Oproštaj od Kovača
Pisac Mirko Kovač, jedan od najznačajnijih autora na prostoru bivše Jugoslavije, biće sahranjen 24. avgusta u Rovinju, gde je i živeo od početka 90-ih, po odlasku iz Beograda.
Kovač će prema sopstvenoj želji biti sahranjen u Rovinju, nakon komemorativnog skupa u Multimedijalnom centru.
Očekuje se da će među prisutnima biti njegovi prijatelji, kolege i poštovaoci sa prostora cele bivše Jugoslavije.
U Rovinj je već stigao pisac Filip David iz Beograda, višedenijski prijatelj Kovača, sa kojim je 1998. godine objavio i “Knjigu pisama 1992-1995”.
David je u autorskom tekstu povodom smrti Kovača, objavljenom u “Blicu”, naveo da još ne može da prihvati činjenicu da ga više nema.
“Družili smo se punih pedeset godina, dopisivali i u najtragičnijim vremenima, imao sam tu veliku, neprocenjivu privilegiju da gotovo svakodnevno razmenjujemo mišljenja o knjigama, filmovima, politici”, naveo je David, ističući da je Kovač po inteligenciji i darovitosti bio “najveći među velikima”.
“Čitava epoha prošla je kroz njegov život i kroz njegova dela. Jednako je sjajan bio kao pripovedač, kao romansijer, esejista, filmski scenarista. Sa njim se završava i epoha kojoj je pripadao. Kovač je poslednji veliki pisac nekadašnje Jugoslavije. Podjednako pripada srpskoj, hrvatskoj, crnogorskoj i bosanskohercegovačkoj književnosti”, istakao je David.
“Godine 1964. objavili smo u Prosveti neke od svojih prvih knjiga Kovač, Kiš, Pekić, David. Delili smo slične poglede na književnost. To je postala osnova za naše druženje. Prijateljstvo tada započeto nikada nije bilo narušeno. To druženje je za sve nas, za mene posebno, bilo dragoceno i inspirativno. Pa ipak, kada se danas svega sećam, to nije bez izvesne gorčine.
Zašto se i kako dogodilo da Danilo svoj kraj dočeka u Parizu, Pekić u Londonu, a Mirko Kovač u Rovinju? Ostaje otvoreno pitanje koliko je u tome krivice sredine u kojoj su ponikli, pisali i proveli plodni deo svoga stvaralaštva. Sigurno da je itekako ima. ‘Slučaj Mirka Kovača je svakako najdrastičniji. Žestok kritičar populizma i nacionalizma, napadnut je i povređen početkom devedesetih na jednom skupu u Domu omladine, dobija niz otvorenih pretnji, provaljuju mu u stan.
Iz jednog diplomatskog izvora obaveštavaju ga da se nalazi na nekakvoj crnoj policijskoj listi, a pored njegovog imena piše: ‘Ubiti i uzeti stan’.
Upozorenje je: da se negde skloni. Kako bi sačuvao živu glavu Mirko sa suprugom gotovo u tajnosti napušta Beograd. Bio sam jedini na ispraćaju. U tmurnom jesenjem danu promicale su pahuljice snega, vreme tmurno kao i naše raspoloženje. Mirko Kovač i njegova supruga Boba, samo sa nekoliko kofera zauvek su napustili Beograd.
Niko nikada nije pozvao Mirka da se vrati. Veliki pisac Mirko Kovač umro je u Zagrebu, a biće sahranjen u Rovinju. A ni posle toliko vremena, nije otkrivena niti saopštena puna istina o tajnom spisku za likvidacije”, naveo je David.
Kovačeva smrt izazvala je duboku tugu i među drugim njegovim kolegama, saradnicima, čitaocima i poštovaocima širom regiona.
Kovač je preminuo 19. avgusta uveče u Zagrebu u 75. godini.
Rođen 26. decembra 1938. u Petrovićima blizu Bileće, pohađao je Akademiju za pozorište i film u Beogradu, koju nije završio, jer je već 1962. objavio roman “Gubilište”, zbog kojeg je optužen za stvaranje "mračne slike sveta".
Sve češće je boravio u Zagrebu, gde je za Jadran-film napisao šest scenarija prema kojima su snimljeni nagrađivani filmovi “Lisice”, “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije” i drugi.
Istovremeno je pisao i drame za pozorište i televiziju, izvođene i zabranjivane u Sarajevu, Mostaru i Zagrebu. U Beogradu je 1971. objavio zbirku pripovedaka “Rane Luke Meštrevića”, koja je proglašena najboljom knjigom priča, da bi dve godine kasnije bila povučena i osuđena kao “crna slika stvarnosti”. Kovač je nastavio da objavljuje u Zagrebu. Usledili su romani “Ruganje s dušom” i “Vrata od utrobe”, za koji dobija niz nagrada, između ostalih i NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. U drugoj polovini 80-ih aktivno se suprotstavlja rastućem srpskom nacionalizmu, a 1991. napušta Beograd i dolazi u Rovinj, gde kao saradnik nedeljnika “Feral Tribune” nepromenjenim tempom nastavlja da piše protiv hrvatskog nacionalizma.
U Rovinju piše nove i rediguje stare knjige: “Kristalne rešetke”, “Grad u zrcalu”, pripovetke “Ruže za Nives Koen”, novu verziju “Ruganja s dušom”, te dve drame, izvedene u Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici, kao i knjige eseja “Pisanje ili nostalgija” i “Elita gora od rulje”. S Filipom Davidom objavljuje “Knjigu pisama 1992-1995”.
Započeo je bio autobigrafski roman "Vreme koje se udaljava".
Kovač je bio dobitnik mnogih međunarodnih i domaćih nagrada, između ostalih, Herderove nagrade, nagrade Tucholsky, slovenacke srednjoevropske nagrade Vilenica, bosanskih nagrada Bosanski stećak i Meša Selimović, crnogorskih nagrada 13. jul, Stefan Mitrov Ljubiša i Njegoševe nagrade.
Dobitnik je i hrvatskih nagrada Vladimir Nazor, August Šenoa, nagrade Jutarnjeg lista…
Knjige su mu prevedene na desetak jezika.
(SEEcult.org)