Opisivanje smrti epohe
Književnik Aleksandar Gatalica, dobitnik NIN-ove i nagrade “Meša Selimović” za 2012. godinu, rekao je u Staroj Pazovi da je u roman “Veliki rat” uložio sve što je ikada probao, znao i umeo.
“Veliki rat” je moje “književno i stvaralačko sve”, rekao je Gatalica na promociji u Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović”.
Gatalica se poverio da je bio čvrsto uveren da će dobiti 2009. godine NIN-ovu nagradu za roman “Nevidlijivi”, a kako se to nije desilo, nameravo je čak i da “baci pero u trnje”. Od te namere ga je odvratio, osokolio ga, kako kaže, i ohrabrio da dalje piše njegov veliki prijatelj Radovan Beli Marković, koga je NIN-ova nagrada, inače, ne jednom zaobišla.
Prema njegovim rečima, cilj mu je bio opisivanje smrti epohe u kojoj bi voleo da je živeo, samo da se nije tako jezivo završila.
Izlažući pred čitaocima svoju poetiku, Gatalica je naglasio da je “aksioma književnosti da stvori novi svet”, dok je svoj odnos prema teoriji i praksi postmodernizma ovako formulisao: “Verujem u književnost u kojoj se pisac muči, a čitalac uživa”.
O romanu “Veliki rat” govorio je i književni kritičar Vasa Pavković, koji je predsedavao žirijem za dodelu NIN-ove nagrade, a istakao je da je Gataličin roman zaslužio nagrade pre svega zbog vizije o velikom preokretu u istoriji, koji je doneo Prvi svetski rat.
Kao značajnu odliku romana “Veliki rat”, Pavković je naveo uspešno kombinovanje dokumentarističkog pristupa sa vrstom fantastike.
Pavković je kao izuzetan kvalitet Gataličinog romana istakao, između ostalog, i “uravnotežen pristup svim zaraćenim stranama”.
V.d. direktorka staropazovačke biblioteke Nataša Filip istakla je da se Gatalica, koji za sebe kaže da je po opsesiji pisac, pojavio u književnosti 1993. godine, a od tada je obajvio 11 knjiga, za koje je dobio neke od najvažnijih domaćih nagrada za književnost.
“Ovaj roman nije veliki samo po obimu, nego je veliki i po nastojanju da odgovori na pitanje šta se još može reći uoči stogodišnjice velikog rata”, rekla je Nataša Filip.
Branko Rakočević
