradski centar za ljudska prava, Žene u crnom i
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, a upućeno je predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvekoviću, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i ministru za ljudska i manjinska prava Svetozaru Čipliću, kao i zaštitniku građana Saši Jankoviću i gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu.
Povorka ponosa u Beogradu biće održana 20. septembra, osam godina nakon prvog, neuspešnog pokušaja organizovanja te vrste protesta, kada su učesnici napadnuti i pretučeni u centru grada, i pored prisustva policije.
Povorke ponosa (Pride parade) već decenijama se održavaju u velikim gradovima širom sveta, u znak sećanja na takozvanu Stounvolsku pobunu u Grinič vilidžu u Njujorku 28. juna 1969. godine, kada su LGBT osobe prvi put ustale protiv sistematskog policijskog ugnjetavanja i počele borbu za ista prava koja imaju heteroseksualno orijentisani.
Organizatori Povorke ponosa najavili su da to neće biti ni
paradiranje, niti bilo kakva provokacija, već politički protest kojim će LGBT populacija postati vidljivija, ukazati na svakodnevnu diskriminaciju i nasilje koje osobe drugačijeg seksualnog opredeljenja od heteroseksulanog doživljavaju i iskoristiti osnovno pravo na mirno okupljanje, zagarantovano svima Ustavom Srbije.
Datum Povorke ponosa odabran je na osnovu studije o bezbednosti, koju je uradio tim domaćih stručnjaka, ocenjujući da je skup moguć, iako je visokog rizika.
Održavanje Povorke ponosa podržali su, osim nekoliko desetina nevladinih organizacija, i Kancelarija zaštitnika građana, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a ostvarena je i saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i nedavno potpisana Deklaracija o saradnji sa novosadskim Exit festivalom.
(SEEcult.org)
